Srbija slavi Sretenje – dan kada je počeo prvi srpski ustanak u Orašcu, kao i dan kada je usvojen Sretenjski ustav iz 1835. godine. Ovaj Ustav neki autori nazivaju srpskom Velikom poveljom sloboda. Stoga su 15. i 16. februar dani u kojima se slave ili bi makar trebalo da se slave vrednosti osvajanja slobode i narodne nezavisnosti. Obeležava se privrženost ideji društvenog ugovora koja se otelovljuje u ustavu koji ima zadatak da organizuje ljude i spasi ih od prirodnog stanja („rata svih protiv sviju“). Ustav ima cilj i da onemogući apsolutnu vlast – nekada monarha, a sada bilo koga izabranog da privremeno u ime građana vrši vlast.
Sretenje podseća da su građani društveni i politički subjekti, te da su naši preci učinili znatan napor da se oslobode prethodno nametnute istorijske uloge objekta, odnosno podanika.
Zato je svake godine, a ove više nego ranije, neminovno pitanje – u kakvom odnosu prema navedenim vrednostima dočekujemo državni praznik? Ima li u Srbiji slobode i ograničene vlasti ili smo svedoci neskrivenog, surovog i opasnog povratka u prirodno stanje.
Nakon izbora održanih 17. decembra jasno je da u Srbiji ne samo da nema ograničene vlasti (vlast je bila razobručena u dužem vremenskom periodu pre poslednjih izbora), već nema vlasti, bar ne vlasti koja se prema teoriji države i prava može podvesti pod ovaj pojam. Srbija nema vlast izabranu na slobodnim i neposrednim izborima, a grupa ljudi koja se predstavlja kao izabrana svoj mandat vidi kao neograničen, nesputan pravnim, pa čak i moralnim normama.
Takva vlast neumorno ponavlja da su decembarski izbori bili najčistiji izbori ikada. Međutim tačna i nepristrasna dijagnoza stigla je od poslanika Evropskog parlamenta iz raznih zemalja i političkih opcija, baš u nedelji koja prethodi sretenjskom prazniku.
U Rezoluciji o izborima sprovedenim u Srbiji poslanici su konstatovali da „žale zbog činjenice da su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji održani 17. decembra 2023. godine odstupili od međunarodnih standarda i opredeljenja Srbije za slobodne i fer izbore“. Odstupanje od slobodnih izbora odvilo se „upornom i sistematskom zloupotrebom institucija i medija od strane nosilaca vlasti u cilju sticanja nepravedne i neopravdane prednosti“.1 U Rezoluciji se detaljno navode oblici, obim i metode sprovođenja izborne krađe, ali se i zahteva međunarodna istraga koja bi omogućila kažnjavanje odgovornih i sprovođenje slobodnih izbora u budućnosti.
Ovo je potrebno navesti jer je sedam dana nakon usvajanja Rezolucije jasno da predstavnici vlasti (ili „vlasti“) nemaju nameru da ovaj akt prevedu na srpski, već samo da ga pristrasno interpretiraju u režimskim medijima. Zašto pristrasno? Upravo zato što Rezolucija, odnosno poslanici koji su za nju glasali nemaju dilemu u pogledu toga šta se desilo (sticanje nedozvoljene izborne prednosti), kako se desilo (zloupotrebom državnih institucija i medija) i ko je to učinio (nosioci vlasti). Sve institucije su bile upregnute kako bi sprovele i zataškale izborni inženjering, a ne kako bi ga sprečile i istražile. Upravo iz tog razloga odlazeća Vlada nema interes da Rezoluciju prevede sa engleskog ili tačno tumači. Štaviše, ministarka pravde Maja Popović u ime ministarstva saopštava da je „sramno i bestidno ponašanje predstavnika opozicije, koja likuje zbog donete rezolucije Evropskog parlamenta“. Ministarka smatra da je „neverovatno da se bilo koji građanin Srbije raduje donošenju rezolucije koja je štetna po našu zemlju“, da je opozicija „još jednom pokazala svoje pravo lice, a to je da deluje protiv interesa Republike Srbije i njenih građana“, te da opozicija „Srbiju želi da surva u propast“.
Ponovimo još jednom – ministarka pravde (!) tvrdi da je zahtev za slobodnim izborima štetan po zemlju, a da pojedinci koji tako nešto zahtevaju deluju protiv interesa Srbije i rade na njenoj propasti.
Kakve sve to ima veze sa Sretenjskim ustavom? Prilične, makar u delu koji se tiče stvarne propasti.
Sretenjski ustav narodne poslanike vidi kao skup najodabranijih, najrazumnijih, najpoštenijih predstavnika koji zaslužuju najveći stepen narodnog poverenja.2 Takva Skupština, propisuju sretenjski ustavopisci, izabrana je u skladu sa zakonom, ima obavezu da knjazu prijavljuje probleme i predlaže usvajanje zakona za te probleme, pritužuje predstavnike izvršne vlasti knjazu, a posebno ako bi oni narušili ustav i prava utvrđena ustavom.
Iz navedenog vidimo da je Sretenjski ustav pre gotovo dva veka narodnu vlast posmatrao kroz ideju izbora koji su usko povezani sa poželjnim vrednostima pojedinaca, kao i najvećim poverenjem datim narodnim predstavnicima. Iako u 19. veku kovanica slobodni i pošteni izbori nije postojala, jasno je da je ideja izbora predstavnika od poverenja bila skopčana sa slobodom izbora jer – poverenje ne može postojati pod prinudom.
Kada pogledamo druge odredbe Sretenjskog ustava, naročito one o sudstvu (sudija pri izricanju presude ne zavisi ni od koga i nijedna vlast nema prava da sudiju odvraća od suđenja po zakonu), postaje jasno da su ideali uređenja države s početka 19. veka za današnju Srbiju nedostižni. Niti je Srbija birala slobodno, niti je birala najbolje, niti su sudije o situaciji od 17. decembra sudile po zakonu. Upravo zato se slučaj srpskih izbora našao pred Evropskim parlamentom – jer su sve domaće institucije ćutale ili otvoreno podržavale otimanje suverenosti od građana.
Na Sretenje se podsećamo da nam građanska suverenost nije pala sa neba, već da nam je uručena da se prema njoj odnosimo sa najvećom pažnjom – kako zbog njene suštinske vrednosti, tako i zbog nemalih žrtava koje su u Srbiji, ali i na tlu celog sveta, podnete za uverenje da čovek treba da teži da slobodno i u dogovoru sa drugima upravlja državom; da bude svoj, a nikada više podanik.
Zato bi u sretenjskim neradnim danima bilo dobro odvojiti nešto vremena za razmišljanje o tome kako smo se toliko vrednosno udaljili od onoga što navodno slavimo i šta još, dok nije sasvim kasno, možemo da učinimo za vrednosti koje su, uprkos trenutnom nasilju i uzurpaciji vlasti, u temeljima naše zajednice.
Peščanik.net, 15.02.2024.
USTAV SRBIJE________________
- Rezolucija Evropskog parlamenta, str. 7 tač.1
- U originalu, tač. 82: Скупштина народна састоји се из сто најодабранији, најразумнији, најпоштенији и повјереније народно у највећем степену заслужујући депутата из свију окружија и свега Књажества Сербије.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
