Foto: Svetlana Slapšak
Foto: Svetlana Slapšak

Sve dok mi se nije javila Ferida Duraković, sa vešću o smrti Dubravke Ugrešić. Sad se jedva diše, na škrge. Zagrcnula sam se na piću za dušu. Zašto nismo mogli odmah sesti u kola sa najglupljim poklonima i odšibati u Amsterdam, kad sam dobila poslednju njenu poruku, nedavno?

„Pokušat ću. Nadam se da ću uspjeti. Ako ne uspijem morat ćeš mi oprostiti. Voli te, d.“

Bio je to odgovor na molbu da napiše „blurb“ za knjigu koju smo Noah i ja sastavili i sanjali da će ona napisati nekoliko ironičnih reči. Ledena stvarnost iza poruke udarala je u glavu, a nisam imala dovoljno prokletu maštu da je protumačim. Izvukla sam od nje samo da ima probleme sa očima. Pored svega, neću moći da joj oprostim. Ne sme se tako otići, bez Nobelove nagrade, dok se Sloveni međusobno ubijaju, dok svi sve zabranjuju, dok „one“ državice tavore na zadnjim koncima, dok se sećanje još muči jer niko ne sme da ga eutanazira. Nije neka uteha da je otišla da sve to, svoje, vrhunsko, najbolje, očuva i zaštiti. Sedi, čitaj, ponavljaj, proučavaj, piši (važi za sve koje je pisanjem spasavala). Tužno? Ni najmanje. Ostala je iznad, primer da se glupost i zloba mogu izništiti jednim potezom pera, a bez vere, nade i ostalih domovinsko-patrijarhalnih laži.

Naravno da je uspela, u svemu.

Peščanik.net, 18.03.2023.

DUBRAVKA UGREŠIĆ NA PEŠČANIKU


The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)