Sredinom osamdesetih, kad smo uveliko čitale Elen Siksu i sa blagom distancom pratile razvoj američkog feminizma, ustalio se izraz iz naslova, sa naglaskom na „i“. Alternativna šala „dženderuše“ došla je docnije. Docnije su se stvari promenile, retko koja je čitala francusku teoriju, batlerizam je prevladao. Prvo su bili veličanstveni svetski kongresi o ženskom pismu u Dubrovniku, posle je bilo da se Džudit Batler nesrećno zaljubila na Ohridu… I beskonačna beda, i beskonačna borba, i beskonačno sektaštvo. Nije ni pošteno pitati gde smo sada – na poslu, kao i uvek. Tad se teško moglo misliti o kategoriji političarki: bile su one koje su preživele partijsko sito i rešeto od ukinuća AFŽ pa nadalje, i na drugoj obali sve što se okrenulo feminizmu, od Dunje i Žarane pa nadalje. Danas sa užasom primećujemo izrazitu sličnost trampizma i vučićevstva: političarke su po pravilu ikonične profuknjače, koje bi podvodile i svoju decu ako se to zatraži, a za skupu tašnu.
Moje stanje stvari je odgovarajuće ludo: juče sam na policiji prijavljivala telefonske napade nekog nacifašiste – besmisleno, saglasna je mlada policajka, ali „imaće ga u vidu“. Noćas mi stiže video predsednika republike sa mojom knjigom u rukama, tvrdi da su ga moji tekstovi nadahnjivali. Protest pre podne, pred televizijom, naredni dan sednica Akademije, uveče prikaz knjige sa Levicom u Kopru. Sve to je samo jedna predizborna nedjelja, posle ću opet na miru gledati kvadratić neba iz svoje kičmi prijatne fotelje i kucati jednim prstom. Ali pedikirka mi kaže, sa značajnim pogledom: „U nedelju, slavimo!“ – pošto je prethodno proverila da i ja mislim kako „pre“ uopšte nije bilo loše. Ona me je konačno uverila da su 8. mart i sećanje, i uopšte sve to sa ženetinama nešto životno, do daske političko, neizbežno, danas, u rukama, naglas, za Milu Pajić, napred!
A stanje stvari naokolo ostavlja za sobom kao naivni kič svu postapokaliptičnu filmsku i stripovsku proizvodnju zadnjih četrdesetak godina. Dežurna pesma, jer slike više skoro da ne primam, jeste rebetska pesma Izgorela je škola, autor i izvođač je Kosta Bezos, vreme negde oko 1925. Motiv pesme je uništenje Galaksidija (severna obala Korintskog zaliva) 1821: izgoreli su škola, grad, sudija koji je bio pravedan i tužilac koji je bio pametan, no pre svega devojačka škola, i učiteljica koja je bila „bela kao mleko“. Po drugim tumačenjima, pesma se odnosi na požare u Zmirni, 1922, kada su preživeli Grci, oko milion njih, morali da pobegnu iz svoje maloazijske domovine u imaginarnu domovinu, Grčku. Pre neki dan, 2026. u Iranu, izgorela je škola sa sto pedeset i više devojčica, i nekoliko učiteljica. Neka je sigurno bila bela kao mleko, kao nečija ljubavna fantazma. Pepeo od devojčica i učiteljice, danas, pred 8. mart, i možda pepeo sveta u kojem živimo. Pesma je opsesivna, pepela je previše, računajući i pepeo Ane Frank.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
