Šta sve srpski političari i diplomate obećavaju kosovskim Albancima?

“Najširu moguću autonomiju, bez presedana u svetu”? Obećavaju, da “Srbija nema nameru da Kosovom vlada iz Beograda”? (Drugim rečima, da nema nameru “da se meša u unutrašnje stvari Kosova”.) Pa šta onda Srbija hoće, insistirajući na svom suverenitetu? Kažu, hoće da čuva kosovske granice i da predstavlja Kosovo u međunarodnim organizacijama. I to je sve. Srpsku manjinu Beograd neće štititi ni koliko Ahtisarijev plan, jer se u to šta se radi unutar pokrajine neće mešati.

Da li je iko pitao građane Srbije slažu li se s tim? To jest, da od “suvereniteta” nemaju ama baš nista, sem troškova na granici, a možda još i toga da i nju u međunarodnim organizacijama predstavljaju kosovski Albanci? Kako se to zamišlja da Kosovo bude u sastavu Srbije, da ga Srbija predstavlja u svetu, a da kosovski Albanci budu unapred izuzeti od učešća u tom predstavljanju? Ili se misli da i to može, kao i dosada što je moglo – da Srbija Kosovo smatra delom svoje teritorije, a da stanovnike Kosova ne računa kao glasače koji odlučuju o ustavu Srbije? Po toj logici, i kao autonomni sastavni deo Srbije, kosovski Albanci neće imati prava da biraju svoje predstavnike u republičku skupštinu. Pa kakva je to onda “najveća moguća autonomija” ako u parlamentu države pokrajina ne bi imala nijednog predstavnika, a u diplomatiji nijednog ambasadora? Da tu neko nekoga ne laže?

Pitanja bi moglo biti i više, ali da se zaustavimo na ovom: ne nudi li se u ovom kosovskom bezizlazu sam po sebi kompromis? Takav da Kosovo i dalje bude toliko zavisno od Srbije kao što je bilo poslednjih godina, a da svaka strana to zove kako joj drago – Albanci nezavisnošću, a Srbi svojim suverenitetom?

Mislim da novinari ne bi smeli da izbegavaju ovakva pitanja kada razgovaraju sa zvaničnicima Srbije. To jest, da ne bi smeli da im dozvole nesuvisle i neodgovorne priče, pune unutrašnjih protivurečnosti.

 
Danas, 05.09. 2007.

Peščanik.net, 04.09.2007.

Leave a Reply