Kraj noćne more

Kraj noćne more

Aleksis Cipras, lider levičarske koalicije Siriza, je novi premijer Grčke. On je prvi evropski lider koji je izabran zbog nedvosmislenog obećanja da će prekinuti politiku štednje, koja od 2010. dominira grčkom političkom scenom.

Kako se do sada sprovodila ta politika?

Da bismo razumeli politički zemljotres koji se odigrao u Grčkoj, treba se vratiti u maj 2010. i stendbaj aranžman Grčke sa MMF-om, pod čijim nadzorom su članovi takozvane Trojke – MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija – produžili rok otplate grčkih dugova u zamenu za paket štednje i reformi. To je značajan dokument, u najgorem smislu. Preko naizgled razumnog i realističnog predloga, Trojka je prodavala ekonomsku fantaziju, a građani Grčke su je kupovali i plaćali njenu visoku cenu.

Po ekonomskim prognozama ovog aranžmana, mere štednje je trebalo da imaju zanemarljiv uticaj na rast i zaposlenost. Kada je dogovor postignut, Grčka je već bila u recesiji, ali je predviđano zaustavljanje pada, stezanje kaiša 2011. i oporavak od 2012. Predviđalo se da će nezaposlenost i dalje značajno rasti, od 9,4 odsto u 2009. do skoro 15 odsto u 2012, ali da će onda početi ubrzano da opada.

Ono što se desilo bila je ekonomska noćna mora. Umesto da se 2011. završi, grčka recesija je dobila na ubrzanju. Dno nije dotaknuto sve do 2014, a do tada je zemlja prošla kroz potpunu depresiju sa nezaposlenošću od ukupno 28 odsto, od čega skoro 60 odsto mladih. Proces oporavka je bio jedva primetan i u doglednoj budućnosti nije bilo nade za povratak na životni standard od pre krize.

Šta je pošlo naopako? Često čujem da Grčka nije ispunila svoju obavezu smanjenja potrošnje. To prosto nije tačno. Grčka je sprovela nemilosrdna smanjenja potrošnje u javnim uslugama, zaradama u javnom sektoru i socijalnim davanjima. Zahvaljujući ponavljanim merama štednje, javna potrošnja je smanjena mnogo više nego što je originalni plan zahtevao i trenutno je 20 odsto niža nego 2010.

Ali grčki dugovi su u gorem stanju nego pre početka programa. Jedan od razloga za to je smanjenje zarada zbog ekonomskog sunovrata: grčka vlada preko poreza ubira veći deo BDP-a nego pre, ali je on sam rapidno pao i ukupni prihod od poreza je smanjen. Pad BDP-a je izazvao i ključni fiskalni poremećaj: odnos duga prema BDP-u je porastao, iako je ukupno povećanje duga usporeno manjim olakšicama koje je Grčka dobila 2012.

Zašto su prvobitne prognoze bile toliko optimistične? Kao što sam rekao, zato što su tvrdoglavi evropski zvaničnici uporno zastupali nestvarnu ekonomiju. I Evropska komisija i Evropska centralna banka poverovale su u bajke, to jest da će direktni efekti smanjenja potrošnje (koji su povećali nezaposlenost) povoljno uticati na preduzimljivost privatnog sektora. MMF je bio obazriviji, ali je ipak jako potcenio štetu koju je nanela štednja.

Da je Trojka bila zaista realistična, priznala bi da u stvari traži nemoguće. Dve godine pošto je započet grčki program, MMF je potražio primere iz ekonomske istorije u kojima su slični programi – pokušaji otplate dugova štednjom bez većeg otpisa dugova ili inflacije – bili uspešni. Nisu pronašli nijedan.

Budući da je Cipras pobedio, i to ubedljivo, evropski zvaničnici bi trebalo da se uzdrže od poziva na odgovornost i nastavak svog programa. Oni su izgubili kredibilitet za to; program koji su nametnuli Grčkoj nikada nije valjao. Nije bilo načina da on uspe.

Problem sa planovima Sirize je u tome što nisu dovoljno radikalni. Delimičan otpis dugova i ublažavanje štednje usporiće ekonomski pad, ali je neizvesno da li je to dovoljno za pravi oporavak. S druge strane, nije baš jasno šta bi bilo koja grčka vlada mogla da učini osim da napusti evro, a za takav potez grčka javnost još uvek nije spremna.

Cipras je sa svojim pozivima na korenite promene ipak daleko realističniji od evropskih zvaničnika koji zahtevaju nastavak disciplinovanja Grčke. Ostatak Evrope bi trebalo da mu pruži šansu da svoju zemlju probudi iz noćne more.

The New York Times, 26.01.2015.

Preveo Zoran Trklja

Peščanik.net, 27.01.2015.

Srodni linkovi:

Svetlana Slapšak – Pola bog, pola suvlaki: ili kako se pripremiti za ulazak u EU

The New Yorker – Kako je preigrana Grčka

Vladimir Gligorov – Bez dobitka nema igre

Paul Krugman – Igra nerava

Milutin Mitrović – Meteori na grčkom nebu

Svetlana Slapšak – Kada se razvedri, u februaru…

New Statesman – Siriza nije ultra levica

Mijat Lakićević – Merkel ili Cipras

Jakob Augstein – Evropski otrov

Vladimir Gligorov – Grčki problem

Miša Brkić – Čavez, Lula, Oland… Cipras

Svetlana Slapšak – Čiji si ti, mali?

Slavoj Žižek – Zašto je važna pobeda Sirize

Alexis Tsipras – Strah ubija grčku demokratiju