Barbikan centar iz Londona odbio je da ugosti godišnju seriju predavanja u organizaciji časopisa London Review of Books, koja obuhvata i Mišrino izlaganje pod naslovom „Šoa posle Gaze“. Predavanja će biti održana na drugom mestu.
Moje najranije čitalačko sećanje
Kao i mnoga domaćinstva više kaste u severnoj Indiji, moja porodica je posedovala primerke Mahabharate na hindi jeziku, u koricama presvučenim platnom. Kao dete sam je pomno čitao i izučavao prikaze junaka, nebrojeno puta. Ovo prvo iskustvo književne imaginacije, danas shvatam, bilo je i najvažnije.
Moja omiljena knjiga dok sam odrastao
Voleo bih da još uvek posedujem zbirke ruskih i ukrajinskih narodnih bajki koje su moji roditelji kupovali u knjižarama koje je subvencionisao Sovjetski Savez. Sovjeti su u ogromnim delovima Azije, Afrike i Latinske Amerike vodili kulturni hladni rat kroz atraktivni prikaz opsega i obilja jeftino dostupne ruske književnosti. Veliki deo svojih ranih godina proveo sam uronjen u tomove bajki štampanih u Moskvi, a zatim, u tinejdžerskim godinama, čitajući engleske i hindi prevode velikih ruskih pisaca – Čehova, Tolstoja, Dostojevskog, Turgenjeva i Bunjina.
Knjiga koja me je promenila kao tinejdžera
Imao sam 16 ili 17 godina kada sam pročitao Predeo tame VS Najpola, i još uvek se sećam intenzivnog osećanja šoka i zbunjenosti. Nisam znao da možeš da pišeš o svojoj zemlji predaka i ljudima sa tako sirovom iskrenošću, ni da tako neustrašivo izlažeš vlastiti bes i neuroze. Ta knjiga je bila i edukacija, u književnoj formi – o tome kako čak i putopis može da sadrži toliko dubokih emotivnih i intelektualnih izraza.
Pisac koji mi je promenio mišljenje
Bio sam u ranim dvadesetim kada sam tokom jednog leta pročitao četiri toma svetske istorije Erika Hobsbauma. Do tada sam čitao nacionalističke istorije Indije, Velike Britanije i SAD, ili opise predmodernih imperija i kraljevstava. Hobsbaumove knjige bile su prve koje su mi skrenule pažnju na to kako je istorija modernog sveta jedna i nedeljiva, i da se od svakoga ko je ispisuje zahteva da pokaže stepen i gustinu njene međusobne povezanosti.
Knjiga zbog koje sam poželeo da budem pisac
Bio sam obeshrabreni student na nasilnom i nefunkcionalnom univerzitetskom kampusu u gradu Alahabadu na severu Indije, kada sam naišao na zbirku pesama pod nazivom Srednja Zemlja Arvinda Krišne Mehrotre. Pesme su često prizivale lokalne znamenitosti – drum, robnu kuću – stvari tako obične koje su me pogodile snagom otkrovenja. Ta knjiga me je navela da vidim kako moje sirovo okruženje, koje sam želeo da prevaziđem kroz karijeru u pisanom stvaralaštvu, zapravo čini moj osnovni materijal.
Knjiga kojoj se više nikad nisam vratio
Dok sam rastao u malim železničarskim gradovima, nisam imao pristup dobrim bibliotekama i knjižarama i mora da sam pročitao skoro kompletna dela pisaca kao što su Robert Ladlam, Sidni Šeldon, Džeki Kolins i Džili Kuper, dostupna po staničnim knjižarama u jeftinim mekim povezima. Više nisam pokušao da ih ponovo pročitam.
Knjiga koju trenutno čitam
Veliki peruanski romanopisac Hulio Ramon Ribejro bio je savremenik Marija Vargasa Ljose, ali ga je njegovo intimno i koncizno pisanje isključilo iz latinoameričkog „buma“. Dnevnik koji je vodio veći deo svog života – La tentacion del fracaso (Iskušenje neuspeha) – sa bolnim, ali oštrim i nepobitnim uvidom dokumentuje njegovo dostojanstveno siromaštvo i marginalnost u odnosu na političku, intelektualnu i književnu kulturu svog vremena. To je remek delo koje se može porediti sa dnevnicima još nekih vrhunskih poznavalaca neuspeha, Čezara Pavezea i Emila Siorana.
The Guardian, 26.01.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 09.02.2024.
