Vest je stigla kao objava rata: Član 370 indijskog ustava je izbrisan. Propisivao je određeni stepen autonomije za Džamu i Kašmir: zasebnu skupštinu, zasebnu zastavu, ekskluzivno pravo na boravak i vlasništvo nad imovinom. Ukinuo ga je indijski ministar unutrašnjih poslova Amit Šah 5. avgusta ujutru. Kašmirci nisu konsultovani; niko od njih nije unapred obavešten. Nije bilo diskusije ni razmatranja. Sledećeg dana je Indian Express, navodno antirežimski list, objavio veliku sliku premijera Narendre Modija kako čestita Šahu, pod naslovom: „Istorija, jednim udarcem“.
Prethodnih dana, indijska vojska je naredila da svi turisti i hodočasnici napuste Kašmir, da u dolini ostanu samo Kašmirci. Demokratski izabrani lideri su pohapšeni. Kašmir je sada sasvim odsečen od sveta: telefonske veze, kablovska televizija i internet su u prekidu. Kašmircima nije dozvoljeno da razgovaraju među sobom ni sa bilo kim iz Indije. Policija patrolira ulicama sa megafonima, upozoravajući ljude da ne izlaze iz svojih kuća. Na indijskoj TV gledamo kako reporteri zaustavljaju muškarce na izlasku iz džamije pitanjem: „Da li ste zadovoljni zbog toga?“ Čovek odgovori, a reporter se okrene kameri i kaže „I on je zadovoljan.“
„Kašmir nije posed ni Indije ni Pakistana“, rekao je Nehru 1952. „On pripada kašmirskom narodu“. Ali ekstremno desničarska organizacija Hindu nacionalista RSS, iz koje potiče vladajuća partija, odavno tvrdi da „Kašmir pripada Indiji“, dok se administracije u Delhiju već decenijama ponašaju kao da je to istina. Odrastati u Indiji znači odrastati ne znajući za Kašmir. Održavanje tog neznanja među Indusima odgovara RSS-u, koji prezire sekularni ustav Indije i naše očeve: Gandija, Nehrua, Ambedkara, Patela.
Troje studenata sa Nehru univerziteta u Delhiju je uhapšeno 2016. i optuženo za podstrekivanje na pobunu zbog učešća u protestu kojim je obeležena godišnjica egzekucije dvojice kašmirskih separatista, i zbog uzvikivanja kašmirskih slobodarskih parola. Debata se iz studentskih saveza preselila na ulice, gde je propaganda oblikovala javno mnjenje. Televizijske vesti su svaki izraz neslaganja prikazivale kao „anti-indijski“. Na ulicama Kašmira vojska je, ohrabrena takvim porukama, postala surovija prema demonstrantima. Pucali su u masu iz „nesmrtonosnog oružja“ – to jest, puškama napunjenim olovnim kapislama. Povređeno je tri hiljade demonstranata, od čega je gotovo hiljadu izgubilo vid. Kašmir se promenio tog leta. Mnogi borci koji sada ratuju u Kašmiru imaju doktorske diplome. Uzeli su oružje tek kada ih je sve drugo izneverilo, uključujući i njihovo školovanje u Indiji.
Vlada sada od svih nas traži da imamo „stav o Kašmiru“. U stvari, hoće da navijamo za indijsku vojsku. Ili ste za vojsku ili protiv nje; ili ste Hindu nacionalista ili „protivnik Indije“. Mediji su nahuškali vojsku na svakog muslimana u Kašmiru: civile, borce i političare. Čak je i prisustvo sahrani u Kašmiru označeno kao „anti-indijsko“. Kašmir je prikazan kao nešto što nas košta: naših para, naše vojske, našeg strpljenja. Pre šest meseci, kada se jedan dečak razneo i sa sobom u smrt poveo 40 vojnika, muškarci poreklom iz Kašmira su širom Indije prebijani u znak odmazde. Od 2016. mediji su nam toliko puta ponovili da je „Kašmir problem“, da smo se pretvorili u društvo posvećeno pronalaženju rešenja – bez obzira koliko bi ono moglo biti krvavo.
Uz vest o ubistvu vojnika u Kašmiru, indijske novine objavljuju i njihove fotografije; kad stradaju civili, mnogi od njih tinejdžeri, mediji nam ne pokazuju njihova lica. U junu 2018. Ujedinjene nacije su objavile svoj prvi izveštaj o povredama ljudskih prava za Džamu i Kašmir. Utvrđeno je da je vojska „koristila prekomernu silu usled koje je došlo do nezakonitog ubijanja i izuzetno visokog broja povreda“. List Indian Express je o tome izvestio kroz priču da je „Indija uložila protest zbog ocene stanja ljudskih prava u Kašmiru“. Ove godine su UN objavile dopunu izveštaja; list je pustio samo saopštenje vlade, na strani 7. Argument za kašmirsko samoopredeljenje je ugušen. Zajedno sa indijskom vladom i indijski mediji okupiraju Kašmir.
Protest protiv okupacije Kašmira nikada nije bio „anti-indijski“. Indijske trupe su okupirale Kašmir u oktobru 1947, dva meseca nakon proglašenja nezavisnosti od Britanije, ali više od dve godine pre nego što je osnovana republika Indija: ustav je stupio na snagu 1950. Indija nije vojska, već ustav. Ako je išta „antiindijsko“, onda je to brisanje Člana 370. Dok Indija proslavlja 72 godine od sticanja svoje nezavisnosti, okupirani Kašmir živi pod vojnim merama.
Ankita Chakraborty, London Review of Books, 15.08.2019.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 17.08.2019.