Foto: Stevan Filipović
Foto: Stevan Filipović

Da nije bilo korone, ne bi bilo poznato ko je Branimir Nestorović. Pojavio se pri zvaničnom upoznavanju sa virusom, rekavši da je taj ništavni organizam komična pojava i da nema brige. Kome je do smeha, slobodno može da se smeje, pa smo videli i A. Vučića kako se kliberi kao gospodar zaraze, diveći se žovijalnoj dovitljivosti tog poznavaoca života, priključenija i nestašnih naravi najsitnijih životnih oblika.

Komedija sa virusom već je antologijski deo naše istorije apsurda. Nestorović se razmahao, osvajao nepoznate prostore i postao samo ono što je mogao da bude. Odjednom je zabatalio skoro sve na čemu se njegov lekarski poziv zasnivao, pa je od njega nastao neosporni guru svekolikog šarlatanstva. Pokazalo se da je put od iscelitelja do svestranog maga koji je u stanju da bilo šta objasni bilo čime, prilično kratak. Branimir Nestorović nigde nije odlazio odavde, iako je levitirao u svim postojećim i izmaštanim svetovima, negirajući pre toga i postignuća svog razuma i profesije kojoj je pripadao, kao i racionalni deo svemira.

Njega je izmeštenost iz ovozemaljskog sveta vodila u daleke misije i vraćala na zemlju-ploču. Tvrdio je da ni sam nije odavde jer se ispostavilo da ima plave oči koje ne priliče ovdašnjim domorocima. Njegova će sorta tek biti poznata ljudima, ali za većinu sa tragičnim zakašnjenjem. On je arijevski došljak iz neispitanih prostora koji će ostati ovde a možda i neće ako mu se ne dopadne svet koji upravo menja.

Nestorović je gostovao gde je stigao obrazlažući svoja zaumna putovanja, sve sa velikim otkrićima koja je otuda donosio. Na nekom nivou iskustva izvan razuma, on zna da svi znaju kako su njegove izmišljotine bajanje za onu publiku koja osim odvajanja od razuma ništa drugo i nema. Zbog toga su i njegovi napadi fantastične logoreje osmišljeni kao bizarno putovanje u onostrano. Bez toga bila bi nezamisliva nova etapa u razvojnom putu nekadašnjeg doktora Nestorovića, u koju su uključena ezoterijska i druga nadriverska iskustva. Nezavisno od drugih svetova kojima pripada, Nestorović ostaje zemaljski tumač i instruktor svetosavlja, prvak u rodoljublju i zatočenik svih mitova i dogmi.

Sastavljen od nepoznate kriptonske materije i nebrojenih misterija liderskog šarlatanstva, Nestorović je počeo da okuplja sebi slične. Pokazalo se da čudaka ima više nego što bilo kome treba, te je ovaj vanzemaljac sabrao oko sebe dovoljno veliku grupu nastalu ko zna od čega, koju je poveo u političku pustolovinu. Ne bi mu ništa pomoglo da nije imao malu podršku velikog prijatelja. Nestorović je sa svojom posadom ušao u parlament, prostor za čuda kojima možda ni on još nije dorastao.

Tek tamo je konačno saznao kome pripada i zbog čega, mada je to naslućivao od prvog dana. Od pajaca i komičara koji se trudi da izgleda ozbiljno, odjednom se premetnuo u opasnu fizionomiju, namestio sebi grimasu onoga koji ima veliku moć. Postao je sudija opoziciji koja je u skupštini nastavila borbu protiv teške izborne krađe.

Nestorović verovatno nije mnogo razmišljao o poreklu antiromskog rasizma. On zna da su u ovom društvu Romi građani trećeg reda, i nikoga nije briga za to. Romi su meta nacističkog pokreta, koji je u Srbiji skoro potpuno legalan. U Mirijevu postoji organizacija Antiromi. Većina fasada na zgradama u Mirijevskom bulevaru ispisana je rasističkim grafitima i godinama ih niko ne skida. Oni su jasan znak dopuštene mržnje.

Ova država ne priznaje da postoji diskriminacija Roma, ona je podstiče ćutanjem, stavljanjem te brojne etničke grupe na marginu i u siromaštvo, uz legalizovanu izolaciju i socijalnu anonimnost.

Nestorović je svoj žustri rasizam javno pokazao prvog dana staža u klupi narodnog poslanika. Izrazom lica koji ne krije mržnju prema opoziciji, koji su „isti kao cigani“, prema kojima je mržnja još intenzivnija. Hteo je da kaže da su pripadnici opozicije „kao cigani“, što je u njegovom svetu uvreda najvišeg ranga.

Nestorović nije prvi koji je upotrebio navedenu paralelu. I Mile Dodik je za porodicu Đoković rekao nešto slično Gorislavu Papiću u pauzi emisije „Oko“: „Ovi Đokovići, to je ciganija prava!“

Posle se izvinjavao, ali ne Romima, nego Đokovićima, uveren da je uvreda upućena jedino njima.

Rasizam u Srbiji se ne može pravdati tradicionalnim prostaštvom. To je vrednosna i misaona supstanca, arijevski izbor u srpskom svetu koji će biti očišćen od neželjenih primesa svake vrste. Ne može Nestorović da usaglasi svoje mentalne pustolovine po kosmosu i neopisiva putovanja do ravne zemlje, ako na njoj naiđe na „cigane“ koji narušavaju njegovu plavooku eugeniku i prostor za nadljude.

Od pajaca koji se podsmeva nevidljivom obliku života i smrti, pripovedača zaumnih bajki i nadriučenog mitomana, Nestorović je naglim političkim uzletom doživeo i svoje prvo javno nacističko iskustvo. Osim mlakog čuđenja tim povodom, u Vučićevoj Srbiji nije prošao nimalo loše.

Peščanik.net, 09.02.2024.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)