Ima nečeg grotesknog pa i nastranog kada se palanački umovi i gorostasi duhovnosti i pera prihvate velikih tema – onih sa jasnim civilizacijskim predznakom. Na toj muci su odavno mnogi i, recimo kod D. Ćosića – ono o Albancima – to je čisti rasizam. Misliocima tog tipa ipak u svakom pogledu odgovaraju druge teme. Tu je sada priča o zlosrećnom i napokon uhapšenom gradonačelniku Trebinja Boži Vučureviću, prevozniku i pesniku – lično je S. Milošević hvalio njegovu poeziju i to je svojevremeno i publikovano. Imao je Boža i nekakvu državu ili nešto slično u Hercegovini. Svi su se sada uhvatili njegove izjave o Dubrovniku „lepšem i starijem“ koji će se dići nakon bombardovanja. Istini za volju ima njegovih izjava koje su još važnije, pa delom i tačne – „Jedna je država započela ove ratove, a ostavila ih je meni i mojoj opštini da ih dovršimo“. Koliko je njih i danas koji bi se posvetili poslu dovršavanja tog posla ali – nekim drugim sredstvima. I tu su sada i dične glave iz SANU i brojni političari, ali to ne ide nikako. To sada ide uz popis stanovništva i oni jadikuju, jer su građani u rubrici vera i nacija počeli da upisuju svašta. Opet su se pojavili Hazari – nova muka za sve.

Šta da činimo mi koje su popisivači odavno upisali kao Hazare u svojim debelim knjigama – recimo advokata Srđu Popovića i druge.

Tu je i pisac ovih zapisa sa svojim punim imenom i prezimenom. O Hazarima s ovim ljudima nema smisla govoriti – a mora se. Koga u palanci zanima delo ruskog akademika M. I. Artamonova s njegovim istorijskim i arheološkim nalazima, koga zanima Kestlerova sjajna knjiga „Trinaesto pleme“ ili misija slovenske braće prosvetitelja Ćirila i Metodija – ta misija nije uspela – nikog to ne zanima. Hazari su ovde denominativ za novo zlo koje je veće od Jevreja koji su – po učenju vladike Nikolaja Velimirovića – najveće zlo na planeti Zemlji. Da su svojevremeno Hazari „produžili vek“ Vizantiji to nema smisla ni pominjati palanačkim umovima. Od kada se pojavila godine 2008. knjiga Dejana Lučića o Hazarima – sa spiskovima Hazara među Srbima – to ne prestaje. Jer Hazari su zlo budući da su svojevremeno na istorijskom „konkursu religija“ izabrali judaizam kao veru. Sudeći po odzivu na elektronskim „portalima“ stvar ipak nije sasvim budalasta. Treba pronaći nove neprijatelje, a to su Hazari ili neki novi „jevreji“ koji nisu semitskog porekla. Jesu sve to notorne bedastoće – ništa ovi palanački mislioci o Hazarima i ne znaju – ali u leksikonu mržnje i ovo mu dođe zgodno za upotrebu. Antisemitizam njima nije dovoljan i sada su pronašli Hazare – mržnja se nečim mora hraniti. A dobro dođe i uz popis za koji se Srbija sprema. To je ovde i sada sinonim za psovku koja se upućuje ne-srbima, kako ih nazivaju.

Takvim ludostima nastupaju neki Srblji sva tri verska zakona i umuju onako u predahu „između klanja i oranja“ kako se izrazio i poznati istoričar – koji inače nije ni antisemita ni hazarni „hazar“ na nekom spisku. Budalaštine su to što jesu ali imaju i mogu imati veći politički učinak. To je potrebno ojađenoj političkoj siročadi velike Srbije koja danas zahteva slobodu za Božu Vučurevića koji nije krio svoja uverenja – ostalo je stvar suda, odnosno pravne države, ako je kod nas ima.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 13.04.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)