Haos ispod slabo osvetljene nadstrešnice, Majru u invalidskim kolicima podseća da svet podno Rtnja ulazi u svoju terminalnu fazu. Ona i njen brat Milan su okruženi alatkama za poljski rad, bocama, crnim plastičnim džakovima, kartonskim kutijama, posudama sa otrovom za pacove, daskama, žičanim kavezima, korpama s voćem, vezicama raznih planinskih čajeva, najviše rtanjskim, koji se suši otpuštajući u avgustovski komad leta tamne molekule tanina. Njegov miris je donekle umiruje dok čekaju da se pojavi vlasnik tog nasukanog broda i konačno im kaže ono što ih najviše zanima: šta se dogodilo s Lungijem?
Iz polumraka unutrašnjeg dvorišta izroni najpre beli amblem Metallica na majici a potom i čovek, kao da dolazi u pratnji svog omiljenog benda iz mladosti. Kada im se sasvim približi, u rukama mu se ukaže i veliki crni zec sa spuštenim ušima i sitnim podmuklim očima. Čovek se zbuni kada ugleda Majru u kolicima, ali brzo skrene pogled ka Milanu. Ovo je Soprano, kaže čovek istetoviranih ruku kojima refleksno miluje zeca, tako ga zovu jer je glava velike porodice. Ima na hiljade Sopranosa u Rtanj-naselju. Da niste možda došli zbog njega? Majra samo odmahne glavom, dok Milan pokušava da mu objasni. Zato i mene zovu Toni, prekida ga čovek: Kapirate? Soprano. Kao on. Valjda svi vole tu seriju. I mog zeca. Ali on vam je ćudljiv, ne voli da samuje, dodaje dok ga zec posmatra kao da je rekao nešto pogrešno, mislim, voli da je u društvu… Voli televiziju, voli kvizove… Slagalicu, najviše. To ga opušta… Slušaj me, Toni!, kaže mu Majra, ne zanima me tvoj jebeni zec… Molim, zausti Toni ispravljajući Sopranove uši: Niste zbog zeca…? Nismo, potvrdi mu Milan, zbog magarca smo.
Ah, zbog magarca, smeje se usiljeno Toni, što ne kažete… Pa nije vam on u nekoj formi, ako ste mislili da… Nismo mislili na to, Toni, kaže Majra, šta je s njim? Pa, Lungi vam je u depri, F32 zarez nešto, govori Toni kao da se priseća svoje dijagnoze, pri čemu povlači Soprana za uši, ovaj negoduje nekim zvukom koji podseća na režanje: Nasledio sam ga od ćaleta. Pre toga je bio kod inženjera Bukvića, pa kod Ružice Toline, sad je tu… Mislim, dobro je matori. Malo je nagluv, ali može da potegne. Kod mene ne radi ništa. Za priplod je tropa. Nije kao moj Soprano. Toni pritom podigne zeca i naceri mu se šeretski: Je li, Sopra, bu, bu bu! Očigledno nezadovoljan, Soprano ga ugrize za prst, Toni jekne i stavi prst u usta. Siše ga zvučno kao pčelinje saće. E, pa mi smo Bukvićevi, kaže mu Majra pokrenuvši rukama točkove svojih kolica. Ona naprave krug u prašini, a Majra se približi Toniju: Treba nam na nekoliko dana. Platićemo koliko tražiš. I to unapred, dodaje Majra. Šta vam je, ljudi?, pita Toni ne vadeći prst iz usta: Koji će vam magarac? Nezgodna je to ćud, ume da se ritne, bije ga loš glas… Pusti sad te gluposti, Toni, preseče ga Majra, nego može li on da se jaše? Da se jaše, čudi se Toni ponovo gladeći Soprana. Pa ne znam. Mator je. A ko bi ga jahao?, pita odmeravajući Milana. A ne, ne ja, kaže Milan, ona… Pa ako će ona, odmiče se Toni da bi odmerio Majru, možda i može. Mislim da njega niko nikada nije jahao. Ali teglio je dosta. Naravno, ne ovde. Kod Tonija je banja, sve četiri uvis. Samo moj Sopra radi… A šta ćete na planini?
Sestra i brat se pogledaju, a onda Milan istupi, spontano preuzevši Soprana. Vidiš, Toni, kaže mu, neke stvari su se promenile. I ako nešto ne preduzmemo, uskoro bi mogao da ti propadne posao sa zečjim seksom. I svi drugi poslovi. U ovom kraju. Moji su poslovi već propali u Beogradu, kaže kiselo Toni zagledajući svoj crveni prst, šta sve nisam radio. Na kraju po knjižarama, nemate pojma kakvo je to cimanje. U Delfima su me seksali danju i noću za sitnu kintu – kožu su mi odrali. Radio sam i u Krokodilovoj kući, kuvao čajeve, sexy thing, al’ ni tamo nije bilo bolje… He, he, moj Soprano okrene veću kintu ovde, nego oni sa evropskim projektima… E, pa uskoro nećeš moći ni to, ironično upadne Majra, jesi li čuo za Novi Rtanj? Kakav Novi Rtanj?, pita Toni tobože začuđen. Oni otkupljuju placeve za novi rudnik, kaže Majra, zar nisu dolazili kod tebe? Kod mene još nisu, odgovara Toni kao da su načeli neprijatnu temu, ali kod komšije jesu. A, znači jesu?, kaže Majra. Pa, kažem, tamo jesu? I šta ti kažeš na to?, uporna je Majra. Kažem da nude ozbiljnu lovu… E, vidiš, Toni, zato mi tražimo Lungija, zaključi Majra i daje mu glavom znak da im izvede magarca. Toni pogleda u svog Soprana kao da traži odobrenje a potom ode u mrak. Kakav bolid, kaže Majra posle nekog vremena. Milan i dalje drži zeca i samo doda: Pripazi malo, molim te.
Lungi, ostareli magarac, zateže uže iz mraka dok ga Toni vuče. Majra pogura točkove napred, Milan krene za njom. Svi se nađu pod škrtom svetlošću, a Majra obujmi magarca svojim mršavim rukama oko glave zbog čega se ovaj malo ukoči ali potom sasvim opusti kao da je iznenađen prijemom. To je Lungi?, pita Milan. Aha, klima glavom Toni, to je bandoglavi. Vidi, kakav je. Sigurno ima preko 45. Koliko je to u našim godinama?, pita Milan. Majra ga pogleda preko Lungijeve glave koju je on isturio ka njoj: Magareće i ljudske godine nisu u velikoj disproporciji. On ima otprilike kao i ti. Samo što je kod njih životni vek nešto kraći. Aha, tako, potvrdi Milan i vrati nervoznog zeca Toniju. Soprano zareži. Dok miluje Lungija po glavi, Majra mu se zagleda u oči. Tako je tužan, primeti, jadna životinja. Toni vrti glavom. Objašnjava da on ima neku teoriju o životinjama koja nije baš potvrđena, ali on misli da kod njih nema tuge, ni sreće. Postoji samo zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kao kod nekih ljudi, sad ne bi baš znao kod kojih. Kad pogleda svoje dve životinje mogao bi samo da kaže da je Soprano zadovoljan, a Lungi nije. I nije to samo zbog seksa. Ali ne pita se mnogo o tome jer bi uzalud razbijao glavu. Lungi je kod njegovog oca bio desetak godina, pre toga kod neke žene. Video je mnogo magarećih godina. On je sad kao neki filozof. Smrknut, nekako depresivan. Cinik. On bi rekao nezadovoljan. Kod Soprana je život drugačiji… Samo ponekad ujeda. I besni. Da li to dolazi s godinama? Ne bi voleo da jednog dana završi kao Lungi. Ne zna gde se to leči. Majra se nasmeje lupkajući Lungija povocem po njušci: Možda ćeš uskoro morati da prodaš sve te Sopranose i odseliš se odavde, Toni. Ako pristaneš na ponudu Novog Rtnja… Toni se zamisli. Kaže da nikad ne bi prodao Soprana. Plac da, ali njega ne. Uostalom, neki su već prodali zemlju, tamo se već nešto radi. Znam, kaže Majra odlučno, moramo da zaustavimo to. Da zaustavimo?, zgranut je Toni, kako misliš da zaustaviš takvu mašinu? Oni su nanjušili litijum i niko više ne može da im stane na put. Možda Lungi može, kaže Majra.
Milan pruži Toniju novac za nedelju dana unapred, a onda prihvati povodac i povede Lungija. Pritom pomaže Majri da kolicima izađe iz dvorišta na asfaltni put. Veče miriše na smolu starog drveta šljive. Na šumu koja diše iznad kuća, gore ka planini. Njih troje polako odmiču ka Pionirskom domu. Iz pravca Hotela Ramonda, u susret im dolaze bučni kvadovi čiji farovi nervozno seku mrak. Uskoro će početi da se penju uz planinu, čuće se još neko vreme njihovo brundanje dok se ne utopi u zvuk planinske noći koja u svom podnožju podseća da iznad krovova i krošnji postoji svet što nemo motri na sitno micanje insekata ispod usamljenog rta.
Odlomak iz rukopisa romana Rt.
Peščanik.net, 21.08.2024.
Srodni link: Saša Ilić – Sve teče, ništa se ne menja
EKOLOGIJALITIJUM
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Hermanov sindrom - 11/09/2024
- Sve teče, ništa se ne menja - 29/08/2024
- Lungi, F32 zarez nešto - 21/08/2024
