Veliko je „uzbuđavanje” nastalo kad su ta neka tri profesora univerziteta iz Londona (sve naši ljudi, uspešni i ugledni) ukazala na okolnosti koje bacaju sumnju na doktorsku disertaciju Stefanovića dr Nebojše, u civilu ministra unutrašnjih poslova i bivšeg predsednika Narodne skupštine. Profesori, naime, tvrde da je ta disertacija plagijat; dakle, da u njoj ima prepisanih delova više nego što se to smatra za dopušteno ili pristojno po akademskim običajima.
Tu sada dolazi do raznih dramatičnih posledica. Prvo je internetski sajt „Peščanik”, na kojem je ta analiza objavljena, oboren više puta, ali bilo je, kao i obično, prekasno: stvar se raširila i prosula po internetu. Naučili su ljudi posle Feketića kako se to radi. Policija je uredovala i očekuje se rezultat istrage. To je, međutim, od manjeg značaja iako su razni pobesneli zbog još jednog pokušaja cenzure i gušenja slobode štampe. Od mnogo većeg značaja su reakcije iz vlasti.
Premijer Vučić se jako naljutio: analizu trojice profesora nazvao je nečim „najglupljim” što je u životu video, a OEBS koji se zabrinuo nad cenzurom ispljuvao na pasja kola i nazvao ga „lažovom”.
Pritom je i vikao.
Rektor najbržeg univerziteta u Srba – Megamića (kako ga zove moj drug i kolega Dragan Todorović iz „Vremena”) – zapretio je čak i sudom. Sajt „Peščanika” ruši se i dalje, a neki kažu da ti napadi dolaze sa IP adrese „Megatrenda”, gde je Stefanović doktorirao, kao i još nekih drugih koje nećemo pominjati, jer su imena mrska.
Na stranu sada sve učestaliji napadi na internetske sajtove koji kritikuju ili ne obožavaju ovu vlast i na stranu medijska olajavanja takvih po udvoričkim medijima. Ovde je zanimljivije nešto drugo: pojmovna zbrka, zbrka misli koja onda nužno proizvodi i zbrku u rečenici (Krleža).
Obrazloženje stava da je neki naučni rad plagijat, naime, može biti tačno ili netačno; da li je „pametno” ili „glupo” nije relevantno ovde. Akademska zajednica, a ona je pojava planetarna, ima precizna merila za plagijat: koliko procenata teksta (mereno u slovnim znakovima ili rečima) može da se citira; obavezu pozivanja na izvor koji se citira ili, daleko bilo, prepiše; originalnost ideja i obaveza da se tematika unapredi i nešto doprinese itd. Utoliko tvrdnja da je nešto plagijat može biti samo tačna ili netačna, što je egzaktno merljivo; može biti i glupa, a tačna…
Znate, taj internet je čudo: em se sve tamo pojavi, em postoje alati za upoređivanje objavljenog s postojećim. Nema, dakle, više doktorata za dž, mili moji; ima da se zagreje stolica.
Pančevac, 05.06.2014.
Peščanik.net, 06.06.2014.
PLAGIJATI
