Predsednički izbori u Rumuniji, čiji je drugi krug zakazan za nedelju, na prvi pogled deluju kao referendum o Evropi. Ultradesničar Đorđe Simion – bivši fudbalski huligan kojem je Kijev zabranio ulazak u Ukrajinu zbog „sistematskih antiukrajinskih aktivnosti“ – izbio je na čelo trke u prvom krugu prošle nedelje sa 41% glasova. Iza njega je Nikušor Dan, reformistički gradonačelnik Bukurešta, sa samo 21% glasova.
Tehnokrata i proevropski kandidat, Dan će se u nedelju ogledati sa razmetljivim nacionalistom koji se divi trampističkom MAGA pokretu, larma protiv „Brisela“ i obećava da će „nacionalni interes“ staviti ispred međunarodnih obaveza Rumunije.
Ako Simion pobedi, Rumunija rizikuje da se pridruži Mađarskoj i Slovačkoj kao još jedna neliberalna ispostava u Evropskoj uniji. Svoja predsednička ovlašćenja on bi mogao da iskoristi za uskraćivanje pomoći Ukrajini i podrivanje evropskih pregovora o klimatskoj krizi i migracijama, uz dodatno podsticanje nepoverenja u institucije EU u Rumuniji.
Međutim, „proevropski“ i „antievropski“ samo su etikete koje prikrivaju činjenicu da građani Rumunije zapravo odbacuju domaću političku klasu koja je, umotana u zastavu EU, uvela zemlju u višegodišnju ekonomsku stagnaciju, uz korupciju i mnoga izneverena obećanja. Tome u prilog ide i podatak iz jednog novijeg istraživanja prema kojem skoro 90% rumunskih građana podržava pro-EU i NATO orijentaciju svoje zemlje.
Oba predsednička kandidata su, svaki na svoj način, protiv establišmenta. Dok je Dan gradio karijeru u pravosudnoj borbi protiv mračnih veza veleposednika nekretnina i političara, Simion se probijao u TV prenosima svojih vatrenih govora o frustraciji građana ponašanjem političkih elita.
Simiona podržava Kalin Đorđesku, politički odmetnik čiju je neočekivanu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora prošlog decembra poništio ustavni sud Rumunije, nakon dokaza o umešanosti ruskih službi u njegov uspeh. Simion je usvojio sličan ton, ali izbegava otvorene pozive za izlazak Rumunije iz EU ili NATO-a. Za razliku od Đorđeskua, on Putinovu Rusiju naziva „pretnjom“ Evropi – mada takođe kritikuje vojnu pomoć zapada Ukrajini, podržavajući stavove Donalda Trampa o tom ratu.
Rumunska dijaspora doprinela je sa oko 10% ukupnih glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Više od polovine njih je podržalo Simiona. Reč je o ljudima koji žive i rade u Španiji, Nemačkoj, Britaniji ili Francuskoj, uživajući direktnu korist od sloboda i ekonomske stabilnosti koje pruža EU. Malo je verovatno da ovi birači odbacuju „zapad“ ili Evropsku uniju; svoj glas dali su protiv političke klase koju krive za traćenje šansi Rumunije kao članice EU, zbog čega su bili i prinuđeni da napuste svoju zemlju.
Uprkos svemu, Simionov uspon narušava reputaciju Evropske unije u Rumuniji. On se obrušava na niz prethodnih proevropskih administracija koje su obećavale prosperitet dok su im mandati bili obeleženi proneverama infrastrukturnih fondova, neuspelom modernizacijom bolnica i odlaganjem izgradnje dugo obećavanih autoputeva – i sve to dok se u zemlju slivao novac iz EU fondova i nestajao netragom. Rumunija trenutno ima najveću inflaciju u EU, uz niska primanja i visoke poreze.
Ako se tome dodaju razne vrste restrikcija iz doba epidemije korone, koje su zapamćene kao nasrtaji na lične slobode građana, kao i bezuslovno usklađivanje sa politikom EU prema ratu u Ukrajini, postaje jasno kako se produbila frustracija Evropskom unijom.
Građanska aktivistkinja Elena Kalistru kaže da Simion ima sofisticiraniji pristup od Đorđeskua, koji se otvoreno zalagao za izlazak Rumunije iz EU i NATO-a: „Simion pothranjuje duboko nepoverenje u demokratske institucije i promoviše narative koji Rumuniju prikazuju kao zemlju drugog reda u Evropi, koju Brisel tretira kao koloniju i bez pitanja je uvlači u strane sukobe.“
Njegovi stavovi ipak nose zrno istine. Rumunija je tek početkom ove godine ušla u šengenski prostor, dok su rumunski gastarbajteri odavno izloženi ponižavanju u inostranstvu, bilo kao eksploatisani građevinski radnici u Holandiji ili kao negovateljice u Italiji, često prinuđeni na uslove koji se graniče sa modernim ropstvom. Ove frustracije podstakle su širi osećaj uskraćenosti zbog onoga što mnogi vide kao primenu dvostrukih standarda prema mlađim članicama EU.
Simion se zato manje oslanja na političke teme i više insistira na pitanjima nacionalnog identiteta. Slogan njegove kampanje je „Poštovanje“, ono za čime žude mnogi Rumuni, uključujući radnike u dijaspori. „Rumuniju o kojoj sanjate, Rumuniju u koju želite da se vratite – izgradićemo zajedno“, rekao je Simion posle prvog izbornog kruga.
Ovi izbori označavaju kraj jedne epohe. Završen je tranzicioni period Rumunije od diktature do demokratije. Po prvi put, i na otkazanim decembarskim izborima i sada na ponovljenim, nijedna od partija establišmenta nije dobacila do drugog kruga predsedničkih izbora.
Rumunski građani na biralištima 18. maja neće odlučivati da li da ostanu u Evropskoj uniji, jer velika većina njih hoće da živi u EU. Pitanje o kom zapravo glasaju jeste kako se suprotstaviti sistemu koji ih je izneverio: kroz reforme i međunarodnu saradnju ili kroz izolaciju zemlje i nacionalizam.
Andrei Popoviciu, The Guardian, 15.05.2025.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 17.05.2025.
LJUBAVNA PESMA ZA EVROPU