Kako da zastrašimo Izraelce pred sedmi dan Pesaha? Kako da im obezbedimo potrebnu dozu straha od koje su uveliko zavisni? Posle nedelju dana mira i sigurnosti moramo pronaći nešto. Iranska pretnja je već ušla u fazu pregovora, teroristi miruju, čak se smanjio i broj ispaljenih raketa na izraelsko tlo, nema ni kuge na horizontu, a i slučaj napada na jevrejskog dečaka u Kijevu od strane neonacista nije dovoljno jasan.

Međutim, dosetljivi izraelski um je pronašao rešenje: „propalestinsku letačku provokaciju“. Ministar unutrašnjih poslova Eli Jišai je pripremio savetovanje, aerodromske kompanije su već dobile „crne liste“ koje su pripremili sveznajući agenti bezbednosti; kriminalistički islednik (jer ovde je reč o kriminalnom delu) je već otišao na aerodrom Ben Gurion kako bi svi bili spremni pred nadolazećom opasnošću.

Izrael je spreman da dočeka dan D, koji pada u nedelju 15. aprila. Predviđa se da će tog dana oko 250 pro-palestinskih aktivista sleteti na izraelski aerodrom i izazvati veliku pometnju. Kriminalistički istražitelj je već objasnio da aktivisti neće nositi sa sobom oružje ili se koristiti nasiljem, ali bez obzira na to, opasnost je opasnost, terorizam je terorizam, zastrašivanje je zastrašivanje – bezbednosne snage su već spremne. Poslednji put, pre godinu dana ovakav dan se završio sa 127 uhapšenih, koji su odmah proterani kako i zaslužuju, ali opasnost je otklonjena.

Namera organizatora – da se ovom posetom iskaže solidarnost sa palestinskim narodom tako što će direktno sa aerodroma otići u Vitlejem bez ikakve želje za nasiljem – odmah je zamaskirana i zamenjena optužbama za teror i delegitimaciju. Kao i u svim ostalim slučajevima kada su u pitanju mirovni aktivisti i borci za ljudska prava.

Da Izrael nije ovoliko naduvao ovu priču, ova poseta bi ostala neprimećena. Da su aktivisti dočekani i ispraćeni do njihovog odredišta u Vitlejemu, Izrael bi mogao da ih postidi i čak osujeti njihove ciljeve. Međutim, država Izrael neće biti dokona i gubiti vreme. Sigurno je da neće propustiti ni ovu priliku da se osramoti pred svetom. Odmah će aktiviste proglasiti nepoželjnima, kao što je i Gintera Grasa odmah proglasila neprijateljem.

Ulazak u Izrael je omogućen samo deklarisanim prijateljima. A to nisu poznati španski klovn, Ivan Prado kome je zabranjen ulazak u Izrael pod optužbom Službe bezbednosti da je povezan sa palestinskim terorističkim organizacijama, ni nemački pisac, niti su to aktivisti za ljudska prava. Američki radikalni hrišćanski desničar je dobrodošao; evropski levičar i intelektualac – napolje sa njim u ćeliju proteranih. To je Izrael 2012. godine.

Kao i kod pomorskih flotila i aviona, radi se o aktivistima od kojih je većina dobronamerna. Švedski pisac Hening Mankel nam se obratio pre odlaska poslednje mirovne flotile za Gazu: “Bar jednom kažite istinu: ovde nije reč o objavi rata, već o objavi mira“, ali je ovo naravno naišlo na zatvorene uši. Mankel je učestvovao u dve mirovne flotile ka Gazi i oba puta je na sramotan način proteran iz Izraela, o čemu je onda pisao u svetskim medijima.

Da Izrael nije konfiskovao njegovu imovinu i računar i da se prema njemu nije odnosio kao prema teroristi, njegovi utisci bi bili drugačiji. Da su ga pozvali da predstavi svoje stavove, možda bi njegova kritika Izraela bila blaža. Mankel i njegovi prijatelji neće odustati; u Švedskoj se već organizuje nova flotila, ovog puta sa cvećem, prema kojoj ćemo se takođe odnositi kao da prevozi naoružane avione.

Koreni ove paranoje su duboki i traže promišljanje. Da je Izrael siguran u ispravnost sopstvenog puta, ne bi se ovako ponašao. Da zaista misli da je okupacija pravedna i zakonita, ne bi strepeo pred svakim aktivistom savesti koji se protivi izraelskoj politici. Da nema šta da sakrije, on bi ih sam pozivao u posetu.

Međutim, kada vam gori pod nogama i vatra sumnje i nedostatak samopouzdanja uništavaju sve, jedini odgovor jeste agresivni napad. U nedelju, kada se ponovo odigra farsa hapšenja i groteska proterivanja, mirovni aktivisti će ubeležiti još jednu svoju pobedu: ponovo će dokazati da Izrael nešto krije, da je uprkos svojoj propagandi svestan da ima tajni koje nikome ne sme da pokaže i da zato svakome ko mu se približi sledi proterivanje.

 
Haaretz, 12.04.2012.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 13.04.2012.

IZRAEL