Muhammed Muheisen, AP http://bit.ly/1nYFj08

 
Operacija Čuvar brata svoga ušla je u grotesknu fazu. Da se ne radi o životima, časti i slobodi Izraelaca i Palestinaca, mogli bismo da se nasmejemo.

Ali kao u farsi – na kraju se sve uvek pretvara u tragediju. Prošlonedeljni događaji odavno su izašli iz okvira brige za kidnapovane tinejdžere, i grotesknost čitave stvari samo raste.

Smešno je slušati kako političari, generali i sudski komentatori deklamuju ciljeve operacija sa začudnom ozbiljnošću: „razbiti infrastrukturu Hamasa“ i „raskomadati palestinsku vladu nacionalnog jedinstva“, kao da sve to već nije noćna mora koja se redovno ponavlja i uvek završava tako što Izrael gubi prednost.

Od operacije Liveno olovo do operacije Stub odbrane, posle svake operacije Hamas je samo jačao. Smešno je slušati ministra kako priča o našoj „deci“ – zašto ne o „bebama“? Smešno je gledati kako vojnici plene računare i kancelarijsku opremu medijskih i humanitarnih organizacija i misle da mogu da unište ovaj narodni pokret.

Smešno je gledati ih kako poljoprivrednicima zabranjuju pristup njivama i misle da će tako učenike ješive vratiti kući. Smešno je gledati izloženo oduzeto oružje: nekoliko noževa i zarđalih pušaka poređanih na vojno ćebe. Smešno je zamišljati kako jedna od najrazvijenijih armija na svetu vodi „rat“ protiv vojske bosonogih seljaka. Smešno je slušati junačke teorije i veličanje Izraelskih odbrambenih snaga i znati da je to, uprkos nazivu i reputaciji, uglavnom policijska sila, sa odeljenjem za nestala lica i saobraćajnim odeljenjem čiji pripadnici stražare na barikadama.

Smešno je i deprimirajuće gledati lokalne televizijske izveštaje. Portparol IDF-a, rezervni oficir Roni Danijel, poznatiji kao vojni izveštač izraelskog Dnevnika na Drugom programu, preporučuje da se operacija produži, ni manje ni više, na neodređeni rok. Jedan drugi hrabri i kooptirani reporter sa istog kanala, ubačen u jedinicu u „dubokoj raciji“, opisuje ono što je video kao da je u pitanju invazija na Normandiju.

Ali u pitanju je samo Arura, palestinsko selo, opisano kao „Hamasovo sedište na Zapadnoj obali“ (mislio sam da je to Hebron), za vreme nekog venčanja. „Da li je venčanje dobra stvar?“ pita jedan komandant brigade, Ašer Ben Lulu, čija se brigada Kfir proslavila po zlostavljanju civila. Toliko o venčanju, ali koga je briga. Komandant brigade priznaje da njegovi vojnici sada hapse „aktiviste“, a ne militante sa poternica (on kaže da su svi već pritvoreni) i poteže najopasnije oružje: „Svaka vaza“ (u kući čoveka s poternice, koji je u izbeglištvu u Turskoj) kaže Ben Lulu, procenitelj, „vredi mnogo novca“. I stara majka tog čoveka jednom je uhapšena. Zašto? „Terorizam“. Ali vojnici su isterali sve stanare iz kuće pre nego što su stigle kamere, da ne pokvare zabavu za uživo prenošenu raciju.

Drugi reporter (sa informativnog portala Walla!) doživeo je drugačiju zgodu u Dženinu. I on je regrutovan za propagandni posao; tamošnji izbeglički kamp on zove „osinjakom“, iako primećuje reklamu za televizore, naročito u vreme Svetskog prvenstva, namenjenu prvenstveno tim zverima. O, osinjaku, vratili smo se u tebe. A niko ni reč da kaže o životima ovih ljudi, koji su opet surovo uzdrmani, o strahovima dece i nevoljama roditelja. Palestinsko stanovništvo podeljeno je na „terorističke ćelije“. Tamo nema uplašenih roditelja, nema dece koja se upišavaju od straha, nema nikog ko pati od anksioznosti.

Jedna Izraelka čiji muž, doktor, leči palestinsku decu – kako plemenito – predlaže mu da ih više ne operiše, i uzgred preporučuje da se Hebronu iseče struja. Ona se smatra „levičarkom“. Ubistvo dvoje palestinskih tinejdžera smatra se sporednim pitanjem, ali ko bi se usudio da poredi njihove živote (i smrti) sa životima naših učenika ješive.

„Oštar miris eteričnog ulja podiže se sa zemlje“, rapsodično govori reporter Drugog programa, dok se iza njega smenjuju slike operacija te noći. Svih ovih decenija koliko sam odatle izveštavao, nikad nisam osetio oštar miris eteričnog ulja. Ali jesam nečeg drugog, oštar miris te proklete bolesti koja divlja.

 
Haaretz, 22.6.2014.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 01.07.2014.