Prošlo je manje od sedam dana od završetka Matematičke olimpijade u Argentini na kojoj je Teodor fon Burg postao najbolji mladi matematičar sveta svih vremena osvojivši četvrtu zlatnu medalju. U međuvremenu je slavljen u medijima kao čudo koje samo Srbija može da iznedri. Izgleda, međutim, da zlatne medalje u Srbiji neumoljivo blede pred sujetom državnih činovnika.
Tekst “Talenti kupuju kartu u jednom pravcu”[1] objavljen u Večernjim novostima 21.07.2012. predstavlja sraman atak na mlade talente i najboljeg među njima kojim se kažnjava za javnu kritiku odnosa države prema sebi i svojim kolegama. Godine mukotrpnog rada, brojni uspesi i nagrade u samo dve rečenice se najbrutalnije bacaju u blato, a Teodor od zlatnog olimpijca pretvara u neskromnog “otimača” državnih para koje će se “oploditi” u inostranstvu.
Od svih mladih talenata prozvan je samo Teodor, a iznosi stipendija i nagrada dati su na godišnjem nivou da bi na prvi pogled izgledali impresivnije. Ne mora se biti matematičar Teodorovog ranga da bi se godišnji pretvorili u mesečne iznose i shvatila beda kojom država pokušava da zapuši usta za kritike na račun neadekvatnog tretmana mladih talenata, sadašnjih i budućih naučnika. Još je bednije navođenje iznosa od milion dinara nagrada koji je Teodor zasluženo dobio u periodu od 3 godine za medalje osvojene na takmičenjima znanja, nagrada koje nisu ustanovljene zbog njega i za njega, već kao podsticaj najboljim mladim ljudima za dalje usavršavanje. Dakle, za sve one koji pokažu izvanredno znanje. Ovo se dešava u zemlji u kojoj je tajnom odlukom Vlade izdvojeno milion dolara (!) novca poreskih obveznika za pojedinca, ali ne zbog njegovih izvanrednih uspeha na polju znanja nego zbog prebijanja kolege na američkom univerzitetu.
U tekstu u Večernjim novostima kritikuju se mladi talenti koji “tvrde da im država ništa nije pomogla”. Kao ilustracija državne pomoći precizno se navode novčani iznosi koji se izdvajaju po raznim osnovama. Istina je da jedan atom materije u praznoj boci ne znači da je u boci “ništa”, ali je pitanje da li je to nešto zaista nešto ili samo pojačava utisak praznine u boci.
Kako je Srbija relativna zemlja sa relativnom površinom, relativnom većinom u Parlamentu, relativnim brojem predsedničkih mandata, tako i “ništa” u Srbiji ima relativno značenje. Da bi se dobila realnija slika ničega i nečega, apsolutni iznosi izdvajanja za mlade talente i nauku uopšte u Srbiji moraju se sagledati u odnosu na neku drugu kategoriju. Tako na primer, izdvajanje za nauku od oko 0,3 odsto BDP-a godišnje stavlja Srbiju na evropsko začelje i 5 puta je manje od izdvajanja jedne Slovenije. Izdvajanje za nauku bogatijih zemalja poput Švedske (4,3 odsto BDP-a), Finske (3,4 odsto BDP-a) i Danske (2,4 odsto BDP-a)[2] otkriva da srpskih 0,3 odsto u materijalnom smislu jeste skoro ništa. U moralnom smislu tih 0,3 odsto je jedno veliko ništa jer pokazuje da su nauka i mladi talenti pre teško breme obaveze nego stvarni interes i prioritet države. Međutim, “ništa” dobija svoje pravo značanje kada se izdvajanje za nauku i mlade talente u dinarima uporedi sa milionima i milijardama koje je sistemska korupcija pojela u evrima. Pritom ne treba zaboraviti da je i ministarstvo nadležno za mlade talente deo sistema koji raspolaže novcem poreskih obveznika.
Ne može se sa sigurnošću tvrditi ko stoji iza pomenutog teksta u Večernjim novostima. Može se pretpostaviti, imajući u vidu nedavni izostanak Teodora fon Burga sa prijema u Ministarstvu prosvete i nauke. Ono što se, međutim, sa sigurnošću može tvrditi je da od ove skandalozne prozivke mladih talenata i najboljeg među njima “profitira” upravo to Ministarstvo koje s ponosom u tekstu navodi razna novčana izdvajanja.
Nema sumnje da sva izdvajanja Ministarstva prosvete i nauke treba da budu dostupna javnosti. Postavlja se pitanje zbog čega ovi podaci nisu dostupni na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, a objavljuju se u dnevnim novinama i to u svrhu kritike korisnika ovih izdvajanja kao nezahvalnih mladih ljudi kojima se na taj način oduzima pravo na kritiku države. Stipendije i nagrade koje mladi talenti dobijaju od države nisu poklon nego zaslužena priznanja za rad i kvalitet kojim se izdvajaju iz mora proseka.
Za 12 milijardi evra koje je Srbija izgubila u poslednje dve decenije zbog odliva mozgova kriva je Srbija, odnosno oni koji njome upravljaju, a ne mozgovi. Da bi mozgovi mogli da žive i rade potrebno im je telo, potrebna je privreda, društvo, obrazovanje, nauka, potreban je adekvatan medijum. Srpska politička elita i njeni sateliti su uništili elementarne uslove za funkcionisanje mozgova u Srbiji, jer mozgovi najteže preživljavaju u medijumu koji hrani mediokritete. Izgleda da u ovom srpskom medijumu najbolje uspevaju oni amorfni partijski organizmi koji ultrabrzim evolutivnim mehanizmima isključe sopstvene organe za razmišljanje kao nepotreban i nepoželjan balast. Klackalica na kojoj se navodno nalazi država sa dilemom da li da ulaže u najperspektivnije ili one osrednje pokazuje elementarno odsustvo moždanih sposobnosti države. Ako ne bude ulagala u uslove za funkcionisanje čak i tih osrednjih, treba da zna da će i oni prvom prilikom otići. U drugim sredinama će osrednjima svakako biti teže nego najperspektivnijima, ali sa glibom Srbije teško se šta može porediti. Onda će se kao prikladan naslov verovatno učiniti “Osrednji kupuju kartu u jednom pravcu”. Šta će biti sa Srbijom kada i oni odu?
Peščanik.net, 23.07.2012.