Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Izbor direktora Agencije za borbu protiv korupcije, kao primer koji je Vučić izabrao da bi ilustrovao svoje „neslaganje“ sa izvestiocem EP za Srbiju Dejvidom Mekalisterom o tome šta su za Brisel prioriteti u odnosu sa Beogradom, zlokobna je poruka, namenjena i za spoljnu i unutrašnju primenu.

Vučić je, pojurili su da izveste pojedini prijateljski nastrojeni mediji, „zagrmeo“ i „odbrusio Evropskoj uniji“ da su Srbiji Kosovo i odnos sa Moskvom prioritet, a ne „ova stvar“ koju zahteva EU. „Ta stvar“ je, inače, vladavina prava, koju „uvek izvuku“ zapadni političari. Ali, čini se da su novinari i urednici ovog portala koji sam citirao, a po čijem bi se logou i nazivu reklo da pripada Vučićevom koalicionom partneru, pogrešno protumačili šta je gromovnik i odbrusivač želeo da kaže, a nemaju drugare u kabinetu koji bi im u prijateljskom ćaskanju objasnili grešku.

Vučić je, naime, optužio Brisel za dvoličnost – dok naglas pričaju o vladavini prava, o poglavlju 23, jedino im je stalo do Kosova i do odnosa Srbije i Rusije. Za iole upućene ništa novo. Ko nema Informer i Pink zabijen u venu svestan je da Vučić već godinama sa EU igra partiju u kojoj drži par jakih karata koje druga strana čeka da pokupi sa talona. U početku je to bilo Kosovo, a odnedavno je u igri i odnos prema Rusiji. I dok god pokazuje spremnost da ih spusti na sto, moći će da kupi sa stola one sitne „lišine“. Moći će da se gase emisije i otpuštaju novinari, a da za Brisel nema dokaza da postoji cenzura; moći će da sprovodi medijski progon neistomišljenika; da organizuje predizborne patrole „ubeđivača“ i izborne manipulacije a da izbori protiču u demokratskoj atmosferi.

Brisel se neće potresati zbog toga što je Vučić „raskrinkao“ ovu igru. Izvestilac se, ako je suditi po medijskim izveštajima, nije osvrtao. On je predsedniku nabacio par lopti u šesnaesterac, ili, da ostanemo, pri onom kartaroškom oslikavanju stanja – nekoliko sitnih karata koje će pokupiti. Pohvalio je „situaciju“, notirao „ogroman uspeh“ – to što Srbija ima suficit u budžetu, izrazio uverenje da će nastavak ekonomskih reformi doneti vidljive rezultate. Samo što još nije rekao da će se to desiti za dve, najdalje dve i po godine.

Agencija za borbu protiv korupcije, kao deveta rupa na briselskoj svirali, i pitanje briselskih prioriteta iskrsnuli su kao tema, gle čuda, na spontano novinarsko pitanje „šta predsednika najviše brine po pitanju vladavine prava“. Novinari, gle još jednog čuda, to nisu pitali izvestioca, već Vučića. I, gle, tri čuda, za jedan dan dosta, Vučića ne brine, na primer, to što se 18 meseci ne zna ko je zabranio policiji da štiti građane dok fantomi suspenduju pravnu državu. Vučić se, naprotiv, naslađuje što to ne zanima ni Brisel. Njih zanimaju Kosovo i Rusija, „zagrmeo je“ i „odbrusio“.

A ključni dokaz je to što niko iz Brisela, pa ni Mekalister ne pitaju ko će biti direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Jer Vučić bi to morao da zna pošto se pobrinuo da se ne ponovi greška od pre nekoliko meseci kada nije bilo većine za izbor kandidatkinje SNS-a za direktorku. Poruka za Brisel je – nemojte ni pitati, sve su to sitne karte koje ću pokupiti. Ovakav nediplomatski potez može biti i znak da će se jedna karta, ona kosovska uskoro odigrati, i da ona mora da se razmeni za puno unutrašnjih ustupaka u vezi sa „onom stvari“ koju „izvlače zapadni političari“ – vladavinom prava.

A poruka za Srbiju je zlokobna. Prepušteni ste mi na milost i nemilost, odazivali se na „unutrašnji dijalog“ ili ne, delili sa mnom „odgovornost“ za istorijske poteze ili ne.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 14.08.2017.

Srodni link: Nemanja Nenadić – Kome je važna vladavina prava?