Foto: WHO/Getty Images
Foto: WHO/Getty Images

Razgovor sa Jonathanom Quickom vodi Laura Spinney.

Zdravstveni ekspert Jonathan Quick sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini objavio je 2018. knjigu Kraj epidemija: dolazeća pretnja čovečanstvu i kako je sprečiti i opisao kako se svet može zaštititi od pogubnih epidemija kakva je bila epidemija gripa 1918. koja je ubila milione ljudi i unazadila čovečanstvo za više decenija. Bio je predsedavajući Globalnog saveta za zdravstvenu zaštitu i dugogodišnji je saradnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Izgleda da epidemija virusa covid-19 postaje pandemija. Prema definiciji SZO, to je „globalno širenje nove bolesti“, ali SZO u ovom slučaju još nije proglasila pandemiju. Šta je najbolji, a šta najgori mogući scenario u sadašnjoj situaciji?

Najbolji scenario je da žarište u Kini bude stavljeno pod kontrolu, da manje epidemije koje su izbile u drugim zemljama budu ugašene, da širenje u nove zemlje ostane minimalno ili sasvim izostane i da se epidemija tako ugasi. Najgori scenario je da se epidemija proširi globalno i da tako nastane nova endemska bolest koja će trajno kružiti kroz ljudsku populaciju.

Šta je po vašem mišljenju verovatnije danas 27. februara?

Gori scenario postaje sve verovatniji. Na šest kontinenata su zabeleženi slučajevi naizgled „nevidljivog“ – to jest, delimično asimptomatskog – prenosa sa ljudi na ljude, kako unutar tako i izvan Kine, a prošle sedmice su prijavljeni prvi slučajevi u novim zemljama, tako da ih sada ima ukupno 47. Epidemija se ubrzava u Iranu, Italiji i Južnoj Koreji. Ako širenje virusa pređe u pandemiju, pitanje je koliko će biti teška i koliko će trajati? Smrtnost je nešto veća od 2 odsto, što je znatno niže od sarsa, ali je 20 puta više od običnog sezonskog gripa. Još je mnogo nepoznanica – na primer, moguće je da smo potcenili period u kome zaraženi mogu prenositi virus, kao i različite puteve prenosa.

Ako se najgori scenario ostvari, postoji li nešto što možemo preduzeti da ublažimo efekte pandemije?

Naravno. Treba mobilisati više zdravstvenih radnika i angažovati javnost, uvesti razumne mere kontrole putovanja, osigurati da zdravstveni radnici sa prve linije dobiju dovoljno dijagnostičkih testova i da budu veoma oprezni – da se ne događa da bez testiranja otpuštaju ljude koji su mogli biti izloženi virusu. Sudeći po dosadašnjim iskustvima, rekao bih da šefovi zdravstvenih službi u mnogim zemljama još nisu svesni ili nisu sasvim uvereni u opasnost ovog virusa.

Rekli ste da su vreme i poverenje ključni za dobro upravljanje epidemijama. Šta to znači?

Presudno je vreme koje protekne od trenutka kada zdravstveni radnici sa prve linije primete da se događa nešto neobično, da imaju posla sa novom bolešću, do trenutka kada ta informacija stigne do ljudi koji odlučuju na centralnom nivou. Na primer, u simulaciji pandemije gripa koju smo izveli 2018. uz pomoć Fondacije Gejts, procenjeno je da bi broj slučajeva rastao sa 28.000 posle prvog meseca na 10 miliona posle tri meseca i 33 miliona posle šest meseci. Virus korišćen u simulaciji bio je zarazniji i smrtonosniji od virusa covid-19, ali u oba slučaja su u pitanju respiratorni virusi. Taj primer jasno ilustruje eksponencijalno širenje epidemija. Veoma je važno da se epidemija prepozna u prvim sedmicama. Što se tiče poverenja, ljudima morate davati dobro odmerene i istinite informacije i nikako ne pokušavati da ih dovedete u zabludu. Inače će stanovništvo odbiti da sarađuje. Nadajmo se da se to neće dogoditi u Kini.

Potrebna je bar jedna godina da se proizvede odobrena vakcina za covid-19. Šta mislite, kada se vakcina pojavi, hoćemo li imati problema sa otporom prema vakcinisanju, kao što je bio slučaj sa vakcinama za neke dečje bolesti koje se ponovo šire?

Poznato je da otpor prema vakcinaciji opada kada broj umrlih počne da raste. Koliki će biti procenat vakcinacije posle krize, to će verovatno zavisiti od toga koliko dobro smo je zapamtili. A uvek postoji i rizik od izbijanja nove. Već sam pisao o hipotetičnoj situaciji javljanja novog i opasnog patogena za koji je uspešno proizvedena vakcina, ali pandemija nastavlja da se širi zato što milenijalci odbijaju da se vakcinišu. U Americi 20 odsto milenijalaca veruje da vakcinacija izaziva autizam. Problem je u lošoj informisanosti. Studenti me često podsećaju: vesti se plaćaju, dezinformacije su besplatne.

Da li je moguće da su u Kini već razvili vakcinu za covid-19?

Koliko je meni poznato, američka farmaceutska kompanija Moderna je jedina koja ima spremnu vakcinu za testiranje na ljudima. Testovi počinju u aprilu. Kineske kompanije su relativno nove na globalnom tržištu vakcina, ali znam da bar jedna, Clover Biopharmaceuticals, radi na razvoju vakcine.

Izgleda da se virus covid-19 pojavio na kineskim pijacama na kojima se trguje živim životinjama. Da li bi takve pijace trebalo zabraniti?

Ne. Kineska vlada je to pokušala posle epidemije sarsa. Pijace su se samo povukle u podzemlje. Potrebna je bolja regulacija i aktivan nadzor. Aktivno praćenje i uništavanje populacija živine u Aziji pomoglo je da se zaustavi epidemija ptičijeg gripa.

Da li je ovakva epidemija bila neizbežna?

Da, sa biološkog stanovišta javljanje novih patogena je neizbežno. Ovog puta to se dogodilo na najgorem mogućem mestu u najgorem trenutku. Vuhan je veliki grad i važna raskrsnica. Prvi slučajevi su zabeleženi pred lunarnu novu godinu kada veliki broj ljudi putuje da poseti porodicu.

U pogledu mera za zaustavljanje epidemije, da li je to što je epidemija izbila baš u Kini dobra ili loša okolnost?

Pre pet meseci uveli smo novi indeks koji ocenjuje pripremljenost zemalja za epidemije – Global Health Security (GHS) indeks – na osnovu šest kriterijuma: prevencija, otkrivanje, reakcija, zdravstveni sistem, rizičnost okruženja i poštovanje međunarodnih standarda. Nijedna zemlja nema najviše ocene u svim elementima. Kina je bila prilično dobra u otkrivanju i reagovanju na epidemiju, mada joj je zdravstveni sistem sada preopterećen, ali ima problema u prevenciji – naročito kada je u pitanju bezbednost hrane.

Koliko su Sjedinjene Države dobro pripremljene?

Prema GHS indeksu Sjedinjene Države se dobro kotiraju, ali nismo pripremljeni za veliku pandemiju, ukoliko do toga dođe. Neispravni testovi za korona virus izazvali su dosta problema u javnim zdravstvenim laboratorijama i otežali praćenje širenja epidemije. Zalihe maski, odela i ostalih zaštitnih proizvoda su male iako je sezona gripa bila umerena. Od osnivanja posebnog fonda za urgentne medicinske situacije posle napada 11. septembra budžet za taj fond i sve funkcije javnog zdravstva koje on podržava stalno se smanjuje. To je mentalitet koji je izložio svet riziku od epidemije ebole 2014. u zapadnoj Africi. To je kao da ukidate vatrogasnu službu i otkazujete osiguranje zato što odavno nije bilo požara. Moramo da shvatimo da virusi neprestano mutiraju i prelaze na ljude.

Da li je svet zanemarivao rizik od pandemije?

U načelu, ne. Posle svake od skorašnjih epidemija – sars, svinjski grip, ebola – preduzimali smo nove mere. Uvođenje GHS indeksa je veliki korak napred, jer sada znamo koje zemlje su slabije pripremljene. Ali morali bismo da radimo brže.

Šta tačno treba ubrzati?

Ni svaka treća zemlja na svetu nije još dovoljno dobro pripremljena za nove epidemije, zbog čega je veliki deo svetskog stanovništva izložen riziku. Taj rizik zapravo trpimo svi, jer smo jaki samo onoliko koliko je jaka najslabija karika u lancu. Moramo više uložiti u pripreme za epidemije i zainteresovati lidere – sve naše lidere, u javnom i privatnom sektoru – od vrha do dna.

Koliko nam je za upravljanje pandemijama potrebna mogućnost delovanja na globalnom nivou i da li je SZO sposobna da obavi taj zadatak?

Da, to je veoma važno. Ništa od mera koje sam pomenuo ne bi bilo moguće bez angažovanja Svetske zdravstvene organizacije. Ali SZO može da bude efikasna samo onoliko koliko joj zemlje članice omogućuju – a sve zemlje su smanjile davanja posle finansijske krize 2008.

Vaša knjiga je optimistički naslovljena Kraj epidemija. Da li ćemo se jednog dana zaista zauvek oprostiti od njih?

U svetu će se uvek javljati nove bolesti, ali dosta toga možemo preduzeti da se zaštitimo od katastrofa kakva je bila epidemija gripa 1918.

Laura Spinney, The Guardian, 01.03.2020.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 04.03.2020.

KORONA VIRUS