Bendžamin Bibi Netanijahu je u pravu: u pogledu sprečavanju Irana da napravi atomsku bombu, sporazum iz Lozane jeste „veoma, veoma loš“. Izraelski premijer je to jasno rekao, ali svet ga više ne sluša, jer je on i sebe i Izrael izolovao od svih. Tako da, iako nemački političari izbegavaju da to otvoreno kažu: stiže nam iranska bomba. Da li je to katastrofa? Stvari možemo da posmatramo i iz drugog ugla. Čuveni američki politikolog Kenet Valc bi pozdravio dogovor u Lozani kao korak ka uspostavljanju normalnosti, kao početak kraja jedne anomalije: Izrael će uskoro prestati da bude jedina nuklearna sila na Bliskom istoku.

Nikada nijedna nuklearna sila nije toliko dugo zadržala svoj monopol. To stanje je postalo neodrživo. Ako želimo da sprečimo Iran da napravi atomsku bombu, moramo prvo da je oduzmemo Izraelu. U suprotnom, „sila stvara svoju protivtežu“.

O tome se nerado govori, naročito u Nemačkoj, koja Izraelu poklanja nuklearne podmornice i snosi odgovornost za bezbednosno-političku dilemu na Bliskom istoku. Mnogo toga ide u prilog tezi koju je Valc postavio u svom čuvenom eseju iz 2012: „Mir u regionu ne ugrožava namera Irana da napravi atomsku bombu, već to što je samo Izrael ima“. Izraelski avioni su 1981. bombardovali ciljeve u Iraku, a 2007. u Siriji. Napad na Iran nadilazi moć Izraela, ali nije nemoguć.

Logika teheranskih despota je jednostavna: gde vlada nepoverenje, bomba stvara sigurnost. Da li sada svi treba da se naoružaju nuklearnim bombama? Egipat? Saudijska Arabija, pravi neprijatelj Irana? Pitanje je sasvim opravdano, ali ga sporazum u Lozani ne postavlja. Iran poseduje sve kapacitete za pravljenje bombe. Nikakve sankcije ga u tome ne mogu sprečiti. Čemu onda odlaganje neizbežnog trenutka kada će je Iran zaista napraviti? Širenje nuklearnog naoružanja se više ne može zaustaviti, ali se može doneke kontrolisati. Henri Kisindžer je to otvoreno rekao u januaru ove godine.

Ako ste tokom sukoba Zapada i Istoka verovali u logiku odvraćanja, možete da budete spokojni. Iran nije nikakva karikatura od zemlje. Britanski Economist piše da svet ima zastarelu i iskrivljenu predstavu o Iranu. Ne postoji nijedan razlog zašto bismo vlasti u Iranu smatrali nerazumnijima od onih u Vašingtonu i Jerusalimu.

Dovoljan je samo pogled na Bendžamina Netanijahua i njegove prijatelje iz američke republikanske partije. On je katastrofalno loš premijer koji je svoju zemlju odveo u duboku međunarodnu izolaciju. Pred poslednje izbore u Izraelu izričito je odbacio rešenje dve države za palestinsko-izraelski sukob, da bi odmah posle izbora izjavio da to nije mislio ozbiljno.

Njegova politika je neiskrena. Ako tvrdi da se ne boji iranske pretnje, zašto je u američkom kongresu nastupao protiv Baraka Obame, od koga je u velikoj meri zavisio ishod pregovora sa Iranom? Zašto je svojim tajnim službama naložio da prikupljaju podatke o američkim pregovorima sa Iranom i Obamine protivnike snabdeo političkom municijom? Zašto se agresivnom politikom naseljavanja u palestinskim oblastima zamera Evropljanima?

On strahuje da će ga iranska atomska bomba koštati vlasti. Ali ulog je preveliki. Svet treba da prestane da obraća pažnju na tog čoveka.

Spiegel, 09.04.2015.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 14.04.2015.