Iz malog i dalekog Tel Aviva šaljemo od srca pozdrave predsedniku Sjedinjenih država  Baraku Obami.  Na kraju svog predsedničkog mandata on se ipak pokazao kao pravi prijatelj Izraela. Baš u trenutku kada smo zbog njega pali u duboki očaj, on je odlučio da spase svog avanturističkog saveznika na Bliskom istoku. Posle četiri neplodne i pasivne godine predsednik Obama sada dela kao prvorazredni vođa i prijatelj, spasavajući Izrael od njega samog. Svaki pravedni Izraelac bi morao da prepozna ovaj njegov herojski čin.

Magla koja se stvorila oko toga da li će biti rata ili ne polako se razilazi, i ono što saznajemo je da samo zahvaljujući čoveku iz Bele kuće Izrael izgleda neće napasti Iran. Reč „izgleda“ i dalje poziva na oprez, uz pretpostavku da u Izraelu imamo razumno vođstvo, s tim da ova pretpostavka nije uvek u saglasnosti sa stvarnošću. Sada kada je stav američkog predsednika tako jasan, nema nikog kome bi palo na pamet da tvrdi da bi se Izrael usudio da napadne uprkos protivljenju američkog predsednika i čitavog sveta.

A šta na to kaže izraelski narod? Čak i takva glupost ima granice. Izraelski narod će napasti sam samo kada on tako odluči. Imamo jasnu sliku: izraelski napad nema podršku, od Vašingtona do Pekinga, od Indije do Etiopije, čak i u samoj zemlji mišljenja su podeljena. Bez konsenzusa kod kuće, i bez američke podrške spolja, nijedan racionalni izraelski političar se neće usuditi da pođe u takvu avanturu. Bar tako verujemo.

Sada kada smo se oslobodili te kazne moramo izvući pouku. Obama – čiju pobedu na izborima bi trebalo da priželjkujemo – inače će Izrael (i naravno Sjedinjene države) pasti pod konzervativne i predatorske točkove republikanskog autobusa, mora izvući pouke iz izraelskog i svog postupka. Pred predstojeći drugi mandat Obama mora da savlada poglavlje o Iranu: kada to američki predsednik poželi, izraelska metla neće mesti. To je bilo delotvorno u pogledu lude ideje o bombardovanju Irana, i moralo bi da deluje i u sudbonosnijim oblastima od ove. Ako sve svedemo na lično, moguće je da će se dogoditi da iz odvratnosti prema Netanijahuu i nezahvalnosti Izraela prema predsedniku Obami još proizađe nešto dobro i slatko.

To može da bude velika istorijska šala: ono što izgleda kao najveća kriza u odnosima sa Sjedinjenim državama, moguće je da proizvede nešto pozitivnije od halabuke koja vlada u odnosima dva državnika, ako se samo otkrije da je Obama drugi odlučniji od Obame prvog.

Prvi Obama je oklevao, probao i očajavao zbog bezuspešnih pokušaja da stavi tačku na krvavu i kancerogenu izraelsku okupaciju. Povodom uspeha da spreči napad na Iran možda će se otkriti drugi Obama kao neko ko razume svoj posao, a posebno svoju moć. Njegov prethodnik Džimi Karter  je sumnjao da će Sjedinjene države imati predsednika kao što je Obama koji razume globalnu štetu koju stvara izraelska okupacija, nedostatak etike i nade. Možemo da se nadamo da će izvući pravilne praktične zaključke.

Ako ste gospodine predsedniče uspeli da zaustavite Izrael u bombardovanju Irana, možda ćete shvatiti da vi zaista nešto možete. Da, vi možete mnogo više, možete da uradite mnogo veće stvari, za dobrobit sveta i za dobrobit svog tvrdoglavog partnera. Ako je sada jasno da Izrael reaguje na stvarni pritisak, zaključak mora biti da se pritisak upotrebi i na dugoročnije potrebe. Sprečavanje napada na Iran mora biti samo predjelo. Nadamo se da glavno jelo neće kasniti.

Vaš izbor predsedniče je u ono vreme izazvao veliku nadu na Bliskom istoku. Ona se brzo pretvorila u razočaranje. Ispostavilo se da vi niste dovoljno odlučni da učinite minimalni korak kao što je zamrzavanje izgradnje na okupiranim teritorijama. Ali porođajni bolovi važe i za predsednika Sjedinjenih država. Pred svoj drugi mandat, sa većim samopouzdanjem i svetim besom prema nasilnicima i prevarantima iz Jerusalima, ponovo se stvorila nada da će se možda ovog puta nešto dogoditi. U međuvremenu vam šaljemo zahvalnicu iz Tel Aviva što ste nas spasili od napada na Iran.

 
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Haaretz, 13.09.2012.

Peščanik.net, 14.09.2012.