Visok, snažan, vrlo krupan muškarac, u žandarmerijskoj uniformi, naoružan i pod pancirom, grabi i vuče za ruku vitku, sitnu, krhku mladu ženu koja na sebi nosi upadljivi žuti „PRESS“ prsluk, a u ruci novinarsku legitimaciju. Iako mu se ona kulturno obraća rečima „gospodine, novinarka sam“ i pokazuje mu službenu novinarsku legitimaciju, on zahteva od nje, ne navodeći razlog za to, iako je po Zakonu o policiji to dužan, da mu da ličnu kartu. A odmah potom, iako ona mirno stoji i ne pokušava niti pokazuje bilo kakvu nameru da se udalji, bukvalno urla na nju ponavljajući bezrazložno „nemojte da bežite, koristiću silu, koristiću silu da vas zaustavim, ima da stojite tu“.
Tu se video klip, koji je vrlo brzo postao viralan na društvenim mrežama, prekida jer je, sa prepoznatljivom namerom da onemogući dalje snimanje događaja, drugi žandarm „ušao u kadar“ i zaklonio aktere.
I mada smo već dugo u prilici da na našim ulicama gledamo i mnogo ružnija i mnogo dramatičnija događanja, ipak me ovaj me događaj, zapravo taj očigledni, potpuni kontrast u svemu, izgledu, ponašanju i načinu komuniciranja aktera, baš impresionirao, u negativnom smislu naravno, kao ilustrativan za odnos naše aktuelne vlasti prema slobodi medija.
Ove godine, pogotovo poslednjih meseci je zabeležen rekordan i rastući broj pretnji, pritisaka i napada na predstavnike medija, a da pritom policija u najvećem broju slučajeva, gotovo po pravilu, nije reagovala i stala u njihovu zaštitu. Štaviše, što je posebno zabrinjavajuće, sve je veći broj napada na novinare upravo od strane policije.
Ponašanje policije prema novinarima i novinarkama, predstavnicima medija je sve očiglednije krajnje nedopustivo, neprofesionalno, u gruboj suprotnosti s ovlašćenjima koja policija po zakonu ima. U više desetina slučaja policajci su prema novinarima primenili silu ili odbili da ih zaštite kada su ih fizički napale pristalice vlasti i maskirane grupe civila naoružane motkama i palicama. Nema informacija da je prema bilo kome od odgovornih bilo šta preduzeto.
Samo prošlog vikenda javnost je bila u prilici da u više gradova vidi brojne primere takvog ponašanja prema novinarima, koji su pokušavali da izveštavaju sa protesta pristalica Srpske napredne stranke. Novinari i fotoreporteri doživeli su od policije udarce pendrecima, štitovima, pesnicama, laktovima, guranje, šamaranje, prskanje hemijskim sredstvima, psovke, pretnje i otimanje i razbijanje opreme.
Srbija je inače članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju – OEBS, a prema standardima i smernicama ove organizacije policija ne sme ometati novinare u obavljanju profesionalnih zadataka; novinari imaju pravo da bez bilo kakve posebne dozvolu snimaju na svim javnim mestima, što uključuje i pravo da snimaju policijske službenike pri vršenju policijskih ovlašćenja; policija ne sme novinarima oduzimati opremu ili materijale, osim ako je u pitanju izvršenje sudskog naloga; novinarska legitimacija koja sadrži ime, fotografiju i osnovne podatke o mediju ili novinarskom udruženju dovoljna je da se utvrdi profesionalni identitet.
Mnogi će, s pravom, reći da je podsećati našu političku „elitu“ – ljude koji dopuštaju sebi da bezočno i svakodnevno novinare i medije nazivaju „stranim plaćenicima“, „izdajnicima“, „fašističkim smećem“, „neprijateljima domovine“, „ološem“ i „šljamom“, a njihovo izveštavanje „neprijateljskom propagandom“ – na standarde demokratskog sveta iluzorno.
Zaista, nije realno od pripadnika elementarno nekulturne i neodgovorne „elite“ očekivati da novinarima i medijima dopusti objektivno informisanje javnosti. Mnogo je realnije da oni za novinare i medije koje ne kontrolišu imaju samo jednu poruku, istu kao onaj bahati žandarm sa početka priče – „koristićemo silu da vas zaustavimo“. I da su uvereni da to mogu i smeju.
Upravo zato treba ih uporno podsećati ne samo na to da po Ustavu i Zakonu o javnom informisanju i medijima „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja“ i da su „sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju“ i da oni, i policajci i nalogodavci, kad bahatom silom sprečavaju novinare i medije da izvršavaju tu dužnost, krše i Ustav i zakon i prava novinara i prava javnosti. Nego i na to da tako vrše prekršaje i krivična dela za koja jednom može i da se odgovara.
Peščanik.net, 14.10.2025.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Licemerno poigravanje sa izbornim uslovima - 06/05/2026
- Ko slaba rešenja popravlja gorim? - 25/04/2026
- Šta je govorio sudija Falkone? - 18/04/2026
