„Neka nas Bog sačuva od toga da sadašnja politička situacija u Ukrajini, bratskoj zemlji koja nam je bliska, bude upotrebljena da pobede sile zla“, Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril
Godine 2014. Rusija je pripojila Krim i formirala dve separatističke oblasti na istoku Ukrajine pod svojom kontrolom. Tada sam – analizirajući izjave ruskih crkvenih zvaničnika, publicista i učesnika u sukobima – napisao da je „preterano reći da prisustvujemo prvim koracima pravoslavnog ruskog imperijalizma i početnim fazama ratne kampanje za stvaranje Svete Rusije, odnosno pravoslavne civilizacije“. Ali ovih dana, nakon što je Rusija otpočela vojnu agresiju na Ukrajinu, tako nešto izgleda prilično izvesno. Velika ruska domovina stiže u Ukrajinu na tenkovima – može se zaključiti iz govora Vladimira Putina emitovanog pred početak invazije.
U Putinovom govoru je bilo reči o Ukrajini kao neodvojivom delu ruske istorije, kulture i duhovnog prostora; ukrajinskoj državnosti kao proizvodu sovjetskog perioda i incidentu ruske istorije; nacistima koji su zavladali Ukrajinom i geopolitici. Svetu Rusiju, pravoslavnu civilizaciju i ruski svet nije spominjao, ali to i nije bilo neophodno: dovoljne su bile napomene o duhovnom prostoru i geopolitici. Prema ruskom patrijarhu Kirilu, pravoslavnu civilizaciju čine svi pravoslavni vernici u svetu, a zatim i svi narodi koji su formirali svoj nacionalni identitet pod uticajem pravoslavlja. Srce ove pravoslavne civilizacije čine Rusija, Belorusija i Ukrajina, koje pripadaju ruskom svetu. A „taj pojam nije samo crkveni, nije samo kulturni, nego je, rekao bih, čak i geopolitički“, rekao je svojevremeno Kiril.
Po njemu, te tri zemlje čine „istorijsku rusku državu“, a ono što se događa u njoj „ima kolosalni značaj za sudbinu celog vaseljenskog hrišćanstva, pošto se danas u Zapadnoj Evropi i Americi hrišćanstvo nalazi u veoma dubokoj krizi. Mislim da je Rusija mesto koje može dati novi život Vaseljeni“. Tako je govorio ruski patrijarh, poput proroka čija beseda snaži mišice ratnicima. I novi život se zaista rađa: Putinova Rusija je pokretanjem vojne kampanje na Ukrajinu donela strah i sablazan čitavoj vaseljeni, a Ukrajincima i Rusima još i smrt. Ali je u tom čeličnom rađanju ujedno i duhovno izdahnula.
Mitropolit Onufrije, koji je na čelu Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, pozvao je vernike i građane Ukrajine da budu hrabri, pokažu međusobnu ljubav i ljubav prema Bogu i domovini. Onufrije je takođe pozvao na intenzivnu molitvu za Ukrajinu, njenu vojsku i narod. „U ovim tragičnim vremenima, izražavamo posebnu ljubav i dajemo podršku našim vojnicima koji čuvaju, štite i brane našu otadžbinu i naš narod. Neka ih Gospod blagoslovi i sačuva“, rekao je mitropolit. U odbrani suvereniteta i integriteta Ukrajine, Onufrije je apelovao na predsednika Rusije i zatražio momentalni prekid bratoubilačkog rata, rekavši da je rat između ruskog i ukrajinskog naroda – bratskih po zajedničkom krštenju – „ponavljanje Kainovog greha, koji je iz zavisti ubio rođenog brata“.
„Mitropolit kijevski Onufrije je danas na velikom raspeću“, rekao je mitropolit crnogorski Joanikije, verovatno zamišljajući sebe u sličnoj situaciji. „Tek poslednjih desetak godina“, piše u novom broju lista „Pravoslavlje“ (15. februar 2022) istoričar Aleksandar Raković, „u okviru naučnih, kulturnih i političkih elita Srbije i Srpske, prisustvujemo buđenju ideja o novom srpskom ujedinjenju koje bi činili… Republika Srbija, Republika Srpska i Crna Gora. Definisan je i novi pojam srpski svet“. Raković je tome dodao da je srpsko ujedinjenje „legitimna i legalna tema“. Samo nije jasno kada će se krenuti u vojnu akciju: ubrzo ili tek nakon trijumfa ruskog sveta u Ukrajini i posle kapitulacije čitavog zapada?
Inače, među srpskim vladikama se dosta kosovske nade polagalo u Vladimira Putina. On je svečano dočekan u Beogradu gde je u prisustvu tadašnjeg patrijarha Irineja, Vučića i stranačke mase ugradio kockicu mozaika u Hram Svetog Save januara 2019. Episkop pakračko-slavonski Jovan tada je rekao da je Putin na čelo Rusije došao 1999. u vreme bombardovanja i zbog bombardovanja Srbije, a to je „označilo radikalnu promenu odnosa u svetu“. A šta bi sada rekao srpski vladika, kada je ta promena stupila na bojno polje? Ništa, isto što i tada, kada je dočekivan Putin: „Nema sumnje da će svaki dogovor o KiM koji prenebregne duhovnu dimenziju… doneti dodatno stradanje“. Duhovne dimenzije i duhovni prostori srpskog i ruskog sveta donose stradanje, ali pre svega onima koji im ne žele dobrovoljno pristupiti. Prema ovom predanju, Putin se duhovno rodio na Kosovu 1999. godine.
Zato se u zvaničnom glasilu SPC-a objavljuju Rakovićevi članci, dok u nedeljniku Pečat (31. decembar 2021) episkop Irinej Bulović poručuje da je pravoslavlje nosilac „duha tradicionalizma, konzervativizma, osveštanog morala“ i da se zbog toga „pravoslavni svet i Rusija kao njegov najmoćniji predstavnik nalaze pod pretnjom i na udaru ’neoliberalnog’ i ’ultraliberalnog’ Zapada“. A dalje se kaže da zapad i istok nisu „više geografski, nego kulturološki pojam“. Ukrajina je neodvojivi deo ruske istorije, kulture i duhovnog prostora, dodaje ovih dana Putin.
Pravoslavne armije Trećeg Rima nisu izdržale pretnju zapada i udarile su prve, kako bi vratile Ukrajinu u ruski svet i očistile je od zapadnih sagrešenja. Ali šta je Kain mogao pomisliti pre nego što će ubiti svog brata Avelja? Ako ostanemo u okviru pravoslavne ruske tradicije, može biti da mu je kroz glavu proletela sledeća misao, kao nešto malo izmenjena izjava iz romana Braća Karamazovi Dostojevskog: „Ako na Zapadu Boga nema, onda je protiv Zapada sve dozvoljeno“. Pa tako i protiv Ukrajine.
Peščanik.net, 28.02.2022.
UKRAJINA
