Foto: Flickr

Foto: Flickr

Ovo bi mogao da bude pobednički tandem koji će dovesti do dogovora sa Palestincima: pobesneli Barak Obama nasuprot kockaru Benjaminu Netanjahuu (koji je izgubio u ovom deljenju). Ako Obama Drugi bude sledio svoje srce i logiku, svoje moralne principe i proklamovane vrednosti, interese Amerike i sveta, onda možemo da očekujemo novog-starog predsednika u Beloj kući, koji će svoje nezadovoljstvo Netanjahuom izraziti kao pritisak na Izrael da stavi tačku na okupaciju. Dakle, upravo ovaj neskladni i nesložni par može dovesti do pomaka.

Svi koji lično poznaju Obamu mogu da potvrde da je njegovo srce na strani Palestinaca. Poslednjih godina sam to slušao iz izraelskih, američkih i palestinskih najviših izvora. Međutim, Obama Prvi je odučio da lične emocije i prirodni osećaj za pravdu ostavi po strani i pozabavi se svojim političkim opstankom. On je na samom početku prvog mandata pokušao da se pozabavi izraelskom okupacijom. Njegovi prvi telefonski razgovori iz fotelje predsednika bili su sa Netanjahuom i Mahmudom Abasom; odmah je imenovao i specijalnog izaslanika za Bliski istok.

Međutim, ovaj pokušaj je bio kratkog daha, jer je on ubrzo shvatio da u Izraelu postoje moćne snage koje rade na tome da okupacija bude večna. Tako je najmoćniji čovek na planeti odlučio da digne ruke i ne preduzima ništa. Počeo je da odaje utisak očajnika koji je izgubio svaki interes za ovo pitanje, zanemarivši svoj realni položaj američkog i svetskog lidera. Netanjahu ga je ponižavao i vređao, grubo ignorisao sve njegove zahteve i nastavljao po svome, a Obama je gutao uvrede, kao da ne zna ko je predsednik svetske sile, a ko predsednik vlade zemlje satelita.

Obama Drugi bi morao da pokaže više samopouzdanja i manje brige za svoje političko preživljavanje. Tu leži najveća šansa. Ako pred takvog Obamu stane naš desničarski premijer, poznat po tome da se oglušuje o zahteve američkog predsednika, otvoreno podržava njegove protivnike i opet počne da ga vređa – pred nama je nova, vrlo obećavajuća realnost.

Teško je poverovati da će Obama biti popustljiv i u drugom mandatu. Takođe je teško poverovati da će Izrael moći da nastavi svoju politiku neprekidnog govora o stvaranju dve države, a istovremenog nastavka izgradnje naselja na okupiranim teritorijama. Sa lica Izraela treba skinuti ovu masku, a kod Obame se naziru gnev i odlučnost da to i učini u drugom mandatu. Izraelu je preko potreban ljut i odlučan američki predsednik. To je poslednja šansa da se Izrael spase od prokletstva okupacije. Sam to nikada neće učiniti. Bez američke ljutnje, on nema razloga da to učini, jer život u Izraelu je dobar, a Palestinci su slabi.

Ako u Izraelu na izborima u februaru sledeće godine bude izabran neko drugi, a ne Netanjahu, neko ko će ući u pregovore, bla-bla-bla, ko će se sastati sa Palestincima i odbiti ih kao što su to činili njegovi prethodnici tokom poslednjih deset godina – ništa se neće promeniti. Postoji opasnost da Obama opet upadne u zamku navodno umerenog Izraela. Naprotiv, baš bi Netanjahu kao predsednik vlade i Avigdor Liberman kao drugi čovek u državi mogli da zapale varnicu kod Obame. Predsednik sa visokim osećajem pravde i sofisticiranim smislom za istoriju ne može propustiti poslednju priliku da uradi nešto sa Izraelom. Da, Obama bi to mogao. Izrael nikada nije bio toliko zavistan od njegove zemlje; pitanje je samo da li će američki predsednik dovoljno želeti i biti odlučan da to iskoristi.

Ovo bi moralo da se dogodi veoma brzo. Nema razloga da se čeka na inauguraciju. Obama mora da promeni pravila igre prema kojima Izrael divlja kako mu se hoće i ne mari za svet. Evropa to ne može da učini, Ujedinjene nacije takođe, naravno ni Palestinci – to može samo on. Zato, kada se ponovo izabrani predsednik popeo na binu u Čikagu, ponovo je zaiskrila nada. Nakon četiri godine razočarenja, gorkih očekivanja, ova nova nada nije nalik onoj iz pobedničke noći prethodnog mandata, ali je ipak tu i skoro da nema drugog plana.

Haaretz, 08.11.2012.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 09.11.2012.

Srodni link: YouTube – Peščanik (i Koštunica) na zidu u Ramali

IZRAEL / PALESTINA