Koalicija ZES promovisala je u novom parlamentarnom sazivu nekakav budistički mir praćen totalnom ćutnjom. Bez obzira na temu o kojoj se trenutno raspravlja, poslanicima Demokratske stranke, G 17, PUPSA i Palmine stranke nije padalo na kraj pameti da nešto progovore. Jedino su poslanici SPS govorili, valjda i u ime svojih koalicionih partnera.

Kulminacija se nije dogodila onog trenutka kad je predsednik DS i Srbije, Boris Tadić, izjednačio bolove za bivšim predsednicima, koji nisu više medju živima. Nije kulminacija bila ni kada je SPS ušao u vlast, a da nijednu reč kajanja nije izgovorio o svojoj prošlosti, u kojoj je kao partija na vlasti devastirao Srbiju i njeno susedstvo. Očekivana kulminacija nije se desila ni onda kada je DS mudro ćutao oko te ćutnje.

Vrhunac se zbio kada su skupštinski poslanici Radikalne stranke izvređali Zorana Djinđića, u starom maniru obnevidele mržnje, kroz navodno rodoljublje u najdrastičnijoj formi nacionalizma i šovinizma. I tada su poslanici Demokratske stranke ćutali, dakle, dozvoljavajući da Socijalistička stranka brani svog nekadašnjeg lidera, ali ne i ustajući u istu takvu odbranu sopstvenog.

Štaviše, Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe DS, ustala je i progovorila, ali, avaj, promovišući ćutnju kaoneznamnijakakav kvalitet. Tobož samo kalkulanti progovaraju, dok oni pravi drže jezik za zubima. Na taj način smo ipak čuli makar nekoliko reči iz poslaničke grupe Demokratske stranke pre formiranja vlade. Da li je to neki novi pristup politici ili se ćuti zbog nekih nepoznatih interesa; da li ćemo tako, sve ćuteći, ući u Evropu ili se ćuti jednostavno zbog toga što nema šta da se kaže?

Politička istorija Srbije je istorija jezivih političkih sukoba i ubistava. Mi još nismo postali društvo koje svoje konflikte može da rešava na miran način, razgovorom. Srbija je zastarelo društvo, ona još nije napravila modernu državu i vlast koja hoće u EU, to mora od prvog dana da pokaže. Reći ja jesam za EU, a u odnosu na najbitnija pitanja i dalje biti neodređen, odnosno ćutati – nije ni moderno, ni evropski. Meni ova ćutnja najavljuje novo kašnjenje u društvu koje ionako jako kasni. Naš narod je u očajnoj situaciji, u velikoj meri zbog pogrešne državne politike koja je govorila što nije trebalo govoriti i koja je ćutala kad je trebalo govoriti. Dakle, za sad ništa novo.

E-novine, 10.07.2008.

Peščanik.net, 12.07.2008.

Leave a Reply