obaveštenje na kapiji: Ne parkiraj, dolaze drva, u nedelju, ponedeljak, posle podne ili uveče

Foto: Predrag Trokicić

Nedavno je iz ministarstva kulture u dnevne novine Danas stigao sledeći ćirilični predlog:

Поштовани,

Имајући у виду да је у вашем дневном листу објављен низ текстова на тему употребе ћирилице у којима су, чини нам се, чешће контактирани саговорници који се противе изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писма, па тиме читаоцима није дозвољено да они сами донесу закључак већ им се сугерише само један, предлажемо да се организује округли сто на коме би били изнети аргументи једне и друге стране.

Округли сто би био у организацији дневног листа Данас и Министaрства културе и информисања, а наш предлог је да страну која заступа употребу ћирилице чине: др Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и Синиша Стефановић, историчар, Завод за проучавање културног развитка.

Надамо се да ћете уважити наш предлог.

С поштовањем,

Прес служба

Šta se sve vidi iz ovog predloga?

Prvo, zaposleni u ministarstvu kulture pažljivo prate medije i prebrojavaju priloge. U vezi sa tim, vidi se i da te priloge klasifikuju prema stavovima autora. Istina, ta klasifikacija je banalno primitivna i svodi se na svrstavanje za i protiv. Međutim, to što јој manjkaju nijansirane kategorije ne znači da je klasifikacija besmislena. Naprotiv, i sad stižemo do poente, njena smislenost se utvrđuje u odnosu na poziciju na kojoj stoji samo ministarstvo. Sve u svemu, ministarstvo se za nešto založi, a onda prati po medijima ko je uz njegov predlog a ko protiv njega. Kada srazmera za i protiv ne ide u prilog ministarstvu ono poseže za krajnjim sredstvima – poziva na demokratiju i na pravo na objektivnu informaciju.

Tako smo stigli i do drugog važnog uvida. U ovom dopisu ministarstvo adresatima jasno stavlja do znanja da se jednostranim informisanjem, u kome su narušene proporcije između suprotstavljenih stavova, čitaocima uskraćuje mogućnost da samostalno zaključuju i umesto toga im se nameće jedan stav. Drugim rečima, ministarstvo je implicitno optužilo adresate da manipulišu javnim mnjenjem i selekcijom autora uskraćuju izbor svojim čitaocima.

Pored ova dva, bitan je i treći uvid iz dopisa. Kada je čitaocima selekcijom vesti uskraćeno samostalno zaključivanje i opredeljivanje, ministarstvo se oseća pozvanim da reaguje i predloži način kako da se prostor za manipulaciju suzi, ako već ne i da se manipulacija sasvim otkloni. Rešenje je, naravno, bolno jednostavno: ministarstvo je od redakcije zatražilo da strane novina otvori i za svoje navodne neistomišljenike, to jest za istomišljenike ministarstva. S tim u vezi, ministarstvo je demonstriralo i da ima spisak istomišljenika čije je stavove spremno da plasira svuda gde se pokaže da je ravnoteža narušena na štetu ministarstva.

Zašto su ova tri uvida važna?

Prvo, jasno se vidi da ministarstvo situaciju u medijima i javnom prostoru drži pod kontrolom.

Drugo, vidi se da ministarstvo ima kristalno jasnu predstavu o tome kakva treba da bude uloga medija i kako se ta uloga na najbolji način vrši.

Treće, ministarstvo pokazuje da odlično poznaje načine za manipulaciju javnim mnjenjem.

Četvrto, ministarstvo je dopisom demonstriralo i da ume da reaguje u situacijama kada zaključi da je manipulacija neprihvatljiva i da može imati posledice koje ne idu u prilog samom ministarstvu.

Zašto je sve ovo važno?

Prvo, ministarstvo sada treba pitati da li je pravo na objektivno informisanje ugroženo isključivo čitaocima Danasa.

Drugo, šta praćenje medija, pa neka to bude i samo u vezi sa ćirilicom, pokazuje za druge dnevne novine – recimo, za Novosti i Politiku?

Treće, ako je tamo takođe narušena proporcija, ali u prilog nacrta izmena zakona koji je predložilo ministarstvo, da li ministarstvo ima spreman dopis i za redakcije Novosti i Politike i predloge autora koji bi u tim novinama izneli stavove drugačije od onih koji u tim novinama dominiraju?

Konačno, četvrto, koga briga za ćirilicu i predlog nacrta izmena zakona ministarstva u zemlji u kojoj na svakih nekoliko dana stradaju radnici na poslu? Ako su i mediji u nadležnosti ministarstva za kulturu, zar ono nema preča posla od prebrojavanja glasova za i protiv svog predloga zakona o ćirilici? Zar nije bilo važnije da se sličan dopis pošalje, recimo, javnom servisu, koji već godinama funkcioniše kao privatna Vučićeva fejsbuk strana, i od tamošnjih urednika se zatraži sve ono što se traži od redakcije Danasa, a u vezi sa nebitnom ćirilicom, recimo ovako:

Имајући у виду да објављујете низ прилога о стању у земљи у којима искључиво контактирате саговорнике који на сваки начин подржавају текући режим, најчешће управо челнике тог режима, па тиме житељима Србије не дозвољавате да сами донесу закључак већ им сугеришете само један, предлажемо да прекинете с таквом праксом манипулације и почнете да позивате и саговорнике који на основу утврђених чињеница и јаких аргумената критикују режим.

U sažetijoj, latiničnoj verziji, dopis bi mogao glasiti i ovako: ko je odgovoran za pogibiju dva radnika na gradilištu Beograda na vodi?

Peščanik.net, 18.09.2018.


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)