Odlično raspoloženje Petera Altmajera (CDU) kao da ništa ne može da pokvari. Pre dva sata imenovan je za novog ministra ekologije, nakon toga je rekao par reči za novinare, a upravo mu čestitaju razni dopisnici zaduženi za izveštavanje iz parlamenta. Svaki ponaosob, uz obavezno rukovanje. On i njegovi saradnici stoje u uskom hodniku koji vodi ka radnim sobama parlamenta. Jedan čovek dovikuje Altmajeru: „Potrebno nam je 10 minuta za Grke!“ – i osmeh nestaje sa njegovog lica. „Kako? Moram sada da razgovaram sa Grcima? Niko mi o tome ništa nije rekao“. Ne, ne, samo članovi Linkea traže kancelariju kako bi razgovarali sa Aleksisom Ciprasom. Vidi se da je Altmajeru laknulo.

Užas na Altmajerovom licu odslikava strah koji postoji u celom CDU – od reputacije Ciprasa i njegove leve koalicije Sirica, koja je postala druga najjača politička opcija u Grčkoj. Do ovih izbora Sirica je imala 4,6% podrške, a Ciprasovo ime je bilo malo poznato van Atine. Rast podrške na 17% i neuspeh razgovora o formiranju vlade su to promenili. Nakon izbora zakazanih za 17. jun Sirica bi mogla postati najjača partija u Grčkoj, što bi ovog 37-ogodišnjaka verovatno učinilo premijerom. Ova mogućnost, blago rečeno, uznemirava Evropu.

Ako on dođe na vlast, prvo će obustaviti otplatu dugova i proglasiti nelegitimnima pakete ispregovarane sa velikom mukom. Osim toga, najavio je da će otpisati veliki deo grčkih dugova i nacionalizovati banke. Njegovi kritičari ga optužuju za levičarski populizam i tvrde da bi ova politika označila kraj Grčke u evrozoni i dovela do nesagledivih posledica za Grčku i Evropsku uniju. Za pristalice štednje Aleksis Cipras je prosto „najopasniji čovek Evrope“.

U Grčkoj, gde je tokom krize veliki deo građana doveden do granice izdržljivosti, Cipras je slavljen kao heroj – neko ko se usudio da se suprotstavi diktatu. On dobro izgleda, biračima se sviđa njegov mladalački šarm, neotrcane i jasne izjave. On je ono što Grci nazivaju „pallikari“, mladić koji se ne boji autoriteta. Njegove izjave osciliraju između klasne retorike i diplomatskih formulacija. On govori o „ratu između tržišta i naroda“ i trezveno ukazuje na neuspešnost dosadašnjih mera štednje koje su stvorile začarani krug dugovanja. Veliki broj birača centra je dao svoj glas Sirici. Neki zato što misle da Cipras blefira, kako bi se u eventualnim novim pregovorima izborio za što bolji ishod, jer ostanak Grčke u evrozoni, za razliku od drugih levih radikala u svojoj koaliciji, Cipras ne dovodi u pitanje.

Zato on rado ukazuje na nedavnu izjavu Angele Merkel, koja je rekla da neće pustiti Grčku da propadne, jer bi tržišta odmah tražila sledeću žrtvu u evrozoni. „Ja nikoga ne ucenjujem, već sam zabrinut za evropsku ideju“, dodaje znalački Cipras.

Činjenicu da je prošlog utorka, odmah nakon posete Parizu došao u Berlin, možemo shvatiti kao demonstraciju njegovog samopouzdanja. Na poziv Linkea pokušaće da promoviše svoje ideje u zemlji koja kao nijedna druga insistira na politici štednje. CDU je užurbano poručila da ne želi da razgovara sa novom zvezdom levice, dok je SPD bio neodlučan.

Cipras je bez obzira na to privukao veliku pažnju, a i posebno voli igru sa medijima. Čim su se kamere uključile, njegovim licem se raširio osmeh, pomalo čudan ali na slikama vrlo privlačan.

Ispred sale Linkea gomila novinara. Gregor Gisi, šef Linkea u Bundestagu, juri ka gostu iz Grčke. Kao pozdrav jedan vic: „Danas nam je u gostima ne samo najbolji grčki političar, već i najlepši. Zbog mene ne dolazi toliko kamera“. Cipras stoji pored njega i smeje se, bez prevodioca ionako ne razume nijednu reč.

Kada je ušao u salu, dočekao ga je dugi aplauz – levičara, koji na izborima dugo nisu bili ovako uspešni kao on. Tokom aplauza jedan stariji čovek mrmlja: „Stalno slavimo pojedince, to nam neće doneti ništa dobro“. Cipras se učtivo zahvaljuje na toplom prijemu. Govori o solidarnosti među narodima, koji ne smeju dozvoliti da ih okrenu jedne protiv drugih. „Ovu borbu vodimo i za nemačke radnike“, uzviknuo je ponovo se dokazavši kao talentovan govornik, koji svoji retoriku uspešno prilagođava svakoj situaciji.

Kako je uopšte Aleksis Cipras postao političar? Rođen je 1974. godine, četiri dana nakon pada vojne hunte, u prilično apolitičnoj porodici. Privukao je pažnju kada je kao 17-ogodišnjak bio organizator učeničkog protesta. „Postao je vođa nekoliko stotina klinaca koji nisu imali pojma zbog čega protestuju“, priseća se za skorašnji prilog BBC-ja Ciprasov saborac iz tih dana. Cipras se tada pokazao ne samo kao profesionalac u kontaktu sa medijima, već i kao nepopustljiv pregovarač sa ministrom prosvete. Činjenica da je kao učenik uspeo da se izbori za ustupke vlade ostavila je na njega snažan utisak.

Upisao je građevinski fakultet i nastavio da se bavi politikom: kao član studentskih udruženja i kao funkcioner Synapismosa, saveza Komunističke partije i Grčke levice. Na slici iz tog doba možemo videti Ciprasa kako sedi na jednom brežuljku, kose do ramena koju mu vetar nanosi na lice, sa osmehom nepoljuljanog optimizma, čvrsto uveren da svet jedva čeka da ga on spase. Devedesetih je protestovao protiv globalizacije i neoliberalnih reformi. Uz svog političkog oca, Alekosa Avanosa, bivšeg predsedika Synaspismosa, Ciprasova politička karijera napredovala je velikom brzinom. 2006. godine izabran je u atinsku skupštinu, gde je izgradio ime kao političar blizak građanima, koji ne propušta nijedno komšijsko slavlje. 2008. usledili su izbori za šefa Sirice, 2009. ulazi u parlament.

Uprkos tome, Cipras bi i dalje ostao prilično nepoznat grčki političar da se njegova uverenja nisu poklopila sa trenutnom situacijom u Grčkoj i Evropi. Prošle godine, dok kriza još uvek nije potpuno izmorila Grke, Ciprasovi radikalni zahtevi su odbijali birače. Ali nije se samo to promenilo. Promenila se politička klima u Evropi, što se najbolje vidi iz rezultata predsedničkih izbora u Francuskoj i pobede Fransoa Olanda. Ciprasov uspon se dobrim delom može objasniti time da se on našao u pravo vreme na pravom mestu.

Pre dolaska u Berlin, Cipras je u intervjuu za New York Times naglasio da je Angela Merkel „ekstremno izolovana“, preporučivši joj da se ugleda na programe Baraka Obame za podsticanje rasta. Širokom medijskom ofanzivom Cipras priprema teren za nove pregovore. Čak je i konzervativni Die Welt priznao da je Cipras shvatio vrlo važnu stvar, a to je da „u lepoj novoj Evropi ne postoji unutrašnja politika, već se mora delovati na evropskom nivou ukoliko želite da sprovedete određenu politiku u svojoj zemlji.“

Nakon susreta sa Linkeom, Cipras je produžio dalje, na konferenciju za novinare. Šef Linkea, Klaus Ernst, i Gregor Gisi žele da svog gosta predstave medijima u glavnom gradu, ne bi li malo njegovog glamura pomoglo i njihovoj partiji, u kojoj ovih dana besne veliki unutrašnji sukobi. Pred plavim zidom predviđenim za slikanje, Cipras stoji između njih dvojice. Oni liče na čelnike nekog fudbalskog kluba koji objavljuju da su potpisali ugovor sa velikom zvezdom. „Nisam glavna uloga, niti je to moja partija, već je to grčki narod“, počinje Cipras skromno.

„Rezultati štednje su katastrofalni, neophodno je sprečiti katastrofu u Evropi. Molimo za solidarnost francuskog i nemačkog naroda“, ponudivši odmah i argument da je to i u korist Nemaca, „Koliko dugo želite da bacate novac u bure bez dna?“ Možda deluje kao rečenica Tila Sarazina, ali kada je Cipras izgovara, ona ima potpuno drugo značenje. Od trenutne politike profitiraju samo banke, ljudi ne dobijaju nikakvu pomoć. On ne traži više novca, već drugačiju preraspodelu.

Kako će izgledati reforme ako on preuzme vlast? „Verujem da izbegavanje plaćanja poreza nije stvar gena, niti je siva ekonomija bogom dana“. On želi da poreski sistem učini pravednijim i da poveća državne prihode. „Mediji nas često opisuju kao partiju koja želi da uništi Evropu, ali mi smo proevropska partija. Oni koji vode pravu antievropsku politiku trenutno su na vlasti.“

Cipras traži razumevanje, Nemce smatra „starijom braćom“ i poziva ih da i ovog leta dođu u Grčku na odmor – ali ostaje čvrsto pri svojim stavovima. Nema otplate dugova pod ovim uslovima. Nakon sat vremena konferencija je gotova. Cipras i Gisi ulaze u kola koja ih čekaju pred ulazom. Pravo na sastanak sa Sigmarom Gabrijelom, šefom SPD-a.

Te večeri Gabrijel je izjavio da je Ciprasa uverio da grčki narod treba sam da odluči hoće li ostati u evrozoni ili ne, ali da se bez obzira na tu odluku, mora pridržavati već postignutih dogovora. Cipras se sa tim sigurno nije složio.

 
Jan Pfaf i Richard Frauenberger, Der Freitag, 24.5.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 29.05.2012.