U Deklaraciji svesrpskog sabora (8.06.2024), koja ima 3.267 reči, pridev srpski se koristi 219 puta, i to najčešće uz narod (45 puta). Svesrpski, jedan rekla bih novi pridev, pomenut je 72 puta, uz sabor, i po jednom uz himna i grb. Dakle, dve najčešće sintagme su svesrpski sabor i srpski narod. Međutim, grešim, nije svesrpski baš nepoznat. U digitalnom korpusu srpskog jezika SrWac javlja se uz imenice: sabor, svetinje, učitelj, žrtve, jedinstvo, narodni pokret, kulturni prostor, otpor, mislioci, sistem, kongres, zajednica, simpozijum, bljesak, dan molitvenog sećanja i dr. Ipak, kolokacija svesrpski sabor ubedljivo preovlađuje jer svesrpski najbolje ide uz sabor.
Struktura Deklaracije sastoji se od preambule i glavnog teksta. Preambula ima 578 reči, dakle čini skoro 20% Deklaracije. Budući da preambula u nekom pravnom aktu utvrđuje temelj na kome će se zakon zasnivati i odslikava osnovnu političku ideologiju zakona, možemo reći da ona u pravnom smislu utemeljuje Deklaraciju u međunarodnom zakonodavstvu o univerzalnim ljudskim slobodama i pravima1 i domaćem političkom postkonfliktnom statusu quo, koji utvrđuje posebne veze Republike Srbije i Republike Srpske i legitimiše Republiku Srbiju kao međunarodnu zastupnicu Republike Srpske.2
U ideološkom smislu preambula koristi figuru personifikacije kojom se srpski narod predstavlja kao imaginarna osoba određenih uverenja, ponašanja i sklonosti, a to je: istorijska uloga „srpskog naroda koji je slobodu donosio svim balkanskim narodima žrtvujući sopstveni narod“, „istorijsko višemilenijumsko bitisanje srpskog naroda na prostorima Republike Srbije, Republike Srpske i drugim geografskim oblastima“, „antifašističke i antinacističke vrednosti“ i „napominjući da je srpski narod uvek bio na pravoj strani istorije“, te „naglašavajući zajedničku istoriju srpskog naroda i podsećajući na viševekovnu srpsku državnost na Balkanu“. Personifikovani srpski narod je, dakle, borac za slobodu i borac protiv fašizma, autohtoni na ovim prostorima i narod koji je podneo velike žrtve. Rekla bih, to su činjenice. Međutim, preambula uvodi implicitno komparativnu perspektivu prema kojoj je srpski narod uzdignut među drugim (posebno susednim) narodima; „uvek na pravoj strani istorije“– dok drugi to nisu; „slobodu donosio svim balkanskim narodima žrtvujući sopstveni narod“– dok drugi nisu imali snage ili hrabrosti da se bore za svoju slobodu, pa je morao da im pomogne srpski narod, a oni su pokazali nezahvalnost. U preambuli se svesrpski pominje samo jednom i to na samom kraju, naravno, uz sabor. Preambula služi da uvede i utemelji nešto novo u diskursu identiteta, a to je (sve)srpsko.
Glavni tekst ima 49 tačaka. Pridev (sve)srpski čini oko 8% svih njegovih reči, što znači da skoro svaka deseta reč sadrži srpski. Tačke su raspoređene prema sledećim temama: KONSTITUISANJE TELA I AGENDE (1–8); SPC (9–10); KiM (11–14); BiH – RS (15–25); SPOLJNA POLITIKA (26–28); SIMBOLI I OBELEŽJA (29–30); SRPSKI JEZIK I KULTURA (31–32); KULTURA SEĆANJA (33–35); DIJASPORA (36–38); NATALITET (39–40); ZAJEDNIČKI RAZVOJ RS-RS (41–47); IMIDŽ I LOBIRANJE (48); ODNOSI S DRUGIM NARODIMA (49).
KONSTITUISANJE TELA I AGENDE. Svesrpski sabor (dalje SSS) utvrđuje ko je pozvan na sabor, a to su zvanični predstavnici najviših političkih i kulturnih ustanova i SPC3 i konstituiše Nacionalni savet srpskog naroda4 (Tačka 1–3). SSS utvrđuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu i odbacuje bilo koje prefikse ispred etnika Srbi (Tačka 4–5). SSS ustanovljuje da će se održavati svake druge godine (Tačka 6); zalaže se za istorijsko pomirenje i ukidanje svih podela unutar srpskog naroda(Tačka 7); zalaže se za negovanje srpsko-srpskih veza i koordinisani rad na svim planovima, te za borbu protiv asimilacije (Tačka 8).
SPC-u se odaje posebna zahvalnost jer „pod svojim okriljem ujedinjuje najveći deo srpskog naroda“ i prepoznaje se kao jedan „od stubova nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda“, te se „poziva na bližu saradnju crkvenih i državnih organa u ključnim pitanjima“ (Tačke 9–10).
KiM se smatra neotuđivim delom Republike Srbije, odrednicom nacionalnog identiteta Srba, temeljem „duhovnosti srpskog naroda“, ugaonim kamenom „srpskog zavetnog i svetosavskog puta“. SSS se poziva na teritorijalni integritet i suverenitet, garantovan međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti UN; osuđuje loš položaj Srba na KiM i njihov progon, kao i „Privremene institucije samouprave u Prištini“; smatra da je „provođenje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i stalni dijalog jedini održivi put za rešavanje problema“ (Tačka 11–14).
BiH – RS se pominje u 10 narednih tačaka, a čak u osam Dejtonski mirovni sporazum. Izražava se „pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata“ u BiH i na prostoru bivše Jugoslavije (15); SSS ne podržava Rezoluciju o Srebrenici jer je njome izvršen pokušaj „kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda“ (16); želi da doprinese „rasvetljavanju istorijskih činjenica u vezi sa događajima devedesetih godina, a posebno kada je reč o događajima u Srebrenici i okolini od 1992. do 1995. godine“ (17); ističe da je Dejton „trajno i bitno narušen uprkos težnjama Republike Srpske i srpskog konstitutivnog naroda“ (18); smatra da bi Republika Srbija trebalo da internacionalizuje problem urušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma (19); „naglašava da je Republika Srpska jedinstven i nedeljiv ustavnopravni subjekt, koji samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije u skladu sa Ustavom BiH“ (20); ističe da BiH „nije jedna, niti jedinstvena izborna jedinica za izbor zajedničkih organa“ i da je „isključivo predstavlja tročlano Predsedništvo na bazi konsenzusa“ (21); podržava Dejtonski mirovni sporazum, „a koji predviđa mehanizme zaštite entiteta i konstitutivnih naroda primenom instituta entitetskog glasanja u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine na nivou BiH“ (22); konstatuje da je „Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom“ (23); „osuđuje svako nepoštovanje i kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma“, „preglasavanje konstitutivnih naroda“, „prenos nadležnosti sa entitetskog nivoa na centralni nivo“ (24); smatra neprimerenim postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Dejtonskom sporazumu, kojim je propisano da je za imenovanje visokog predstavnika potrebna saglasnost strana ugovornica, kao i odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti UN (25) (Tačke 15–25).
SPOLJNA POLITIKA. SSS konstatuje da „srpski narod, Republika Srbija i Republika Srpska treba da ujedinjeno očuvaju istorijska prijateljstva sa dokazanim prijateljima, ali i da grade nova savezništva“ (26). Priključenje Evropskoj uniji je „strateški cilj, koji treba da se realizuje kroz partnerski politički i ekonomski okvir uz puno uvažavanje nacionalnih interesa“ (27). Podržava se politika vojne neutralnosti u Republici Srbiji i BiH u odnosu na sve postojeće vojne saveze, kao i saradnja „bezbednosnog sistema Republike Srbije i Republike Srpske u smislu zakonodavstva, razmene informacija, zajedničkih obuka i vežbi, a u cilju postizanja i očuvanja mira i stabilnosti“ (28) (Tačke 26–28).
SIMBOLI I OBELEŽJA. SSS uvodi zajedničke praznike i obeležja za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku: 15. septembar kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u sećanje na proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu; Sretenje 15. februara, kao Dana državnosti „koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati“; 9. januar nastavlja da se obeležava kao Dan nastanka Republike Srpske i krsna slava (29). Uvodi se „Bože pravde“ kao svesrpska himna, a dvoglavi orao Nemanjića kao svesrpski grb (30) (Tačke 29–30).
SRPSKI JEZIK I KULTURA. SSS ističe „ujedinjujući značaj srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao stubova srpske kulture i nauke, ali i nacionalnog identiteta“, pravo na upotrebu „oba izgovora – ekavskog i ijekavskog, te iste srpske standardizacije“, pravo na negovanje srpske tradicije, jezika, kulture i istorijskog pamćenja, „ne odričući se srpskih latiničnih spomenika kulture“ (31). SSS podržava razvoj svih ustanova i manifestacija koji doprinose očuvanju nacionalnog, kulturnog, jezičkog i duhovnog identiteta i sprečavanju asimilacije srpskog naroda (32) (Tačke 31–32).
KULTURA SEĆANJA. SSS ukazuje na žrtve pale u Prvom svetskom ratu i žrtve „genocida koji je izvršen nad Srbima u Drugom svetskom ratu i žrtava u ratovima devedesetih godina prošlog veka“ (33). Preporučuje internacionalizovanje teme stradanja Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (34). Ističe nameru da se izgrade „monumentalna spomen zdanja posvećena očuvanju istine o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu“, u Donjoj Gradini i Beogradu, te da „pomenuti spomen kompleksi treba da postanu mesta hodočašća i da se uvrste u plan đačkih i studentskih ekskurzija škola i fakulteta Republike Srbije i Republike Srpske“ (35) (Tačke 33–35).
DIJASPORA. SSS traži uvažavanje srpskog naroda u Crnoj Gori „u skladu sa vekovnim prisustvom“ i „sadašnjim značajnim učešćem u ukupnom broju stanovnika“ (36). Zalaže se za pomaganje srpskih manastira i crkava u Hrvatskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori. Posebno zahteva da se naučno-istraživački rad i kulturno-umetničko stvaralaštvo usmeri ka ovim pitanjima (37). Zahteva materijalnu i svaku drugu vrstu podrške Srbima povratnicima u Federaciju BiH (38) (Tačke 36–38).
NATALITET. SSS ističe potrebu za donošenjem zakonskih i podsticajnih mera radi povećanja nataliteta i podržava osnivanje Fonda Deca nam se rađala (39). Ističe „porodične i tradicionalne vrednosti kao temeljne vrednosti srpskog društva“ (40) (Tačka 39–40).
ZAJEDNIČKI RAZVOJ RS-RS. SSS preporučuje harmonizaciju nastavnih planova i programa na svim nivoima obrazovanja, te uvođenje redovnih đačkih i studentskih ekskurzija u oba pravca (41); dodatno ekonomsko zbližavanje i povećanje robne razmene (42); sačinjavanje usaglašenog plana poljoprivredne proizvodnje (43); razvoj zajedničkih infrastrukturnih projekata (44); razvoj zajedničkog ekonomskog, kulturnog, socijalnog, sportskog i duhovnog prostora (45); objedinjavanje ponuda, usluga, investicija i resursa u oblastima energetike, rudarstva, turizma, poljoprivrede, bankarstva, finansija i platnog sistema, zdravstva, obrazovanja, saobraćaja i veza i drugim oblastima od nacionalnog značaja radi zajedničkog nastupanja na domaćim i stranim tržištima (46). SSS predlaže sačinjavanje zajedničkog plana infrastrukturnih projekata, posebno izgradnju autoputa Banjaluka – Beograd, gasovoda kroz Republiku Srpsku, aerodroma u Trebinju, i zajedničkih hidroelektrana (47). U Tački 47 se pominju i druge zemlje regiona: „Naravno, ekonomska saradnja je vezana za širi region i smatramo je neophodnom za uspostavljanje bliskih ekonomskih veza sa svim zemljama i entitetima na Zapadnom Balkanu kroz Berlinski proces, Otvoreni Balkan i kroz proces evropskih integracija“ (Tačka 41–47).
IMIDŽ I LOBIRANJE. SSS podstiče unapređeni koordinisani nastup, okupljanje i angažovanje srpske dijaspore u svetu, te zajednički rad na poboljšanju imidža, lobiranje i širenje istine o srpskom narodu širom sveta (Tačka 48).
ODNOSI S DRUGIM NARODIMA. SSS „smatra da državni organi srpskog naroda treba da ponude narodima u okruženju sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju“ (Tačka 49).
Nakon ovog tematskog pregleda, jasno je da imamo novi (para)državni projekat i nacionalnu agendu. Više od polovine Deklaracije je posvećeno Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, četiri tačke Kosovu i Metohiji, dijaspora se pominje u dve tačke. Deklaracija mapira srpski svet tako da njenu okosnicu čine Srbija i Republika Srpska a bočno se priključuje Crna Gora; Kosovo i Metohija se smatraju delom Srbije. Srbi iz Federacije BiH se pominju u nekoliko navrata kao oni kojima treba pomoći i koje treba osnažiti. Srbi iz Hrvatske i Severne Makedonije se pominju samo jednom, u uvodnom delu, tako što se očekuje da pošalju svoje predstavnike na Sabor. Srbi iz drugih okolnih zemalja, npr. Mađarske i Rumunije, u kojima čine tradicionalne manjine, ne pominju se eksplicitno jer očigledno spadaju u dijasporu, a ne u srpski svet. Drugim narodima je posvećena jedna tačka, a u dve su pomenuti usput. Srpski narod je pozicioniran iznad drugih naroda iz okruženja: on je na pravoj strani istorije, oslobađa druge i nudi im predlog za mir; dijalog nije pomenut. Spoljna politika uključuje sve po malo, a pominje se u tri tačke. Traži se potpuno stapanje države (odnosno Partije) i SPC. Promovisan je rigidni i sveisključujući model homogenog i uniformnog srpskog identiteta: ćirilica, pravoslavlje, tradicionalna porodica. Latinica se pominje samo jednom kao stvar prošlosti (srpski latinični spomenici). Kultura sećanja je, uglavnom, svedena na genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu.
Jutro posle Svesrpskog sabora, tačnije u 7.05h, puštena je u etar TV Pinka pesma i spot „Uz Aleksandra komandanta“. U pozadini se čuje glas predsednika Srbije, koji citira Njegoša i Đinđića: „Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomi. Nikoga se ne plašimo, jer slobodna i slobodarska Srbija nema čega da se plaši. Srbija ne sme da stane.“ Tekst pesme glasi: „Kosovo je srce milo, zna se šta je tamo bilo. Majka plače, sina čeka, da se vrati izdaleka. Nek se barjak srpski vije, ljuta borba sad se bije. Svi ko jedan, brat do brata, uz Aleksandra komandanta“.
Deklaraciju i prateću pesmu možemo videti kao ozbiljnu pretnju miru u regionu (naročito u BiH) i pripremu za novi rat (naročito na KiM). Ipak, Deklaracija je uglavnom posvećena Republici Srpskoj, a pesma KiM-u, što zbunjuje. Sve možemo videti i kao grubo poigravanje s osetljivim pitanjima identiteta i kolektivne traume. Kristofer Hil u Saboru vidi, na primer, konstruktivnu ulogu Srbije u stvaranju „mirne i prosperitetne budućnosti za čitav Zapadni Balkan“. Sve se može videti i kao bacanje prašine u oči, skrivanje političkog poraza ili prikrivanje nečeg većeg što se iza brega valja – priznanja Kosova i/ili ponovnog pokretanja projekta Rio Tinto.
Festival „Mirëdita, dobar dan!“, koji se održava od 2014. godine uz istovremeno (tiho) pokroviteljstvo države i (poluskriveno) organizovanje desničarskih protesta protiv festivala, o čemu je pisano, jeste klasični primer „gaslajtovanja“. Ove godine „gaslajtovanje“ je upriličeno povodom datuma održavanja festivala 27–29. juna. Problem je bio 28. jun, pa je zakazani festival dramatično i medijski pompezno otkazan, pa ponovo tiho zakazan, uz to da 28. juna ne bude programa nego „razgledanje i kulturno istraživanje Beograda“. Na 28. jun zakazan je i veliki narodni protest protiv ponovnog pokretanja projekta Rio Tinto, koji organizatori zovu Svelitijumski sabor.
U srpskoj narodnoj tradiciji veruje se da je praslovenski Svetovid svevideće božanstvo, a hrišćanski sveti Vid iscelitelj očnih bolesti, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji „otvara oči“. Smatra se da je veoma važno šta ćemo toga dana videti.
Peščanik.net, 28.06.2024.
VIDOVDAN________________
- To su: Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Deklaracija o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji između država u skladu sa Poveljom UN, Helsinški završni akt, Bečka deklaracija i Program akcije, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
- To su: Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 1244, Ustav Republike Srbije, Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije od 26. septembra 2006. godine, Ustav BiH, Dejtonski mirovni sporazum, Sporazum od 29. avgusta 1995. godine kojim je Republika Srpska ovlastila Saveznu Republiku Jugoslaviju (čiji međunarodnopravni identitet nastavlja Republika Srbija) da u njeno ime i za njen račun potpiše mirovni sporazum u Dejtonu, SAD i Parizu, Francuska.
- To su: predstavnici Srba izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi akademija nauka i umetnosti, članovi Sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi predstavnici srpskog naroda.
- Njega čine: predsednici države, entiteta i obeju skupština, ministri spoljnih poslova, predsednici Akademije nauke i umetnosti i Matice srpske, predsednik Senata Republike Srbije) i predstavnici srpskog naroda iz drugih zemalja.
