Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Na samom početku jedna digresija – borbena ili militantna demokratija osmišljena je u Zapadnoj Nemačkoj, u godinama posle rata. Vrlo pojednostavljeno, ona ima dva ugaona kamena: jedan se sastoji u pokliču – nema demokratije za protivnike demokratije; drugi je Savezni ustavni sud. Taj sud bio je garant ustavne demokratije: većina ne može donositi odluke mimo ustava. Čitalac naravno zna, sve su to bili odgovori na specifično nacističko iskustvo iz neposredne prošlosti. Kao krov nad ova dva temelja stajala je koncepcija ustavnog patriotizma. Sasvim kratko, ustavni patriotizam sastojao bi se u privrženosti (univerzalnim) vrednostima, a ne „velikim“ (uvek lažnim) nacionalnim pričama. Sve to (po oprezno povučenoj analogiji) ima značaja i za nas. Ali, da ne širimo tu priču: ostanimo kod Ustavnog suda.

Ono što je Savezni ustavni sud bio za zapadne Nemce, a danas za sve Nemce, to su slični sudovi u drugim zemljama – ustavnim demokratijama. Kod nas, dakle, kad bi Srbija bila ustavna demokratija, tu ulogu bi igrao ovaj naš, domaći Ustavni sud. Ali, niti je Srbija ustavna demokratija, niti naš sud ima bilo kakvu ambiciju da igra neku samostalnu ulogu. Ovaj naš sud više liči na sapun, na veš mašinu ako hoćete: njegova uloga, kako se sve češće ispostavlja, jeste da pere ili zataškava brljotine izvršne vlasti. Što nas vodi do ovde glavne teme: naš Ustavni sud doneo je odluku čija bi praktična posledica mogla biti da Siniši Malom formalno ostane titula doktora. Sud ne kaže da doktorat Malog jeste ili nije plagijat; sud, naprotiv, zaključuje da jednom kada je postao doktor, Mali to, po zakonu i Ustavu, mora ostati zauvek.

Pravnici će reći na čemu stoji odluka Ustavnog suda, ako uopšte na nečemu stoji. Ono malo što znam o pravu, kaže mi da se Ustavni sud držao svojevrsnog pravnog formalizma (to liči na legalističku doktrinu s kojom je počeo sunovrat postpetooktobarske Srbije): o smislu sudije tog suda nisu marile. Što ne znači da ne treba da pitamo – šta je smisao njihove odluke? Recimo odmah – Ustavni sud je tumačenje Ustava izvrnuo naglavce i postavio ga na novoradikalski kredo – jednom kada novoradikal nešto ugrabi, to ostaje zauvek njegovo. Jer, jednom kada je njegovo, postaje nebitno kako je do toga došao. Čitalac se priseća – od toga kako je Vučić postao predsednik, preko rušenja kuća i otimanja parcela za Beograd na vodi, do doktorata Malog. Novoradikali otmu, ukradu, uzmu na prevaru šta god da im se svidi, a za njima idu skupština ili sud i to institucionalizuju, legalizuju, normalizuju zakonima ili sudskim odlukama.

To gledamo i u slučaju doktorata Malog. Mali je očigledno plagirao doktorat. Više niko, ali baš niko ne pokušava to da ospori. Svaka odluka zasnovana na toj činjenici obarala se – iz proceduralnih razloga. Kao da nije bitno što je Mali plagijator, nego je važno pokazati da iz toga ne mogu slediti nikakve posledice po njega. Tako su razmišljale komisije FON-a; tako su stvari vraćale na početak i merodavna tela Univerziteta; tako je sad presudio Ustavni sud. S tim što je Ustavni sud ipak najviše zabrazdio. Da bi sačuvao Malom, ne doktorat nego titulu doktora, srušio je Statut Univerziteta u Beogradu. To izgleda ovako – Mali ukrade doktorat; dripci s FON-a se naprave da to ne vide; njihove kolege s Univerziteta iz više navrata smognu snage, jednom kada se krađa obelodani, da kažu da to ne sme da prođe; da bi na kraju došao Ustavni sud i rekao da ipak sme, i svojom odlukom razvejao Univerzitet u prah i pepeo.

Da ponovimo još jednom, jednostavnije – zbog jednog lopova, Ustavni sud srušio je Univerzitet.

Vratimo se sad na digresiju s početka, ali iz jednog drugog ugla. Izgledalo je kao da se ustavnom sudu dodeljuje plemenita uloga zaštite prava, a da se samo pravo – da bi uloga suda bila zaista plemenita – vidi kao otelovljenje jednog skupa unverzalnih vrednosti. Stvar se naravno može i okrenuti. Uloga ustavnog suda je da štiti poredak. O poretku možemo suditi i na osnovu odluka samoga suda. Iz čega se da izvesti prosto pitanje – kada gledamo odluke domaćeg ustavnog suda, šta nam se pokazuje: kakav poredak u Srbiji taj sud štiti? Čitalac sleže ramenima, zar je bilo potrebno više stotina reči da se kaže očigledna istina: razbojnički. Kakav poredak, takav i sud.

Peščanik.net, 22.07.2022.

Srodni linkovi:

Ognjen Radonjić – Ustavni (u)sud

Sofija Mandić – Neka piše

PLAGIJATI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).