Upisao sam Harvard u jesen 1947. Tokom prve godine studija upoznao sam neke od predavača sa odseka fizike. Do odlaska iz bostonskog Kembridža deset godina kasnije, znao sam ih sve. Neki od njih su za vreme Drugog svetskog rata bili u Los Alamosu i učestvovali u pravljenju atomske bombe. Norman Remzi, kod koga sam slušao predavanja iz savremene fizike, pomagao je u sastavljanju „Debeljka“, plutonijumske bombe koja je sravnila sa zemljom Nagasaki. Kenet Bejnbridž, verovatno poslednja osoba koja je dotakla plutonijumsku implozivnu bombu testiranu u Alamagordu 1945, bio je šef odseka tokom završnih godina mojih studija. Još jedan od ljudi na fakultetu, Roj Glauber, meni najbliži po godinama, bio je tehničar u Los Alamosu. Niko od njih nikada nije pomenuo Los Alamos, barem ne meni.

Često sam se pitao zašto. Naravno, Drugi svetski rat i bombardovanje Hirošime i Nagasakija još uvek su bili sveži događaji i o Bombi se nije mnogo govorilo u javnosti. Osećanja su im verovatno bila pomešana, jer je život u Los Alamosu bio i odličan provod. Radilo se danju i noću, ali je Robert Openhajmer vodio računa i o tome da se svi dobro zabave. Pravljene su velike žurke i mnoge od njihovih žena su zatrudnele u Los Alamosu. Svi su bili tako mladi. Pretpostavljam da su se trgli tek kada je oružje upotrebljeno u Japanu. Onda su shvatili da je to noćna mora i odbili da govore o tome.

Setio sam se toga dok sam gledao fotografije sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, koje je Nacionalna laboratorija Los Alamos nedavno postavila na svojoj Flickr stranici. Većina ljudi na ovim slikama – neke prepoznajem – više nije živa, ali tada su još uvek bili klinci.

Jedan od najmlađih među njima je bio Teodor Hol, zvani Ted. On se pojavljuje na fotografiji sa svoje propusnice, gde zuri u prazno, pospan ili možda prosto mrzovoljan (ime mu je otkucano pogrešno, a on je tek stigao posle napornog putovanja vozom kroz divljinu).

Hol je imao samo osamnaest godina kada je stigao u Los Alamos. Bio je cimer na Harvardu sa Glauberom i zajedno su došli u Los Alamos. Hol je radio na procesu implozije „Debeljka“. Da bi došlo do nuklearne eksplozije, mala količina plutonijuma se zavija u metalni omotač okružen eksplozivom. Kada se eksploziv aktivira, silina eksplozije usmerava se na središte sfere i sabija plutonijum. Istovremeno, neutronski inicijator od berilijuma i polonijuma započinje lančanu reakciju u plutonijumu i dolazi do atomske eksplozije.

Niko nije znao, ni njegov prijatelj Glauber, da je Hol ruski špijun. Dobrovoljno im je ponudio svoje usluge verujući da će Amerika postati fašistička zemlja ako dobije pristup nuklearnom naoružanju. On je Rusima dostavio prve vesti o aktivnostima u Los Alamosu, pokušavajući da stupi u kontakt sa sovjetskim zvaničnicima preko ruske komunističke partije, a onda slanjem poruka iz Los Alamosa po svom cimeru sa koledža Savilu Saksu, čija majka je bila pripadnica Komunističkog fronta i koja ga je ranije upoznala sa nekim sovjetskim agentima.

Hol nije bio jedini ruski špijun u Los Alamosu. Još dvojica njegovih kolega tajno su slali informacije sovjetima. To su bili Dejvid Gringlas, mehaničar i brat Etel Rozenberg, i Klaus Fuhs, teoretičar fizike rođen u Nemačkoj, koji je Rusima dao detaljan opis plutonijumske bombe, zajedno sa skicom. Smatra se da su ove informacije Rusima uštedele godine razvoja i istraživanja.

Neki od špijuna su bili otkriveni, kao Fuhs, koji je proveo devet godina u zatvoru. Hol je bio ispitivan, ali protiv njega nije podignuta optužnica. Puni opseg njegovih aktivnosti i ruskog prisustva u Los Alamosu objavljen je godinama kasnije, 1995, kada je sa američke kontraobaveštajne inicijative Projekat Venona skinuta oznaka tajnosti. Do tada se Hol preselio u Englesku, gde je predavao na Univerzitetu Kembridž i gde je i umro 1999.

Mi studenti nismo bili svesni previranja među svojim profesorima. Fuhs je čak bio veoma popularan. Njegovo hapšenje i priznanje desili su se 1950, kada sam tek upoznavao svoje profesore na Harvardu. Videlo se da su ozbiljno uzdrmani i to je verovatno bio još jedan od razloga zašto nisu pominjali Los Alamos pred ljudima kao što sam ja.

Jeremy Bernstein, The New York Review of Books, 14.01.2015.

Preveo Tibor Strak

Peščanik.net, 22.01.2015.