Tako bi trebalo Univerzitet da odgovori Siniši Malom. I da mu objasni da mu doktorat ne da jer je Mali doktorat ukrao. Ali, nije izvesno da će to biti kraj. Jer, priča o plagijatu Siniše Malog mnogo je više od priče o krađi. Univerzitet je dakle uhvatio lopova i oduzeo mu ono što je on, lopov dakle, ukrao. A ukrao je titulu tako što je tuđi rad predstavio kao svoj. Govorili smo o tome ranije, ali evo da ponovimo po stoti put – nije nikakva mudrost utvrditi da li je nečiji rad plagijat, iako nam se to tako, kao mudrost dakle, htelo predstaviti. Jednostavno je, nikakve stručne komisije, barem u slučaju Siniše Malog, nisu bile potrebne. Osnovci su kompetentni da utvrde da je Siniša Mali uzeo tuđe: ako u dva rada imate delove istog teksta, i ako u kasnijem radu ti delovi nisu pod navodnicima i sa napomenom o izvoru – reč je o plagijatu. Elementarna pismenost je dovoljna da se to utvrdi.
Pa ipak, iako je to tako jednostavno, sam proces utvrđivanja trajao je dugo. Naslušali smo se gluposti – te kako je ipak moguće da se rečenice poklapaju a da nije reč o prepisivanju; te kako je to nauka, a naučnici zaneti u svoje duboke misli mogu prevideti da se oslanjaju na podatke koje je neko ranije već koristio… i sve tako, besmislica za besmislicom. Samo što smisao otezanja i smišljanja tupavih izgovora uopšte nije bio da se krađa prikrije ili zataška. I sam Mali zna da je prepisao (ako je uopšte on pisao svoj rad: jer moguće je da su i njega prevarili oni koji su mu to pisali, ako je tako nastao taj tobože njegov tekst), kao što to znaju i članovi komisija, te članovi veća koji su više puta glasali da mu se ostavi titula doktora.
Ako je sve tako jasno i jednostavno, u čemu je onda stvar, zašto Siniša Mali tako tvrdoglavo hoće da zadrži nešto što mu po svemu ne pripada, a pri tom, to nešto je zapravo bedna titula doktora. Jer, da se ne zavaravamo, naučne titule širom sveta vrede sve manje, a u Srbiji praktično ne vrede više ništa (doslovno, kada se izmeri novcem za njih). Šta će Malom (ukradena) titula doktora? Jeste, ne treba mu ni za šta. A opet, godinama se sa Univerzitetom otima oko nje. Na prvi pogled, reklo bi se da Univerzitet godinama pokušava da jednog svog studenta dovede u red i objasni mu da ne sme da krade. To što je student visoki funkcioner iz redova vlasti, iz ugla Univerziteta ne menja, niti bi smelo da menja bilo šta na stvari. Međutim, iz ugla Malog, menja sve.
Ne disciplinuje Univerzitet Malog, nego Mali disciplinuje Univerzitet, u tome je stvar. Režim s Vučićem na čelu vidi sve državne resurse kao partijske i koristi ih za regrutaciju i održavanje svoga članstva, te za iznudu poslušnosti, ako ona nije dobrovoljno data, i to ne samo kada dođe vreme za izbore, nego sve vreme. S obzirom na to da se jednim – manjim ili većim, kako gde – delom i Univerzitet finansira iz budžeta, onda akademski radnici moraju da se (milom ili silom) priklone tom obrascu poslušnosti, da se ne bi (iz ugla vlasti) uludo trošili državni/partijski resursi. Tako je, Univerzitet bi trebalo da bude isto što su i EPS, Pošta, državna administracija… Ispalo je, međutim, da je Univerzitet crna rupa u finansijskoj državno-partijskoj konstrukciji vlasti. Isuviše novca je odlazilo na ustanovu koja se ne može do kraja kontrolisati.
Doktorat Malog pak i njegova titula sada nam se razotkrivaju (iz ugla režima) kao glavni ispit poslušnosti. Univerzitet ga (za sada) nije položio. Iz čega sledi da režim treba da mu slomi kičmu. Da se odmah razumemo, nije to ni neka previše prava, a ni previše čvrsta kičma. Ali je u prvom talasu nekako odolela. Što je loša poruka za sve druge ustanove i (kupljene) poslušnike režima. Ona otprilike glasi – može se biti na budžetu, a ne biti pristalica režima. Ako se poruka raširi i primi, to je kraj režima s Vučićem na čelu. Tako ispada da je bitka oko doktorata između Siniše Malog i Univerziteta zapravo bitka na život i smrt za obe strane. Ni glupljeg razloga ni ozbiljnijih posledica. Ali, tako to obično bude s radikalima (starim i novim) još od devedesetih – glave se kotrljaju uokolo uzalud.
Mali, kao udarna pesnica režima za disciplinovanje akademskih radnika, u novom talasu pritisaka bije Univerzitet tamo gde je najtanji – po novcu. Čitalac je video vest da se proveravaju finansije na nizu fakulteta i stižu nalozi da oni vrate novac. Da bi se razumelo kako to radi, kratko objašnjenje: novac iz budžeta nije dovoljan da Univerzitet pokrije sve troškove. Fakulteti stoga pribegavaju samostalnom zarađivanju novca – od projekata, naplate usluga studentima, do iznajmljivanja prostora. Taj samostalni preduzetnički aspekt rada fakulteta nije do kraja regulisan i dobrim delom se odvija u sivoj zoni. Bez toga pak fakulteti ne bi mogli da opstanu. Drugim rečima, vlasti su gurnule Univerzitet u sivu zonu, naravno, s idejom da sve to jednom može da se iskoristi za ucenu.
(Stavimo ovde jednu ogradu: postupanje režima prema Univerzitetu nije izuzetak. To je pravilo. Nazovimo ga naprednjačkim manualom za pokoravanje zajednice. Zato je ova priča važna, iako je sasvim moguće da neće imati srećan kraj.)
Pokrenut je mehanizam ucene, a okidač je bila (oduzeta) titula doktora Siniši Malom. I to baš kada se Mali našao na mestu ministra finansija. Imamo s jedne strane Univerzitet, s druge državu, doslovno u egzistencijalnom klinču. Reklo bi se – David protiv Golijata. Samo što Univerzitet nije mali samo u ovom poređenju s tekućom državom. On se odavno smanjuje, i mali je još od devedesetih. Da nije tako, ne bi se ni Mali ni ovaj tekući režim iza njega usudili da nasrnu na Univerzitet. Taj Univerzitet gubio je veličinu u nizu kompromisa u protekle tri decenije. A taj proces smanjivanja, ili gubljenja integriteta ako je nekome tako draže, zaustavljao se tek u retkim prilikama – recimo na samom kraju devedesetih.
Kao da je novi stari režim nešto naučio iz prethodnih grešaka, dok Univerzitet nije naučio ništa. Pa sada Mali lomi Univerzitet natenane, a ne jednom odlukom naprečac (kako je to pokušao režim iz devedesetih). Borba nije uzbudljiva, spora je i dosadna, ali je to ne čini manje važnom. Posle predaha s Ivankom Popović na mestu rektora, kada se obnovila iluzija da Univerzitet može da se drži dostojanstveno, ušli smo u novi ciklus. Treba se nadati da pitanje – hoće li Univerzitet odoleti – nije još samo retoričko.
Peščanik.net, 07.04.2023.
PLAGIJATI- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Dođeš mi, dođem ti - 26/04/2024
- Greška bi nas spasila - 23/04/2024
- Everyone keeps talking about Banjska - 20/04/2024
