Do 9. juna će se znati da li će EU ukinuti Sporazum o viznoj liberalizaciji sa Srbijom, poručeno je iz Brisela 8. maja umesto čestitke za Dan Evrope. Ako EU ponovo uvede vize Srbiji, Kosovo i Srbija biće jedine dve evropske države čiji građani ne mogu slobodno po Evropi. EU se tako ponela jedino prema prekookeanskom Peruu.

Vicepremijer Božidar Đelić tješi građanstvo, koje je 19 godina bilo u viznom karantinu, klimavom nadom da je „za ukidanje ‘belog šengena’ potreban konsenzus svih država članica”.

O uvođenju viza, koje su Srbiji ukinute decembra 2009. godine EU odlučuje većinom glasova. Đelićev resor su evropske integracije.

Srbija je zemlja tranzita. Prolazna zemlja. Zemlja s najviše izbeglica u Evropi i s najviše izbeglica u Evropu. U Švedsku je htelo više srpskih, nego državljana Somalije i Avganistana, zemalja gladi i rata. Kosovo je na sedmom mestu među onima za koje je Švedska obećana zemlja.

Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), lani je utočište tražilo 28.900 osoba iz Srbije, 54 odsto više nego 2009. godine, kada je Srbija bila na šestom mestu po broju tražilaca azila u svetu. U svetu je istovremeno broj zahteva za azilom u razvijenim zemljama smanjen za pet odsto. „Broj zahteva iz Srbije za azilom 2010. godine uporediv je sa zahtevima 2001″, primećuju u UNHCR.

Tanja Fajon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju zapadnog Balkana, gledajući konvoje autobusa sa građanima Srbije koji dolaze po porciju boljeg života u EU kaže da „to uzrokuje velike troškove za zemlje članice, i daje im za pravo kada tvrde da vizna liberalizacija podstiče trgovinu ljudima”.

Od 2008. Srbija ima Sporazum o readmisiji s EU, ali i pristup Fondu za povratnike EU, u kojem do 2013. godine leži gotovo četiri milijarde eura. Srbija treba da iz EU preuzme između 100.000 i 150.000 svojih državljana koji su tamo ilegalno. Koliko će za to dobiti eura, poslovna je državna tajna. U aprilu se EU obavezala da će zbog deportacije Tunižana pomoći Tunisu sa 140 miliona eura. Oko 21.000 Tunižana stiglo je na italijansko ostrvo Lampeduza od januara kada se sirotinja pobunila protiv režima. Evropska komisija je uz to, a za to, namenila južnim mediteranskim susedima četiri milijarde eura do 2013.

Osim toga, porodica koja se iz Nemačke dobrovoljno vrati u Srbiju dobija hiljadu eura od nemačke vlade, Holandija daje sedam, a Francuska po 13.000 eura. Tako je u Srbiji ono što je „u izvozu” ilegalna trgovina ljudima, „u uvozu” legalna trgovina ljudima.

Nema bojazni od masovnog povratka azilanata. Lani je u Srbiju vraćeno 1.711 „lažnih azilanata”. Istovremeno je zemlju sa milion nezaposlenih, 700.000 gladnih, najvišom regionalnom inflacijom, bez srednje klase, a po korupciji na vrhu svetske tabele napustilo 10.000 ljudi.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić požalio se da EU nisu dostavile Srbiji spiskove s imenima onih koji traže azil, ali zna njihovo „nacionalno poreklo”. U pasošu ne piše nacionalnost vlasnika. Azilanti su uglavnom Albanci s juga Srbije, Bošnjaci i Romi, kaže Dačić, ne bojeći se da će navući novi animozitet građana srpske kategorije prema prokazanim „šipcima”, „muslimanima” i „Ciganima”. Evropski bon ton štiti podatke o ličnosti.

Pripadnici manjinskih grupa u zapadnoevropske zemlje odlaze u potrazi za boljim životom, a ne zbog represije, navodi zbog njih osnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Isto ministarstvo drugom je prilikom, uoči obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, pozvalo „predstavnike javnog života u Srbiji, a posebno političare, da ne podstiču diskriminaciju i rasizam, da javnim govorom i ponašanjem daju pozitivan primer tolerancije različitosti”. Ministarstvo podseća da je „rasizam prisutan u srpskom društvu ne kao sporadična pojava, već kroz organizovano delovanje”.

Kad se EU namrštila, Dačić je zamolio Rome da ne hitaju zapadnoj Evropi „jer to može da ugrozi državne i nacionalne interese”. Hercegovac je pevao pre stotinu godina: Ostajte ovdje/ K’o pusta grana, kad jesenja krila/ Trgnu joj lisje i pokose ledom/ Bez vas bi majka domovina bila/ A majka plače za svojijem čedom.

Najveći među socijalistima posle Miloševića je o ravnopravnosti Roma i Srbiji kao njihovoj zemlji govorio usred romskog geta u Beogradu, u kući Estefa Ramadanovića, poštovaoca četveroruke i crvenooke boginje Kali koji slavi pravoslavnog sveca Marka. Dva dana ranije bio je Đurđevdan, ali Dačić nije čestitao praznik Romima svih veroispovesti.

Kad je Dačić napustio slavu učenog evangeliste, a još se nije razdanilo, dvadesetak kratko ošišanih, stotinak metara niže, bagerom je srušilo kuću Duljajevih u istom getu. Lani im je u dvorište bačena bomba, a tri dana kasnije zapaljen automobil.

Samo sedam odsto odraslih Roma u Srbiji je zaposleno, ostali nastavljaju biznis kotlokrpa, skupljača i cepača drva.

Dačić je tokom prozivke u Luksemburgu, omiljenoj destinaciji azilanata iz Srbije, obelodanio da je u Srbiji upravo uhapšeno 24, među kojima 16 policijskih službenika koji su za 2.000 do 10.000 eura prodavali lažne izvode iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i prebivalištu.

U akciji pretencioznog naziva Božur, cveta koji niče iz krvi kosovskih junaka, uhapšen je i načelnik Policijske uprave Priština premeštene u Niš i načelnica za putne isprave u Policijskoj upravi Beograda. EU je zahtevala da građani s Kosova u Beogradu dobijaju putne isprave, da bi se izbegle provincijske i rođačke mahinacije.

Dačić je u petak negirao da „azilantske ture” organizuju turističke agencije, a u nedelju pretio da „će biti istražene i procesuirane turističke agencije i pojedinci koji se bave prebacivanjem lažnih azilanata”.

Evropski ministar Đelić predlaže da se sumnjivima ne izdaje, ili da im se na neko vreme oduzme putna isprava. Čoveka koji je više od polovine života proveo na Zapadu nije uplašilo iskustvo rumunskih vlasti koje su oduzimale pasoše onima koji su tražili azil pa su vraćeni u Rumuniju, a odluku je poništio Evropski sud za ljudska prava. Na repertoaru je i kubanska varijanta – već 50 godina budući turisti moraju da dobiju izlaznu vizu koja košta 150 dolara i pozivno pismo domaćina preko kubanske ambasade, što košta još 200 dolara. Službeno, prosečna ostrvska plata je 20 dolara.

Norveška deportuje kosovske Srbe u Srbiju bez njenog donjeg dela. Kosovski Srbi nisu se dvoumili da traže azil u zemlji koja je priznala njima neprijateljsku državu. Memorandumom između Norveške i Srbije kosovski Srbi koji su došli iz Republike Kosovo vraćaju se u Srbiju, jer su oni ustavno građani Srbije, a Kosovo njen deo. Kraljevina Norveška ne vidi u tome problem, jer povratnici i domaćini imaju isti jezik i kulturu. Problem ne vidi ni Beograd, jer etnički čisti izgubljeno Kosovo, zgušnjava srpsko nacionalno biće u matici, a po svakom konkretnom živom biću od norveške vlade uzima 15.000 eura. Tužni su samo Kosovari, jer je njima Srbija nepoznata zemlja.

 
Monitor, 13.05.2011.

Peščanik.net, 14.05.2011.