Zamislite kombi sa 50 putnika, iregularnih migranata, kako se vozi kroz Srbiju. Pre toga, ovi ljudi su već prevalili nekoliko hiljada kilometara. Oni su u potrazi za boljim životom. Onda ih odjednom zaustavlja policija. Traži im novac, mobilne telefone. Ako migranti neće samovoljno da daju ono što imaju, policajci koriste silu. Navodno, migranti imaju dve opcije: dati novac policajcima ili se vratiti u Makedoniju. Jasno je šta će izabrati. Organizacija Human Rights Watch ukazuje da ovakav problem postoji u Srbiji. Taj problem zove se korupcija u policiji. Policajac zloupotrebljava svoja ovlašćenja i stiče ličnu dobit.
Ministarstvo unutrašnjih poslova dosta neubedljivo opovrgava nalaze HRW-a. U saopštenju MUP-a ističe se da se migranti dosad nisu žalili srpskim vlastima zbog navodnog maltretiranja. Prosto je malo verovatno da će migranti prijaviti ovakav slučaj policiji ili nekom drugom u Srbiji. Nepostojanje prijava nije dokaz da ovakvih slučajeva nema. Osnovno pitanje je da li migranti uopšte znaju kako da prijave slučaj korupcije u policiji. U Srbiji čak ni građani nisu u potpunosti spremni da prijave korupciju u policiji. Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), 72% građana neće prijaviti korupciju, ili nije sigurno da li će je prijaviti, ukoliko je potrebno da ostave svoje lične podatke. Najčešći razlozi su strah za ličnu bezbednost i nedovoljno poverenje da će država moći da ih zaštiti. Razumno je verovati da se i migranti plaše istih stvari kada su suočeni sa pretnjom da moraju da daju novac policajcu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova iznenađujuće brzo demantuje nalaze HRW-a. Istog dana kada je analiza HRW-a objavljena, MUP podvlači da tvrdnje koje su migranti izneli organizaciji HRW nisu dovoljne kako bi se utvrdila odgovornost policajaca. Postavlja se logično pitanje da li je MUP, u ovom konkretnom slučaju Sektor unutrašnje kontrole policije, mogao da za manje od jednog dana istraži sve navode HRW-a. Podaci koje je HRW izneo su dovoljni za početak istrage Sektora. Incidenti su se desili u blizini Subotice, Beograda i u južnom i istočnom delu Srbije. To su upravo delovi državne granice koji su posebno rizični za korupciju, jer svi vode ka EU. Reč je prisvajanju imovine koju poseduju migranti. Takve slučajeve Uprava granične policije primećivala je i ranije. Najzad, to nije nešto što je karakteristično samo za Srbiju. Ovakva praksa se povremeno utvrđuje i u osam država članica EU, dok u dve od njih često.
Sektor unutrašnje kontrole policije treba da istraži nalaze HRW-a da policija u Srbiji uzima novac od migranata. Posle toga treba da obavesti ministra i javnost o čemu se tu zaista radi. Najvažnije je da prihvati poziv na razgovor koji je HRW uputio Ministarstvu, što do sada nije učinjeno.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 17.04.2015.
IZBEGLICE, MIGRANTI