Moss graffiti, Edina Tokodi http://goo.gl/m0hRG0

 
Plodna ravnica Kišhontoša oko Budimpešte je tužan prizor. Dokle god pogled dopire, nekadašnje obilje organski uzgajanih useva pretvoreno je u pustoš. Posao u koji su uloženi čitavi životi uništen je za samo nekoliko meseci. Eva Ač, inženjerka agronomije koja je dve decenije vodila veliku farmu, na ivici je živaca: „Država nam je prosto oduzela farmu, kažnjeni smo i zbrisani. Onda su došle privatne firme za obezbeđenje, blokirale puteve i zaustavile traktore. Novi vlasnici su uništili sve zasade i sav rod da bi nas oterali u bankrot.“

Na 450 hektara zemlje uzete u najam od mađarske države, Ač je od 1990-ih vodila jednu od najvećih organskih farmi u Evropi, što joj je donelo cenjene švajcarske „bio-sertifikate“ i međunarodna priznanja za pionirski rad u masovnom uzgajanju organske hrane. Prošle godine vlada je otkazala ugovore i skoro svu zemlju rasprodala oligarsima i biznismenima koji su naredili da se organski usevi unište. Pre tri nedelje su zadali poslednji udarac ovom imanju, kada su čitavo područje poprskali herbicidom i time mu ukinuli status organske farme. U lepoj 19-vekovnoj kući u središtu imanja, okružena sušenom crvenom paprikom, Ač kaže da nema dileme koga treba kriviti za ovo razaranje: svemoćnu, konzervativnu vladu u Budimpešti i premijera Viktora Orbana: „Ne možete da zamislite kakav je to pritisak. Živimo u strahu jedni za druge. Ovo ne bi bilo moguće u normalnoj zemlji. Neverovatno je šta se sve dešava u Mađarskoj.“

Najnoviji čin nasilja je plan za uvođenje poreza na internet, prvi takav u svetu. Taksa po gigabajtu je svuda ocenjena kao nasrtaj na slobodu govora pod izgovorom popunjavanja budžeta. Početkom prošle nedelje, desetine hiljada demonstranata preplavilo je mostove na Dunavu u centru Budimpešte i uputilo najveći izazov premijeru otkako se vratio na vlast 2010. Demonstranti su ga poredili sa Putinom i mahali zastavama Evropske unije. Bernadet Sel, poslanica i jedna od čelnica male Zelene liberalne partije, navodi poslednje poteze vlade kao primere „vrhunskog cinizma“ premijera i njegove partije Fides. Orbanovi postupci i politika vodeće stranke otuđili su zemlju od Evropske unije i zabrinuli Brisel i Vašington. „Kišhontoš je simbol onoga što Orban radi: demonstriranje moći i čista destrukcija. Fides je država, partija je država – ne znamo kako to da zaustavimo.“

Dok se širom Evrope urušava poverenja građana u političke klase, Orban može da se pohvali da je jedinstven – talentovani populistički čvrstorukaš sa najubedljivijom glasačkom podrškom u EU. Neuznemiren podeljenom i moralno bankrotiranom opozicijom sa levog centra, Orban je svoj desničarski Fides odveo do ubedljive izborne pobede 2010. U aprilu ove godine glatko je osvojio drugi mandat, u maju je pobedio na izborima za evropski parlament, a na lokalnim izborima u oktobru preuzeo je kontrolu nad gotovo svim opštinama u Mađarskoj.

Dvotrećinska parlamentarna većina pretvorila je velelepnu građevinu na obali Dunava u glasačku mašinu. Posle ovogodišnjeg izbornog het-trika, Orban neće morati da izlazi pred birače do 2018. Po svemu sudeći, iskoristiće to vreme da preoblikuje Mađarsku. Jedinu organizovanu opoziciju čine neofašisti partije Jobik sa krajnje desnice, što govori da opozicija koja je prošle sedmice izašla na ulice možda može da izaziva premijera, ali ne može istinski da ga ugrozi. „Orban radi po principu zavadi pa vladaj i sve odluke donosi sam“, kaže jedan zapadni diplomata u Budmpšeti. „Vrlo je vešt, ima viziju, koja ne mora da vam se sviđa, ali on je ima. Ključna reč njegove vladavine je – kontrola.“

Žužana Selenji, poslanica liberalne levice i psihološkinja koja je sarađivala sa Orbanom tokom 1990-ih, opisuje ga kao nestrpljivog i ratobornog, sklonog megalomaniji: „Ima jak karakter, uvek govori o revoluciji; on je polarizujuća osoba kojoj su potrebni neprijatelji, pa ih onda neprekidno proizvodi. Tako on vidi svet, oduvek je bio destruktivan“. Izgleda da se na vrhu Orbanove liste neprijatelja nalazi zapadni demokratski model. U ozloglašenom govoru koji je u julu održao u Rumuniji, objavio je smrt zapadnog modela i ukazao na autoritarne režime u Rusiji, Kini, Turskoj i Singapuru kao uzore koje treba slediti. „Ne pristajemo na zapadnoevropske dogme, želimo da budemo nezavisni“, kazao je Orban. „Napuštamo liberalne metode i principe organizovanja društva. Nova država koju gradimo je i-liberalna, ne-liberalna država.“

Orbanovi kritičari to shvataju kao preuzimanje kontrole nad svim ključnim polugama vlasti, uz održavanje privida pluralizma. Orban je svoju moć već iskoristio da prepravi ustav i imenuje 11 od 15 sudija ustavnog suda, kako bi sebi obezbedio dvotrećinsku većinu. „Ove sudije su ne samo politički lojalni, već blisko povezani sa Fidesom“, kaže Čaba Tordaji, stručnjak za ustavno pravo. Novim medijskim zakonima Orban je javni servis pretvorio u razglasnu stanicu svoje vlade, dok mu poreski inspektori i kontrola reklamnog tržišta služe za zastrašivanje i siromašenje kritičkih medija. „Novinari ne idu u zatvor, ali Orban kontroliše medije i u njima vlada autocenzura“, kaže jedan zapadni diplomata. „Kada hoće da im utera strah u kosti, pošalje im poresku inspekciju na vrata.“

Orban je nedavno pokrenuo kampanju kažnjavanja opozicionih nevladinih organizacija optužujući ih, poput Putina, da su strani agenti. Jedan vladin službenik je to ovako objasnio: „Ti ljudi su danju građanski, a noću postaju politički aktivisti“. Izgleda da Orban planira čistku i u diplomatskoj službi, gde bi on birao većinu ambasadora Mađarske. On namerava i da delimično nacionalizuje bankarski sektor, kojim sada dominiraju Austrijanci i Italijani, tako što će pola ovog sektora biti vraćeno u mađarske ruke. Takođe je naredio da se zemljište koje su u proteklih 20 godina u najam uzimali ljudi van zemlje, vrati mađarskim vlasnicima, uz obrazloženje da su bogati zapadnjaci prevarili lokalno stanovništvo. Brisel je na to zapretio pravnim merama.

„Kina naš sistem priznaje kao demokratiju“, kaže predstavnik vlade za medije Žoltan Kovač, objašnjavajući novu politiku. „Kad premijer kaže liberalni model, on misli na sve što je bilo pre 2010“. Radikalna vizija Mađarske dovela je Orbana u sukob sa Briselom, iako je Unija od suštinskog značaja za njegove planove, jer tokom naredne četiri godine Mađarska treba da dobije 34 milijarde evra iz evropskih fondova. Prkoseći politici Unije, Orban se približio Putinu u vreme najvećih tenzija između Rusije i zapada od 1980-ih. Iz Vašingtona je na to stigla najoštrija kritika ikada upućena jednoj članici EU. U januaru je Orban tajno otišao u Moskvu, sreo se sa Putinom i obezbedio kredit od 10 milijardi dolara, u zamenu za dodelu ugovora vezanih za nuklearnu energiju Rusima. U septembru se sreo sa šefom Gazproma, ruskog gasnog monopoliste, i objavio da neće obnoviti isporuke gasa Ukrajini iz Mađarske, čime je sabotirao pokušaje EU da zadovolji energetske potrebe Kijeva.

Barak Obama je nedavno svrstao Mađarsku, iako je članica NATO-a i EU, uz Azerbejdžan, Rusiju, Venecuelu i Egipat, kritikujući Orbanov stav prema fundamentalnim građanskim slobodama. Viktorija Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara za evropske poslove, otišla je korak dalje: „Kako možete mirno da spavate pod zaštitom NATO dok uvodite ’i-liberalnu demokratiju’ raspirujući nacionalizam, ograničavajući slobodu medija i demonizujući građansko društvo?“ SAD su 10 mađarskih zvaničnika, od kojih su neki bliski premijeru, stavile na crnu listu ljudi kojima je zabranjen ulazak u SAD zbog korupcije i pritužbi na „kleptokratiju“. Na to je Orbanova vlada, sklona podsticanju paranoje i teorija o stranim zaverama, iznela insinuacije da je Bela kuća za to plaćena. „Znamo koliko košta da se Mađarska svrsta uz Egipat“, rekao je jedan vladin zvaničnik. „To je dosta novca i mi znamo ko to finansira. Nije nam lako sa Amerikancima koji se prema nama ponašaju neprijateljski.“

Ovog proleća je budimpeštanska policija sprovela raciju u kući Vere Mora i oduzela joj laptop. Mora vodi ekološku nevladinu organizaciju „Őkotárs“ u Budimpešti, koja posreduje u raspodeli novca iz programa norveške pomoći projektima građanskog društva u centralnoj i istočnoj Evropi. Norveška je izdvojila 153 miliona evra za Mađarsku u periodu od pet godina, od čega je 10% trebalo da ode nezavisnim nevladinim organizacijama. Orbanova vlada je zahtevala kontrolu nad trošenjem ovog novca. Oslo je to odbio i suspendovao isplatu 140 miliona evra, dok će preko Morine organizacije raspodeliti preostalih 13 miliona.

Vlada je onda organizovala raciju u prostorijama nevladinih organizacija i pokrenula istragu o korupciji. Istražitelji su rekli da podnose prijave „zbog sumnji na zloupotrebe, budžetske prevare, falsifikovanje privatnih dokumenata i neovlašćenih finansijskih aktivnosti“. Na osnovu uvida u policijske dokaze, portal index.hu je objavio: „Ovo je školski primer nameštenog procesa“. Oslo zahteva od Brisela da nešto preduzme. „Ovaj program sprovodimo u 16 zemalja i jedino u Mađarskoj imamo problema“, kaže Tove Skarstejn, norveški ambasador u Budimpešti. „Činjenica da se ovako nešto dešava u EU je šokantna.“

U nameri da stvori novi politički sistem u Mađarskoj, Orban izgleda tretira politiku kao borbu izmeću dobra i zla u kojoj pobednik nosi sve. U julu se cinično zahvalio opoziciji na svojoj ubedljivoj pobedi – „onima koji su se okrenuli protiv nas i omogućili da dobro pobedi. Jer da nema zla, kako bi dobri nadvladali loše?“ Ovaj binarni, polarizujući pristup podseća na taktiku još jednog lidera čvrste ruke, turskog predsednika Erdogana. Obojica izgleda veruju da demokratija prestaje kod glasačkih kutija. „Demokratija ne znači diktaturu većine“, kaže Marton Guljaš, direktor pozorišne grupe „Krétakőr“ kojoj je vlada srezala davanja iz budžeta. „Ljudi su se umorili od beskrajnih trvenja i 2010. su rekli ’dajte nam vođu da sredi ovu zemlju, da je povede u jasnom pravcu’.“

Direktorka briselske kancelarije za evropske poslove Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša, Heder Grabe, zaključuje da Orban sada poništava sva demokratska postignuća u centralnoj Evropi postignuta od revolucionarnih promena 1989 – kada je baš on kao studentski lider govorio Rusima da idu kući. „Mađarska ubrzano gubi osnovne karakteristike demokratije i vladavine zakona“, napisala je Grabe. „Nezavisne organizacije civilnog društva poslednja su preostala kontrola moći vlade u Mađarskoj. Od 2010. vlada uživa apsolutnu većinu u parlamentu, koju koristi da podrije nezavisnost sudstva, snagu ustavnog suda, medijske slobode i pluralizam, kao i da preuzme kontrolu nad državnim institucijama.“

Ali mada je sebi prigrabio ogromnu moć, Orban ipak nije svemoguć – što pokazuje i aktuelni talas protesta organizovanih preko društvenih mreža. Podrška Orbanu je znatno opala od 2010. On nema prostu glasačku većinu u Budimpešti, kao ni u mnogim drugim gradovima. Doduše, upotrebio je moć da promeni izborne zakone i izmanipuliše elektorat kako bi savio sistem prema sebi, što znači da će biti teško pobediti Fides na izborima. „Mađarska još nije ne-liberalna demokratija“, kaže Žužana Selenji. „Ali je očigledno u opasnosti da to postane.“

 
Ian Traynor, The Guardian, 29.10.2014.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 06.11.2014.

Srodni link: Végel László – Dvoličnost