Ultraortodoksna zajednica (haredim) oduvek izaziva žestoke kritike sekularnih izraelskih građana. Njihova različitost, zatvorenost, njihovi neobični običaji i vođe koji mumlaju molitve, staromodna odeća, odnos prema ženama, odbijanje da rade i služe vojni rok (ne daj bože!), to što njihova deca uče po odvojenom školskom programu – sve to neprekidno doliva ulje na vatru. Mržnja prema njima je slepa, preterana i neprikladna. Ponekad se graniči sa antisemitizmom. Reči koje se izgovaraju protiv njih su ružne i nepristojne, među najgorima koje se čuju u javnom prostoru.
Iako svojim ponašanjem i sami doprinose otporu prema sebi, haredim su često žrtve mračnih i fašističkih izjava. Izraelci sa odobravanjem prihvataju naseljenike okupiranih teritorija, iako oni prave daleko veću štetu, ali prosto ne podnose pripadnike ultraortodoksne zajednice.
Još veću mržnju gaje prema izraelskim Arapima. Oni su isključeni, diskriminisani, zapostavljeni, poniženi i odbačeni. Nasuprot haredim, oni se oduvek smatraju petokolonašima koji podrivaju državu i žele da je unište iznutra. Njihova lojalnost je uvek pod sumnjom, njihov doprinos društvu se ne prepoznaje, njihov put je uvek pun prepreka, njihova sloboda je uslovljena. Oni su stalne žrtve nacionalizma i rasizma duboko usađenih u svest naših ljudi.
Korona kriza je dobar povod da preispitamo odnos društva prema ove dve zajednice. Treba ispostaviti račun ultraortodoksnoj zajednici za njeno neodgovorno ponašanje i nedostatak obzira prema drugima tokom pandemije, i promeniti odnos prema našim arapskim sugrađanima i njihovom doprinosu našoj zemlji.
Ako ima pete kolone, onda je to ultraortodoksna zajednica čiji nehajni odnos prema pandemiji podriva celo društvo i stvara ozbiljnu štetu. Otvoreni otpor velikih delova ultraortodoksne zajednice prema merama zaštite od virusa, arogancija njenih članova prema ostalim građanima, grubo i uobraženo ignorisanje muka i nevolja svih koji nisu oni zahteva preispitivanje njihovog mesta u društvu. Čak ni oni koji gaje simpatije prema njima i poštuju njihov izbor ne mogu ignorisati njihovo besramno ponašanje tokom pandemije.
Tako izgleda peta kolona. Tako se ponaša zajednica koja ne vidi druge ljude kao podjednako vredne, ne uvažava njihove potrebe, uverenja i razloge. Haredim će platiti cenu svojih stavova. Izraelci im ovo neće brzo zaboraviti ni lako oprostiti. Posle korona krize oni neće moći da nastave igru po starim pravilima.
Platiće visoku cenu za odsustvo solidarnosti sa drugima.1 Ne smemo zaboraviti kako su nam okrenuli leđa dovodeći u opasnost živote i zdravlje svih nas. Haredim će se sa nostalgijom sećati vremena pre korone. Mržnja prema njima raste i uskoro će eksplodirati.
S druge strane, ovo je dobar trenutak za zajednicu izraelskih Arapa. I ova zajednica se na početku pandemije ponašala besramno i poražavajuće, ignorisala zahteve vlasti i nova pravila ponašanja, ali onda se dogodila promena.2 Posle meseci u kojima je rastao broj obolelih u arapskom delu društva, kao i kod haredim, oni su izvukli pouku i sveli broj zaraženih na državni prosek. Treba priznati njihov doprinos u borbi protiv korone. Oni nisu petokolonaši. Vreme je da izraelski Jevreji promene odnos prema njima.
U retko uzbudljivom televizijskom nastupu, Arad Nir je na vestima kanala 12 ugostio dva lekara iz odeljenja za koronu iz bolnice „HaEmek“ iz Afule. Samo lična imena su ukazivala na njihovu nacionalnost. Doktori Nail Bisharat i Ehud Paz su diskutovali o ozbiljnosti korone. Za uspostavljanje jednakosti među Jevrejima i Arapima nije bilo lepšeg načina od ovog čarobnog televizijskog trenutka. Nadam se da je ovo najava početka promena.
Haaretz, 08.10.2020.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 15.10.2020.
IZRAEL / PALESTINAKORONA
________________
- Izrael je ušao u drugi karantin pred jevrejsku novu godinu zbog velikog broja zaraženih (dnevno ih je i po 9.000). Zatvorene su škole, uslužne delatnosti i radna mesta, vlasti su tražile da se zatvore i sinagoge i da rade samo oni u neophodnim profesijama. Puno ljudi je izgubilo posao po drugi put ove godine. Nasuprot njima, članovi ultraortodoksne zajednice su nastavili da ne poštuju propisane mere. Povodom velikih praznika organizovana su masovna okupljanja, kao i molitve u sinagogama, što je dovelo do rasta broja zaraženih, uprkos karantinu koji traje nedeljama. U nekim verskim zajednicama broj zaraženih se kreće i do 40%, dok u ostatku zemlje on iznosi 10% (prim. prev.).
- Uprkos zabrani okupljanja, organizovana su velika venčanja (letnja sezona svadbi) i nisu se poštovale mere bezbednosti kao što su nošenje maski i fizička distanca (prim. prev.).