Bilo je to pre dosta godina, želeo sam da budem primljen na kadetski kurs u Ministarstvu spoljnih poslova. Izrael je tada bio drugačiji, stavovi i mišljenja o njemu su bili drugačiji od sadašnjih, i svaki diplomata je bio ambasador. Puno šampanjca na koktelima se ispilo od tada, i na moju sreću nisam primljen. Nema načina da objasnim današnje tokove naše državne politike. Uz nemalo zakašnjenje, to nije uspeo ni iskusni izraelski diplomata Ilan Baruh, koji je prošle nedelje poslao pismo u kojem daje ostavku: to je impresivno pismo koje bi moralo da postane deo obavezne literature na sledećem kadetskom kursu.

Baruh je uspeo da sa samo jednim zdravim okom (drugo mu je povređeno u ratu iscrpljivanja vođenog između Izraela i Egipta od 1967. do 1970. godine) vidi ono što većina njegovih kolega ne želi da vidi: bolesnu dinamiku ove države. Skupio je hrabrost da stigne do suštinskih zaključaka o tome i zato je ovaj gest vredan pomena.

Baruhova ostavka i kukavičko ćutanje njegovih kolega još su više istakli stanje u kojem se nalazi izraelska diplomatija. Naš sadašnji diplomatski kor predstavlja vojsku propagatora, kojima nedostaju savest i vrednosti. Ima među njima onih koji se identifikuju sa svakom trenutnom vladom, možda čak i sa skandaloznim ponašanjem sadašnjeg ministra spoljnih poslova. Ali istina je još jadnija: veliki deo njih se protivi ponašanju države koju predstavljaju. Oni nisu ništa drugo nego lutke u ružnom izlogu, prateći vokali u vokalnoj grupi ministra spoljnih poslova Avigdora Libermana.

Oni znaju možda bolje nego drugi Izraelci šta svet danas misli o Izraelu i, najvažnije, zašto tako misli, oni znaju da se pod Libermanovim ministrovanjem ministarstvo spoljnih poslova pretvorilo u ministarstvo besa i ljutnje na ceo svet, oni znaju da još nijedan ambasador nije uspeo da objasni brutalnost vojne akcije “Liveno olovo” u Gazi i besmisleno ubijanje na brodu Mavi Marmara. Oni znaju da nema države u svetu koja prihvata okupaciju naselja na teritorijama i znake aparthejda u Izraelu, oni znaju da ne postoji propagator koji bi uspeo da ubedi svet da Izrael želi pravedan mir, oni znaju da je napolju novi svet i poredak koji neće pristati na još jednu tiraniju kakvu predstavlja izraelska okupacija – a ipak ćute. Imali smo pilote i vojnike koji su zbog savesti odbijali da izvršavaju naređenja, a sve do patriotskog čina Ilana Baruha nismo imali takve diplomate. Jedino u Libiji.

Tačno je da je u modernom dobu funkcija diplomate izgubila mnogo od svoje sadržine. Veza između njihovog prenaglašenog statusa i njihove istinske funkcije se istrošila. Skoro da su ostali samo ostaci prestiža, skupocena kola i velelepne rezidencije, ostaci nekadašnje imperije kada su ambasadori služili daleko od svojih zemalja. Većina njih danas predstavljaju ništa drugo do advokata zvanične politike.

Ali za razliku od advokata koji zastupaju kriminalce, diplomate moraju da se poistovećuju sa onima koji su ih poslali. Dozvoljeno nam je da pretpostavimo da većina njih to ne čini iskreno, ali oni o tome moraju da ćute. Većina želi da služi svojoj zemlji odano i vredno, i stoga, uprkos svemu, pokušavaju da prodaju „lepi Izrael“. Rezultat je patetičan. Na sajtu jednog izraelskog konzulata u Sjedinjenim državama se nalazi intervju sa Izraelcem koji je snimio video klip Zenga zenga o Gadafiju, i recept sa patlidžanima. Bravo ambasadore, time opravdavate nadimak koji je Ben Gurion dao diplomatama. Nazvao ih je koktel šmoktel.

Tačno, nije lako danas biti izraelski ambasador, ne zbog osude sveta već zbog politike koju vodimo. I šta da kaže ambasador o trudu države da postigne mir, kad njegov ministar na sednici UN kaže da za to ne postoji šansa? I šta da kažu diplomate o demokratiji u zemlji, kada Palestinci u njoj žive uskraćeni za svoja ljudska prava? Nije lako osuđivati druge i zahtevati od njih da se odreknu karijere i trenutka slave. Međutim, da li je preterano očekivati od njih da slušaju svoj glas, da pokažu više hrabrosti i malo više poštenja. Neka se ugledaju na svog kolegu Baruha.

 
Haaretz, 06.03.2011.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 08.03.2011.

Leave a Reply