Tel Aviv

Tel Aviv

Možda Izrael jeste jedina demokratija na Bliskom istoku, ali pitanje je da li je istinska. Istraživanje koje je objavljeno u „Haaretz-u“ pokazuje ono što je oduvek bilo poznato: kombinaciju neznanja, nerazumevanja i atmosfere fašizma, zao i opasan duh preti režimu koji se raspada.

Prema istraživanju koje je izvršio „Centar za istraživanje mira Tami Štajnmec“ sa Telavivskog univerziteta pokazuje se postojanje čvrste i jasne antidemokratske većine. Većina želi da kazni one koji obelodanjuju afere iz sfere bezbednosti, nije spremna da omogući organizacijama koja se bave zaštitom ljudskih prava da slobodno deluju, većina je za kažnjavanje onih koji pozivaju na obuzdavanje Izraela i većina je za teško kažnjavanje novinara koji obelodanjuju informacije o nemoralnim delima izraelske vojske.

Kazniti, kazniti, kazniti, kazniti i ućutkati, manija kažnjavanja i strast ućutkivanja – to je želja naroda, to je njegov glas. Od svih stvarnih i proizvedenih opasnosti koje vrebaju Izrael, ovo je ta velika, istinska i prisutna.

Evo, na primer, Haim Joavi Rabinovič, računovođa, koji je pozvao da se zaustavi izdavač Haaretza, Amos Šoken „sat pošto se pojavio na televiziji“ u slučaju Anat Kam i zahtevao ništa manje nego da mu se sudi zbog ucenjivanja i izdaje. „Kam nije špijunka, već izdajica“ napisao je Rabinovič i pozvao da se u skladu sa tim kazni. Možemo pretpostaviti da za ovakve ljude izvršenje smrtne kazne na trgu ne bi bilo preterano.

Rabinovič nije usamljen. Njegove ideje su raširene na Internetu i osvojile su nemalo pažnje. On sam nije problem. Takvi kao što je on postoje u svakom obnovljenom društvu. Problem je što u Izraelu 2010. skoro da nisu ostali mehanizmi za zaustavljanje otvorenog i bednog rabinovičizma i branjenje slobode govora za koje je 98% ispitanih (da ne poverujete) reklo da im je važna.

Tipično izraelski: biti za slobodu govora (u teoriji), u praksi biti protiv.

Ne treba nam nikakvo istraživanje, većina Izraelaca misli da demokratija (jedino) znači: izbore svakih nekoliko godina; da je dovoljno da potrebna većina podigne ruku u parlamentu za svaku nepravdu i zločin i oni su automatski dopušteni; da tema bezbednosti zaklanja sve druge teme; da postoji veza između licemernih putovanja političara u periodu partijskih izbora i demokratije; da svako ko se usudi da kritikuje, otkrije, pređe liniju, da sasluša drugu stranu – zaslužuje istu (zlu) sudbinu; da većina može sve, a manjina da je obespravljena.

Većina Izraelaca je prezrela sve mehanizme nadzora i kritike koji su istinski ispiti režima. Dođavola sa ostacima pravog novinarstva u Izraelu; dođavola sa Vrhovnim sudom koji ne radi uvek svoj posao, i dosta sa izdajničkim organizacijama za zaštitu ljudskih prava. Dajte nam Izrael bez vrhovnog suda i njegove senke.

Ovakav Izrael je spreman da se suoči sa svakim zlom. Izrael je spreman za čudovište, ništa ga neće zaustaviti. Svaki nasilni i opasni vođa i svaki ratni zločin će ovde biti prihvaćeni uz blagoslov, blagoslov neznalica i glupaka.

Mehanizmi odbrane su oslabljeni, i njihova snaga je oštećena. Novinarstvo će ućutati, vrhovni sud će oprostiti, protesti će zadremati, a građansko duštvo, važan pojam u svetskoj politici, ne postoji.

Pokušaj da objasniš u Izraelu 2010. da je zadatak novinarstva da razotkrije, zadatak nevladinih organizacija da upozore, a zadatak Vrhovnog suda da neprekidno stražari. Uostalom, sve njih bi trebalo kazniti. Pokušaj da objasniš da despotija većine nije manje opasna od vladavine manjine. Pokušaj da objasniš da demokratija znači slobodna kritika bez granica.

Sve ovo već je prošlo i zaboravljeno. Nema nikoga da ove vrednosti učvrsti u društvu. Preživeli smo faraona, preživećemo i Iran, ali ne i ovu nesreću. Ona ljulja temelje kuće, preti da ukine njeno postojanje. Trenutna atmosfera u javnosti predstavlja klasičnu osnovu za razvoj varvarskih režima, baš kao da je prepisana iz udžbenika istorije. Nema razloga za vojni puč u Izraelu, bezbedonosna struktura je na vlasti u većini životnih segmenata. Nema potrebe ni za diktatorom, diktatura većine je dovoljno opasna. Gospodin Šoken, urednik Haaretza, kako ga je neznalački nazvao Rabinovič, neće biti izveden pred sud ovog puta. Ni Kam neće biti ubijena. Ali izraelski demokratski poredak se već nalazi na sudu, njemu je kazna izrečena i izvršava se pred našim zatvorenim očima.

Haaretz, 29.04.2010.

Sa hebrejskog prevela Alma Ferhat

Peščanik.net, 06.05.2010.

IZRAEL / PALESTINA