Kako je dobro i prijatno (i na neki način važno) ustati protiv diskriminacije žena u haredskoj zajednici. Vrišteći glavni naslovi, oštra kritika javnosti, političari koji odlučno osuđuju, žene koje ugrožavaju svoj život na prednjem sedištu i evo već se rodila nova junakinja: njeno ime je Tanja Rozenblit, izraelska Roza Luis Parks koja se pobunila u autobusu na liniji Ašdod – Jerusalim.[1]

Kako je dobro i prijatno da se s vremena na vreme nađe dobra tema za protest, koja neće naljutiti većinu, sa kojom će skoro svi moći da se poistovete, na koju će svi biti ponosni: pogledajte nas, izraelske borce za demokratiju i jednakost. Kako je lepo i lagodno obeležiti izraelskog neprijatelja broj jedan: haredi, “crni šeširi”, oni. Dozvoljeno vam je da ustanete protiv njih kako god želite, niko neće odgovarati za to. Mi prosvećeni liberali nećemo prihvatiti segregaciju. Ovo nije Iran. Tek što je zamro protest za oslobađanje Gilada Šalita iz Hamasovog zarobljeništva, i već smo započeli protest protiv segregacije, mi kao budno i angažovano društvo.

Isključenje haredskih žena je zaista strašno, međutim druga isključivanja iz svakodnevnog života oko kojih se nije tako prijatno i lako boriti još su strašnija. Iako je istinski važna, ovoj borbi za prava žena nešto nedostaje: borba protiv drugih isključivanja. Škola u Hercliji, koja je pre neki dan izvela vežbu koja pokazuje stepen segregacije žena i odvojila dečake od devojčica, ne bi se usudila da ovakav ogled primeni i na druge teme: odvajanje onih sa belom i onih sa obojenom kožom, kao kod rasističke selekcije u noćnim klubovima, ili kao što su odvojene trake za Jevreje i Palestince na vojnim čekpointima, ili kao što su odvojene trake za jevrejske i arapske državljane na aerodromima. To je već kontroverzna tema, u to nećemo dirati, protiv toga nećemo protestovati.

Međutim, protiv haredske zajednice postoji konsenzus, stoga će borba protiv njih uvek zadobiti simpatije. Visokotiražne novine i komercijalna televizija, one koje se neće usuditi da se bave drugim nepravdama, protiv Hareda s ponosom protestuju: ovakva vrsta borbe ne traži nikakvu hrabrost. Javni prostor, za koji se Izraelci bore protiv ultra-religioznih, pun je ovakvih isključenja. Žena na prednjem sedištu? Palestinac čak i ne može da uđe u ovaj autobus, ni u prednji ni u zadnji deo. Pokušajte da kao Palestinac uđete u vozilo na liniji 160 koje saobraća između Hebrona i Jerusalima. Nije slučajno što se na ovoj liniji nije pojavila Tanja koja će pokušati da ispravi ovaj iskrivljeni poredak. Sa njim su se Izraelci u potpunosti saživeli.

Borba protiv segregacije žena je glasna, jer postoji osećaj krivice zbog zanemarivanja ostalih vrsta segregacije. Elektronske narukvice za konobare?[2] Spasite nas, ropstvo! Izbeglice iz Afrike žive u teškim uslovima? Koga to zanima? Smeša važnog i nevažnog, velika nepravda naspram manje – bolje je da se borimo protiv manje. Lepše je za slikanje. Segregacija haredskih žena nije mala nepravda, ali jaka reakcija na nju izaziva sumnju. Možda naše liberalno i prosvetljeno društvo ne može da toleriše različitog i drugog. Možda nismo u stanju da vidimo sopstvene mane. Haredi su mračni i netolerantni, a mi predstavljamo vrhunac prosvećenosti i pravde, ali pod svojim uslovima, naravno.

Čak i da deset hiljada žena ustane i kaže ostavite nas i našu religiju na miru, mi nećemo odustati. Tanja će uprkos njima sesti na prednje sedište. Haredi su bokserska vreća našeg društva i zato će se Izraelci boriti svom žestinom protiv diskriminacije žena, ali neće ništa učiniti da zaustave diskriminaciju nereligioznih žena, koja je ponekad mnogo gora od ove, iako one imaju pravo da sede u autobusu gde god požele.

Čak je i generalizacija haredske zajednice, po kojoj su svi oni isti paraziti i eksploatatori, crna i mračna društvena grupa, bez ikakvih nijansi – ista kao i generalizacija Palestinca, koji su svi krvožedni i samo žele da unište Izrael. Tako je to sa rasizmom. Moramo se boriti protiv pokušaja Hareda da dominiraju izraelskim društvom, ali ova borba mora biti proporcionalna i mora uključiti svaku nepravdu, prema svojoj težini. Borba protiv Hareda je uvek u trendu i selektivna. Tanja će sedeti u prednjem delu autobusa po svaku cenu, a mi ćemo nastaviti da okrećemo glavu od onoga što se čini na zadnjem sedištu društva.

 
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Gideon Levi, Haaretz, 22.12.2011.

Peščanik.net, 24.12.2011.

———–    

  1. Novinarka koja je na zahtev muškarca pripadnika haredske zajednice odbila da sedne u zadnji deo autobusa. Ova autobuska linija je prilagođena shvatanjima haredske zajednice, tako da je autobus podeljen na prednji deo gde sede muškarci i zadnji deo za žene. Vrhovni sud je zabranio ovu vrstu segregacije, ali je ova podela u praksi ostala, jer je zasnovana na dobrovoljnoj osnovi.
  2. Jedan lanac kafea je uveo ove narukvice koje vibriraju kada gost pritisne dugme za uslugu.