Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Nisam Rastislava Dinića doveo u vezu sa nacional-socijalizmom. On je, nažalost, to učinio sam. U svom odgovoru Dejanu Iliću, naime, napisao sam da je Vučić danas u Srbiji često izložen kritici: „nekad sa levog/socijalističkog stanovišta, nekad sa desnog, tj. nacionalističkog, a ne retko i sa „mešanog“, tj. socijal-nacionalističkog, i obrnuto“. Zašto je Dinić izabrao da se između ove tri grupe nađe u poslednjoj meni nije jasno. Izgledalo mi je očigledno da Dinić, na osnovu svojih ranijih radova, pa i onog posvećenog Ikei – mada je već tu bilo nekih „iskakanja“, izraženog u „brizi“ za opstanak domaće industrije nameštaja – spada u prvu grupu. Ali, posle teksta „Dobar liberal“ nisam više u to siguran. Optužujući me, naime, za servilnost prema stranim investitorima, praktično za (ekonomsko) izdajstvo, Dinić je zapravo, takoreći neosetno, skliznuo u nacionalizam. Ekonomski, doduše, ali i sportski nacionalizam je nacionalizam. A tako se onda zbilja pravi veza o kojoj verovatno i on lično intimno misli sve najgore.

Drugo, izlažući se opasnosti da budem proglašen za Ikeinog (neplaćenog, što je najgore) pi-ara, moram da ponovim da svesti švedsku kompaniju (400 mega-marketa širom sveta, 140.000 zaposlenih, godišnji prihod približan bruto domaćem proizvodu Srbije, tj. tridesetak milijardi evra, poslovna filozofija, radna etika, organizacija) na „prodavnicu jeftinog nameštaja“ pokazuje potcenjivački odnos prema kulturi privređivanja. Ili, „intelektualno slepilo“ od čega pati veliki deo (poštene) inteligencije u Srbiji. To je kao kada bi Vebera, zato što se na njega pozvao Vučić, proglasili trećerazrednim naučnikom.

Na tome se, kao što sam već rekao, ne može graditi alternativa.

Peščanik.net, 18.08.2017.

Srodni linkovi:

Dimitrije Boarov – Drveni filozofi

Rastislav Dinić – Dobar liberal

Mijat Lakićević – Alternativa

Dejan Ilić – Kratak odgovor Mijatu Lakićeviću

Mijat Lakićević – Idea Ikea

Rastislav Dinić – Rad oslobađa

Dejan Ilić – Predsedniče, laku noć

RASPRAVA O NEOLIBERALIZMU

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)