Obrazloženje žirija za dodelu nagrade „Osvajanje slobode“ za 2021. Mileni Radulović, koje je 24. septembra na dodeli nagrade pročitala predsednica žirija Vesna Rakić Vodinelić.
Večeras, po dvadeset prvi put, na ovaj simboličan datum, kada je Srbija 2000. godine, verovali smo tada, konačno osvojila slobodu, dodeljujemo nagradu istog imena, u spomen na Maju Maršićević Tasić.
Maja, pametna i odvažna ženu, koja je svoj prekratki život u potpunosti utkala u borbu za drugačiju, za bolju Srbiju, svih ovih godina je i dalje u našim sećanjima. Otpočinjemo danas treću deceniju ove nagrade, koja se dodeljuje ženama. Onima koje su, po ugledu na Maju, važne delove svojih života posvetile borbi za slobodno i dostojanstveno društvo, za jednaka prava svih, za toleranciju, pravdu i pravičnost, zaštitu slabijih i obespravljenih, za jedan bolji svet koji se mora ostaviti generacijama koje dolaze. Nažalost pune dve decenije, novi vidovi neslobode su s nama.
U međuvremenu su nas napustile dve značajne dobitnice ove nagrade – Verica Barać i Borka Pavićević – ostavljajući za sobom prazninu koju je nemoguće popuniti. I baš zato su i dalje tako žive. Sustigle su nas, u tom vremenu neke nove generacije, čiju budućnost smo imale pred očima, a da razlozi za osvajanje slobode ne samo da nisu nestali, već su se umnožili.
Večeras nagradu „Osvajanje slobode“ dodeljujemo najmlađoj dobitnici u istoriji ovog priznanja, Mileni Radulović. Kada je prvi put dodeljena ova nagrada, a Milena tek stasala za polazak u školu, verovale smo da su tadašnja deca spremna da rastu u slobodnijem i boljem društvu. Dvadeset godina kasnije, ta devojčica, hrabro, požrtvovano i plemenito, načinila je veliki gest, pobunila se, ne samo u svoje ime, već u ime svih.
Milena je povela pobunu za zaštitu života, telesnog i ljudskog integriteta svih devojčica, devojaka i žena, koje je naše društvo decenijama, čak stotinama godina, ćutke žrtvovalo, ubeđeno da je nemoćno pred jednim zlom sa hiljadu lica.
Ime Milene Radulović danas znaju svi. Do januara ove godine, kada je javno istupila i objavila da je započela pravosudnu borbu protiv zlostavljača, bila je već poznata u profesionalnim krugovima. Svojim talentom i radom, a u tako mladim godinama, Milena je bila na početku karijere koja je mnogo obećavala. Ipak je odlučila da, u ime osvajanja slobode, rizikuje sve. U javnost je izašla sa svojom iskrenom ispovešću, pod punim imenom i prezimenom, rizikujući da, ne samo profesionalnu budućnost, već i svoj život, svoj intimni i privatni svet zauvek naruši odlukom da ne ćuti pred zlom.
Milena Radulović, Iva Ilinčić, Danijela Štajnfeld, brojne druge neimenovane žrtve ovog i svih drugih predatora, mlade naučnice iz Petnice, studentkinje Fakulteta dramskih umetnosti i ostalih fakulteta u Srbiji, ali i u celom regionu, ustale su, da se hrabro izbore sa zlom o kome naša društva uporno, zaverenički ćute. Uz njih su stale i novinarke, među kojima naročito Ivana Mastilović Jasnić i Jovana Gligorijević, koje su svojim visoko etičkim načinom izveštavanja, promenile medijsku obradu dugo prećutkivanih zločina.
Teret koji su ponele, ponele su zbog svih nas, svesne posledica koje ta borba nosi, a čiji smo svi ovde svedoci. Setimo se još jedne dobitnice, Marije Lukić, čija srodna borba protiv prezaštićenog predatora traje godinama.
Milena je, kao i Marija, uspela da promeni naš pogled na svet, da ohrabri žrtve, svedokinje i svedoke da zahtevaju pravdu. Milenina porodica, zapravo njihove porodice, koje su stale uz njih, učinile su nešto veoma važno: dale su snagu drugim žrtvama i njihovim bližnjim, ohrabrile su sve one koje ćute u strahu od odbacivanja, od optužbi, od neverice „svojih“, da podele svoj teret, da traže pravdu za sebe, i da sa pravom očekuju podršku od svih.
U svemu tome, Milena Radulović je postala i simbol. Biti simbol – teško je breme za jednu mladu ženu, a ona ga, svi to vidimo, dostojanstveno i čvrsto nosi. Uspela je da svoju revoluciju povede bez mržnje, bez osvetničkih reči i želja, bez ijedne ružne reči, pozivajući društvo na empatiju, razum, pa čak i nežnost.
Milena je ustala u zaštitu svih bivših i mogućih žrtava, inicirala promenu, primila na sebe najteže udarce, osvojila slobodu za hiljade drugih, za sve nas. Ona odbija da bude žrtva, ona je svoju pobedu i svoju slobodu već osvojila.
Još jednom: Milena Radulović je dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2021. godinu.
Čast je i zadovoljstvo uručiti Mileni Radulović ovu nagradu. Desilo se da najmlađoj laureatkinji nagradu predaje najstarija i to označava novu simboliku ovog priznanja. Kad god pogleda statuetu osvajanja slobode, neka Milena oseti svoju snagu i hrabrost, mnogo, mnogo više nego bol!
Peščanik.net, 25.09.2021.
FEMINIZAM