Ministar prosvete Žarko Obradović ne treba da podnese ostavku. Ne treba da ode jer je napravio svinjariju od male mature. Ne treba da se povuče jer nema mesta u školama. Ne treba da pokupi prnje sa državnih jasli jer predaje na privatnom fakultetu. Ne treba da razmišlja o sukobu interesa. Ne treba da se izjasni o korupciji. Ne treba da se sekira zbog bubica. Ne treba da brine zbog loših rezultata bilo kog testa. Ni slučajno ne treba da se uzbuđuje zbog: Svetog Save, lektire, Radoša Ljušića, sindikata, kredita… Sme da se uzbuđuje ako mu neko dira drugove. To što srednjoškolci jasno podržavaju diskriminaciju nad LGBT osobama nije njegov problem. Njemu ne sme da padne na pamet da se povuče i ostavi na cedilu saradnike koje je doveo. On ne treba da pati od nesanice zbog odliva mozgova. Ne treba čak ni da se zamisli nad time da je petnaest hiljada ljudi potpisalo onlajn-peticiju i dalo mu keca iz vladanja.

Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i nekakvog razvoja treba da se oseti odgovornim zato što nikada i nigde za proteklih pet godina od kada je ministar nije dozvolio da se u obrazovnoj politici spomene genocid u Srebrenici. Ni u jednom udžbeniku, bilo kod stepena obrazovanja, ne postoji istina o masakru nad muslimanskim stanovništvom počinjenim u tekućoj nedelji jula devedeset pete. Ni na jednoj katedri bilo kog fakulteta ne otvara se mogućnost za proučavanje te teme, niti se podstiče debata i podupire razmišljanje o njoj. Ni na jednom državnom univerzitetu nije organizovan memorijalni dan koji bi pozivao na odgovornost i čuvanje od zaborava. Ni na jednom državnom institutu nije rađeno istraživanje kolektivnog sećanja i politike identiteta u vezi sa Srebrenicom.

Kolektivno sećanje je osnovna veza između društvenog identiteta i istorije. Kolektivno sećanje, praznovanje i obeležavanje značajnih datuma u kalendarima najuticajniji su činioci formiranja identiteta mladog čoveka. I dok su mladunci posle dvehiljade i neke prinuđeni da slave religijske praznike kao nacionalne, malobrojne nevladine organizacije jedine pišu alternativne kalendare kao opomenu na zločine iz devedesetih. Mladi naraštaji u udžbenicima istorije još uvek čitaju o herojstvu i nepobedivosti nebeskog naroda kome pripadaju. Sistemom obrazovanja regrutuju se novi falangisti koji će praviti spiskove i obračunavati se sa nepoželjnima. Srebrenica je za njih još jedan zločin počinjen nad Srbima, i još jedna nepravda prema njihovim precima. Uveren sam da bi roditelji zbog toga trebalo da budu nezadovoljni i da bi trebalo da dignu glas u zaštitu svoje dece, a ne zbog toga što su im plaćali pripremnu nastavu za polaganje „ne-znam testova“.

Kreće se u rekonstrukciju vlade. Za dve godine će se u Potočarima obeležavati dvadesetogodišnjica genocida. Žarko Obradović tada više neće biti ministar najvažnijeg ministarstva. Samo se vi tešite da neće.

 
Peščanik.net, 08.07.2013.

TEMA – SREBRENICA