Tragedija i farsa konačno zajedno, protesti u Londonu 30.1.2017, foto: Neda Radulović-Viswanatha
Tragedija i farsa konačno zajedno, protesti u Londonu 30.1.2017, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Zadatak da objavi da je Fejsbuk opet otvoren za podle poslove Donalda Trampa poveren je Niku Klegu, nekada nadi britanskih liberala, danas u žalosnoj ulozi globalnog lobiste ove kompanije sa velikim PR problemima. Ova odluka jeste pogrešna, ali teško da označava kraj demokratije, kako misle alarmisti kojima je Fejsbuk oličenje fašizma. Mada poslednji potez najveće društvene mreže na svetu zaista potvrđuje njeno neverovatno licemerje. Ona izgleda ne može ili neće da se suoči sa svojim doprinosom raznim političkim katastrofama.

Hilari Klinton nikada neće biti oproštena izjava o „gomili bednika“ iz 2016, mada su Tramp i njegovi govorili i činili zaista bedne stvari. Istinski skandalozna je njena usputna opaska da su neki Amerikanci „nepopravljivi“. Demokratija je zasnovana na ideji da niko nije nepopravljiv, da nikada ni od koga ne treba odustati koliko god to bilo teško. Oni koji su učestvovali u antidemokratskim akcijama moraju dobiti priliku da uvere ostale da su se promenili.

U Americi se višestrukim prestupnicima trajno oduzima pravo glasa. Nedopustivo je zauvek isključiti ljude iz demokratskog procesa. Italijanski političar Silvio Berluskoni, nakon što je godinama izmicao krivičnoj odgovornosti, na kraju je osuđen na društveno-koristan rad. Kasnije je uspeo da se vrati u politiku, čak je upriličio bizaran debi na TikToku, gde se trudio da deluje mladalački kako bi ga podržali italijanski ragazzi iako je, zbog višestrukih operacija zatezanja lica, ličio na voštanu figuru.

Tramp nikada nije odgovarao za svoje prestupe, niti je pokazao kajanje zbog svoje uloge u onome što Fejsbuk u zvaničnom saopštenju oprezno naziva „građanskim nemirima“ (kao da je reč o događaju za koji su odgovorne obe strane). Puštajući ga da se vrati Fejsbuk signalizira da nisu bitni ni prošlost ni ono što počinilac misli o njoj. Kao da bez Trampa na Fejsbuku građani ne mogu da saznaju šta misli „kralj društvenih medija“ (kako ga je nazvao Najdžel Faraž), kao da ih to lišava vitalnih informacija, što je očigledno besmislena tvrdnja budući da Tramp i dalje vodi najjavniji život u istoriji Amerike. Novinar A. Dž. Libling davno je primetio da je puna sloboda informisanja zagarantovana samo vlasnicima medija. Danas tu privilegiju imaju vlasnici društvenih mreža.

Ako se Fejsbuk poziva na najuže moguće opravdanje zabrane javnog govora, može se reći da Tramp nije direktno pozivao na nasilje. Ali i to je diskutabilno. U nedavnom postu na svojoj platformi Truth Social on je prozvao dve afroameričke posmatračice izbora u Džordžiji, Rubi Friman i njenu ćerku Šej Mos, kojima je već zagorčavao život 2020. „Šta će Velika Država Džordžija da radi sa HAOSOM koji je napravila Rubi Friman?“, upitao je bivši predsednik.

Fejsbuk je uveo nove „mere zaštite“ od objava koje podstiču na mržnju i nasilje. Ali korporacija mora biti svesna odstupnice koju obilato koriste političari krajnje desnice, gde se svaka sankcija moderatora proglašava potvrdom da je desnica uvek žrtva na socijalnim mrežama. Ako Tramp opstane na ovoj platformi on pobeđuje, a ako ga ponovo uklone opet će biti pobednik.

Isto se ponaša i sam Fejsbuk. Uprkos svim pokajničkim pričama o „otvorenoj debati“ i „dobrobiti zajednice“ njegov poslovni model zasniva se na optimizaciji gneva korisnika. Gnev podrazumeva maksimalno učešće i samim tim profit. Zato propadaju svi pokušaji da se smanji toksičnost ispada na toj mreži. Njegov nadzorni odbor, impresivan skup bivših političara, sudija i stručnjaka, može da kritikuje pojedinačne odluke Fejsbuka, ali nema suštinsku kontrolu nad politikom kompanije. Ovaj odbor se odmah distancirao od Trampovog povratka naglašavajući da nije bio uključen u odluku o tome. Takođe je zatražio veću transparentnost rada mreže. A transparentnost je upravo ono što platforme oduvek uskraćuju javnosti, vladama i istraživačima.

U izvesnom smislu, Fejsbuk zna da mu je poslovni model nepopravljiv, jer je stvoren da proizvodi skandale. Činjenica da njegovu matičnu kompaniju sada zovemo Meta udaljava Fejsbuk od optužbi za fašizaciju javnog prostora i izuzetan je PR trijumf. (Gugl nas nikada nije ubedio da ga zovemo Alfabet mada, iako je učestvovao u sveobuhvatnom nadzoru i otimao nam lične podatke, nikada nije važio za oličenje zla kao Fejsbuk.)

Razgovor o ulozi društvenih mreža u potkopavanju demokratije prepun je nedopustivih generalizacija. Svaka revolucija medija izazivala je moralnu paniku – štamparska mašina je navodno dovela do verskih ratova, radio je omogućio Hitlera a televizija makartizam. Ali takav tehnološki determinizam je površan: inovacije su produbile i demokratiju. Društveni mediji i Fejsbukov poslovni model nisu ista stvar. Ali odluka o Trampu ipak pokazuje da Fejsbuk ostaje verni saveznik neoliberalizma.

The Guardian, 27.01.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 30.01.2023.

SLOBODA MEDIJA
TRAMPOZOIK