Ono što je srpskim sportašima uspelo tokom maratonske, iscrpljujuće referendumske borbe, koja je trajala 49 sati, uz neizbežni sudijski produžetak od nekoliko časova – da posle katastrofalne igre tokom čitave utakmice, u poslednjim minutima postignu više od 700 golova i 5908 koševa, realizuju preko tisuću blokada, osvoje 2422 od mogućih 2422 seta uz 16266 winners-gemova, usput obore svetski rekord u glasanju na poslednjih pet minuta bez prepona: jer se preko milion grla pojavilo na srpskom hipodromu tik uoči kraja trke – ostaje upamćeno kao jedan od onih veličanstvenih podviga koji će ovakvu Srbiju zauvek obeležiti pomenom imena dr Vojislava Koštunice. Ustav vaskrese, vaistinu vaskrese! A sad, The Croats, pitajte Lukovića!

 
TKO SU TI SRPSKI JUNACI: Neka pokolenja pamte. U klasičnoj defanzivnoj formaciji 1-2-4-4 igrali su: Tomislav Nikolić – Vojislav Koštunica – Mlađan Dinkić – Boris Tadić – Predrag Marković – Patrijarh Pavle – Ljiljana Smajlović (Momo Kapor) – Aleksandar Tijanić – Vojislav Šešelj – Nova Srpska Fašistička Misao – Emir Kusturica (Zdravko Čolić).

KAKO JE BILO U SUBOTU, PRVOG DANA REFERENDUMA: Bilo je jebano. Okupani suncem i temperaturom od blizu nepristojnih 28 stepeni, uvek opasnih za pravoslavno stanovništvo naviklo na referendumski mraz i hladnoću ognjišta, građani su se opustili: umesto da krenu na birališta i sačuvaju Kosovo, svega ih je sedamnaest odsto glasalo. Zabole ih kurac.

A U NEDELJU UJUTRU: Isti penis, isto odstojanje. Negde oko podne glasalo tek oko 26 odsto onih koji bi da poveruju da je Kosovo ćirilično.

KAD STE, LUKOVIĆU, SHVATILI DA JE STVAR OZBILJNA: Čim je Televizija Pink krenula s filmom “Boj na Kosovu”, a RTS započeo da zapomaže.

KAKO DA ZAPOMAŽE: Javio se Vojislav Koštunica i zapretio građanima da će posledice neizglasavanja Ustava biti “nesagledive”.

NA ŠTA JE KOŠTUNICA MISLIO: Nije eksplicitno rekao, ali je mislio na epidemiju kuge koja će udariti na Srbe čim ne izglasaju Referendum; bilo je ideja u Vladi da se Srbima zapreti padom komete na Beograd ili ponovljenom nuklearnom eksplozijom koja nije uspela u Paraćinu, ali će zato uspeti u glavnom gradu. Na kraju su se odlučili da objave da će se u Prištini održati veeeliki miting, s vatrometom, u znak podrške što Ustav nije nije usvojen. Kao rezervnu varijantu zadržali su priču da horde Albanaca i Hrvata kreću u Srbiju da kolju one koji glasaju za Ustav. MUP Srbije objaviće priopćenje da su ka Srbiji krenuli stotine hiljada masovnih, serijskih ubica, spremnih da građane Srbije spreče da u poslednjim minutima glasaju za Ustav.

A KAKO SU GRAĐANI SRBIJE REAGOVALI NA KOŠTUNIČINO UPOZORENJE: Reagovali su tako da ih je u nedelju, u jedan sat, izašlo tek 32 odsto.

ŠTO SE DESILO U DVA SATA POPODNE: Ono što se zove CESID i što se predstavlja nezavisnom organizacijom za praćenje izbora na čak 600 biračkih mesta – reklo je da je u tom času došlo do “nervoze među biračkim odborima”.

ALI, ZAŠTO TAJ “CESID” NIJE POKRIO VEĆINU OD BLIZU DEVET TISUĆA IZBORNIH MESTA: Zato što su od Vlade Srbije i od Amerikanaca dobili pare da pokriju samo 600 nebitnih mesta kako bi pokazali da nije bilo krađe.

I ŠTA SU REKLI: Tri dana nakon Referenduma kazali su da ovako nešto nije “viđeno” u poslednjih šest godina izbora, ali da je sve bilo regularno u okviru neregularnih mogućnosti.

JESU LI KAZALI DA JE BILO KRAĐE: Taman posla. Onda bi morali da vrate pare Vladi Srbije koja ih je angažovala.

A DRUGI POSMATRAČI: Šestorica iz ruske Dume su se napili pre Referenduma I onesvešćeni pratili potpuno ispravan proces u kojem nije bilo nepravilnosti.

ŠTA JE S OVIMA IZ SAVETA EVROPE: Njih četvoro je tokom seanse s roštiljom izjavilo da na Referendumu nema problema i da je salata fenomenalna. Baš kao I Referendum.

NIŠTA NE RAZUMEM. ŠTA SE DESILO U TRI POPODNE: Javio se još jednom dr Koštunica i objasnio da ćemo svi otići u pičku materinu ako ne izađemo i ne glasamo “za”. Izgubićemo Kosovo, sunce više neće sijati, živećemo u ledenom dobu, Kusturica više neće snimati filmove u kojima svi lete, Ljiljana Smajlović neće moći da stavi silikone, odosmo svi u kurac.

A TADIĆ: I on se odmah javio. Zamolio nas da glasamo jer je ovo Ustav “po meri Srbije”.

GDE SU RADIKALI: Tik uz Tadića, naravno. Odmah ljudi objasnili da će se Albanci koliko noćas veseliti ako mi, Srbi, ne podržimo Ustav. Bez Ustava nemamo ništa: goli i impotentni.

KAKO JE REAGOVALA REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA: Negde oko četiri popodne, počeli su stidljivi pozivi preko televizije i radija. Može se ali ne mora glasatiličnom kartom; nije važno jeste li dobili poziv za glasanje, naprotiv; praktičnije da je nemate poziv, pa možete glasati s vozačkom dozvolom, zdravstvenom knjiižicom, čekom od penzije, tramvajskom kartom ili pionirskom legitimacijom. Priznaje se svaki dokument: vojna knjižica, članska karta Tadićeve partije, spomenar s Šešeljovim slikama, uput za bolnicu, loto tiket, primerak “Politike”, ploča Riblje čorbe ili knjiga Mome Kapora bez autograma, fotokopiran uvodnik Ljiljane Smajlović s naglaskom ka njenim mikro-sisama, poster Slobodana Miloševića, kurton s dlakama Predraga Markovića, ček za penziju u Republici Srpskoj, bilo šta.

I KAKO JE BILO: Već oko pet popodne stigli smo na čarobnih 42 procenta.

ALI, FALILO VAM JE JOŠ MILION GLASOVA: Ništa naročito.Sreća da su domaćini glasali za sve članove svojih porodica, da su komšije glasale za komšije, da su glasali i oni koji nisu glasali, da smo uspeli da u kutije ubacimo sve ono što smo nedeljama pripremali – sve za napredak Srbije i dobrobit srpskog naroda – nikako se no može nazvati prestupom, već patriotskim angažmanom, iskonskom potrebom da Srbiji obezbedimo Ustav.

IMA IZVESNIH PRIMEDBI DA SVE NIJE BILO LEGALNO: Srbija odavno nije u situaciji da se bavi legalnošću koja je recidiv tzv. demokratije. Čak i ako je bilo velikih nepravilnosti, pitanje je – šta je korisnije: da li da pustimo unutrašnjeg neprijatelja da likuje ili da mu se suprotstavimo.

PRAVO VESELJE POČELO JE OKO SEDAM UVEČE: Točno. Za šezdesetak minuta javljeno nam je da na birališta izašlo pola Srbije. Redovi su, zmijoliko, bili dugački po stotinu kilometara.

IMA SNIMAKA KOJI POKAZUJU DA SU SVA BIRAČKA MESTA BILA PRAZNA BAŠ U TO VREME: Nisu bitni snimci, već rezultati. Dokazano je da su građani glasali čak i ako nisu izašli na birališta. Fizičko prisustvo birača tokom Referenduma nije potrebno.

NEŠTO PRE OSAM UVEČE STIGLI STE DO PEDESET ODSTO: Da su nas pustili, do ponoći imali bismo 90 odsto izašlih. Bez ijednog glasa protiv. Ovako smo spontano stigli do 52 odsto.

VEĆ STE U DEVET PROGLASILI POBEDU A DA NISU PREBROJANI SVI GLASOVI: Brojanje glasova je titoistički koncept. Zato je tu Republička Izborna Komisija da odluči o rezultatu.

KOD VAS SE ODLUČUJE, NE BROJI SE: Pametni odlučuju, budale broje.

IPAK, PRIZNAJTE, BILO JE NAPETO: Čitajte nestranačku “Politiku”: “Napetost oko rešenja najvišeg pravnog akta naše zemlje sa zatvaranjem biračkih mesta uticala je da su se u kafićima i restoranima u centru grada mogli čuti povici “Živela Srbija” i osećalo se veliko olaksanje posle nekih najava da referendum nece uspeti. Posle objavljivanja preliminarnih rezultata mnogim stanovnicima prestonice nije zasmetalo ni veliko nevreme u Beogradu, jer ono je brzo proslo, a za novi ustav Srbije i njene gradjane, dobri dani i vreme tek dolaze”.

UPRILIČEN VAM JE I VATROMET: Jeste, usred kiše i oluje, negde oko jedan noću. Izvestan broj izdajnika skočio je iz kreveta, ošamućen saznanjem da je Srbija vatrometom dobila Ustav. Pošteno.

BILO JE SNIMAKA S GLASAČKIH MESTA GDE SE VIDELO DA GLASA KO HOĆE, BEZ IKAKVIH DOKUMENATA: Kad je sudbina Kosova u pitanju – a Kosovo je u preambili ampule Ustava – nikakva dokumenta nisu potrebna. Za ljubav prema domovini nisu potrebni papiri: Kosovo se voli bez dokumenata.

NAMA U HRVATSKOJ NIJE JASNO ŠTA ZNAČI ONA IZJAVA KOŠTUNICE DA ĆE ZEMLJE KOJE PRIZNAJU NEZAVISNOST KOSOVA SNOSITI “TEŠKE POSLEDICE”. RECIMO, ŠVICARSKA PRIZNA KOSOVO. ŠTA ĆE SRBIJA DA URADI? Srbija će odlučno, na opšte zaprepašćenje, iz Švajcarske povući svog ambasadora Dragana Maršićanina. Biće to najveći udarac zemlji koja je umislila da može da odlučuje o srpskom Kosovu.

ŠTA AKO ŠVEDSKA PRIZNA KOSOVO: Spotovi grupe ABBA više neće biti emitovani, to vam možemo garantovati.

KAKVA KAZNA OČEKUJE HRVATSKU AKO SE BUDE NEDOLIČNO PONAŠALA: Najsurovija. Grupa Magazin više neće svirati u Centru Sava. Penzioneri iz Srbije svoju će hrvatsku penziju podizati jednom u dva meseca. Petar Grašo više neće biti zaštitno lice Javnog TV Servisa. Možda vam, odmazdom, pošaljemo Maršićanina za ambasadora, što jeste najgora kazna za svaku zemlju.

ČUJE SE DA EU IMA PRIMEDBI NA USTAV: Mogu da ga puše kad je čak 53,2 odsto građana reklo da.

ALI, DO MALOPRE JE VAŽILA DRUGA CIFRA: Vama Hrvatima nikako nije jasno da je 53 isto što i 98. To su samo brojevi.

NEKO SE SETIO DA JE PRE DESET GODINA MILOŠEVIĆ NA LOKALNIM IZBORIMA TAKOĐE KRAO: Krao je za sebe, ali ne za državu. Kad država krade onda to nije krađa, nego podrška nacionalnom programu.

SAD KAD IMATE USVOJEN USTAV U KOJEM PIŠE DA JE KOSOVO DEO SRBIJE, MORA DA VAM JE LAKNULO: Koštunica je upozorio čovečanstvo da pazi šta radi i da on pristaje samo na međunarodne zakone koje je lično pročitao. Na ćirilici.

I NIKO GA NE PITA KAKO JE PROGLAŠEN USTAV, JE LI BILO NEPRAVILNOSTI: Ma, jok. Bole ih kurac.

ZANIMLJIVO. Nije zanimljivo nego je dosledno. Evropljani još uvek veruju da je Koštunica normalan.

JE LI KOŠTUNICA NORMALAN: Svaki Srbin je normalan. Naročito onaj ko je glasao na Referendumu! Na čelu s Vojom!

 
Feral Tribune, 01.11.2006.

Peščanik.net, 01.11.2006.