Kome smeta veronauka u školama? U sekularnoj državi bi trebalo da smeta svakoj građanki i građaninu. Može i specifičnije. Veronauka kako je koncipirana u Republici Srbiji bi trebalo da smeta svakoj građanki i građaninu. Koncipirana je po konfesionalnom modelu, odnosno od zastupljenosti verske zajednice u oblasti škole zavisi koja verska nastava će biti podučavan u školi. U Republici Srbiji dominira pravoslavna verska zajednica te time i pravoslavna verska nastava. Plan i program pripremaju tradicionalne crkve i verske zajednice, i donosi ga ministar prosvete. Nastavu veronauke prati Komisija za versku nastavu u školi, dok je za praćenje nastave svih ostalih predmeta nadležno Ministarstvo.
Po planu i programu verske nastave – pravoslavnog katihizisa, koji je objavljen na sajtu Eparhije žičke, u prvom razredu osnovne škole kreće se od pripadnosti zajednicama. Na prvom času porodica, na drugom škola i drugari, dok je treći čas naslovljen „Mi smo deo Božje porodice (Crkve)“. Drugi razred počinje časom „Mi smo Crkva“. Porodica, škola i drugari su se negde izgubili između prvog i drugog razreda. Tek u četvrtom razredu se pominje mogućnost izbora, odnosno da pravoslavlje nije datost, u okviru oblasti „Crkva je naš izbor“. Teško da dete koje je prethodno pohađalo časove na kojima mu je rečeno da je deo Crkve i čak da ono samo jeste Crkva, može slobodno da izabere bilo šta.
Versku nastavu, naravno, ne pohađaju samo krštena deca ili deca vernika. Bilo koje dete može da izabere taj predmet. Sadržaj plana i programa ipak ukazuje na očekivanje da će versku nastavu pohađati religiozna deca, odnosno deca od koje se očekuje određeni nivo religioznosti. Tu dolazimo do prvog pitanja – zašto se verska nastava organizuje u školama, a ne pri crkvama?
Drugo važno pitanje se tiče efekta koji verska nastava postiže. Verska nastava i drugi izborni predmet, građansko vaspitanje uvedeni su u škole 2001. godine. Dvadeset i dve godine kasnije malo se zna o uticaju koji su ti konkretni predmeti imali na stavove mladih. Istraživanja koja postoje su retka i nisu sprovođena od strane Ministarstva prosvete. Jedino se pouzdano zna da daleko veći broj dece bira versku nastavu. Ono što možemo da vidimo i bez posebnih istraživanja je porast nasilja među decom školskog uzrasta. Iz ovoga ne bi trebalo da se izvode zaključci o efektima pojedinih školskih predmeta, ali bi trebalo da nas navede da se zapitamo. I trebalo bi da navede Ministarstvo prosvete da sprovede opsežna istraživanja kako bi moglo da se utvrdi da li ovi predmeti doprinose boljem obrazovanju mladih, da li im možda nanose štetu ili im samo oduzimaju vreme. Jer su ti predmeti upravo koncipirani kako bi doprineli obrazovanju boljih ljudi i građanki i građana.
Pre nego što odgovorimo i na prvo pitanje, pogledajmo (crkveni) kalendar. Narednog utorka, 19. decembra, slavi se sv. Nikola, najpopularnija slava u Srbiji. Obično se kaže da polovina slavi ovu slavu, dok druga polovina na slavu ide. Isto važi i za škole, kako za nastavno i nenastavno osoblje, tako i za učenike i učenice. Svake godine 19. decembra škole su desetkovane, i mnoge škole pribegavaju skraćivanju časova, jer je regularan rad onemogućen. Za one koji dođu na nastavu tog dana, svaki oblik rada je onemogućen. Nije fer ispitivati decu koja su došla na nastavu, nije moguće obrađivati novo gradivo, i sve se svede na gubljenje vremena.
Sa druge strane, 27. januar će naredne godine biti u subotu. Prema školskom kalendaru, ta subota će biti radna (ali ne i nastavna). Tog dana će škole ugostiti sveštenike, seći će se slavski kolač, paliće se slavska sveća, ješće se žito jer je tog dana sv. Sava tzv. školska slava. I tog dana će škole biti pune nastavnika, nenastavnog osoblja i naravno učenika i učenica. Iako je subota.
Da pokušamo sada da odgovorimo na prvo pitanje, zašto se verska nastava organizuje u školama, a ne pri crkvama. Zato što nema potrebe. Školski kalendar se usklađuje sa crkvenim kalendarom. U nekim školama se pored slika naučnika nalaze i pravoslavne ikone. Pravoslavna crkva je već preuzela državne škole i nema potrebe da troši sredstva na otvaranje sopstvenih škola. Pravo pitanje je – koliko je zaista sekularna naša država?
Peščanik.net, 16.12.2023.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
