Poljska posle Prava i pravde
Poljski antiliberali su izgubili parlamentarnu većinu. Znamo li kako su se uopšte dokopali vlasti i zašto bi politike koje su sprovodili mogle da dominiraju i posle izbornog poraza?
Pouke međuratnog antiglobalizma
Kada zaista imaju glas, obični građani neće nužno biti „protiv sveta“, a kamoli tražiti novo doba autarkije. Njihovi izbori, naravno, zavise od toga kakva im se globalizacija nudi.
Demokratije nisu u povlačenju
Umesto grube represije, novi autokrati koriste špijunski softver da identifikuju disidente. Umesto tajnih agenata, šalju finansijsku inspekciju u nevladine organizacije ili medijske kuće.
Trampov organizovani kriminal
Da li je moguć zamor od tužbi protiv Trampa? Čini se da svake nedelje stiže nova optužnica; opravdano je izgubiti nit o detaljima četiri velika procesa s kojima se zasad suočava bivši predsednik.
Sedišta vlasti
Prostor parlamenta treba da olakša građanima da shvate šta koja strana zastupa i da omogući poslanicima da pozivaju na odgovornost članove vlade uz uvid najšire javnosti.
Trump, Johnson, i problem populizma
Smenu populističkih režima, ako do smene dođe, naročito opasnom čine lideri koji tvrde da samo oni predstavljaju narod, a uz to imaju masovnu podršku i mnogo toga da izgube.
Novinarstvo i aktivizam
U trenutku kada autokrati konsoliduju svoju moć napadajući medije, uzdržavanje od kritike takvog ponašanja vodi nas u tolerisanje uspona autoritarizma. Ćutanje novinara nikada nije neutralno.
Optužnica protiv Trampa i američka demokratija
Dakle, konačno se desilo. Protiv Trampa je podignuta optužnica, ali ona verovatno neće zadovoljiti njegove protivnike. Možda nas očekuje antiklimaks.
Izrael – ustavni udar
Radikalno desna vlada, po ugledu na režime u Mađarskoj, Poljskoj i ostalim samoproglašenim bastionima i-liberalizma, želi da sudstvo i nezavisne medije potčini državnoj kontroli.
Indoktrinacija u školi
Desničarski guverner Floride je blokirao predlog kursa afroameričkih studija za srednjoškolce i najavio odluke koje će sprečiti državne univerzitete da se bave tzv. kritičkom teorijom rase.
Povratak Trampa na Fejsbuk
Ova odluka jeste pogrešna ali teško da je to kraj demokratije, kako misle razni alarmisti. Mada poslednji potez najveće društvene mreže na svetu zaista potvrđuje njeno neverovatno licemerje.
Maga revolucija jede svoju decu
Posle loše godine autokrati širom sveta mora da su oduševljeni: uoči druge godišnjice pobune na Kapitolu, SAD su zaprepašćenoj globalnoj publici pružile spektakl demokratskog rasula.
Ko je fašista?
Fašizam – i pored glorifikacije nasilja – često nije morao da pribegava nasilju da bi ostvario postavljene ciljeve. Mussolini nije umarširao u Rim. Doputovao je spavaćim kolima iz Milana.
Ujedinjena Evropa?
Suprotno raširenom mišljenju da se težište Unije iz Berlina i Pariza pomerilo na istok, Varšava i Budimpešta zapravo nemaju širu zajedničku viziju, osim iliberalizma unutar sopstvenih zemalja.
Šta je novo u novom autoritarizmu
Empirijski nalazi pokazuju da su demokratije poslednjih godina u opadanju, kako po broju tako i po kvalitetu. Otuda sledi da je u usponu neki novi politički sistem koji zamenjuje demokratiju.
Populisti protiv izborne volje
Poricanje izborne volje je novi globalni trend: to je učinio Tramp, a sada se na to sprema Bolsonaro. Postavlja se pitanje zašto glasači staju uz lidere koji se neosnovano žale da su „prevareni“.
Kraj neoliberalizma?
Termin neoliberalizam neizbežan je u raspravama na zapadu. Obično se koristi kao uvreda, sinonim za kapitalizam krvavih kandži i očnjaka. Ali istoričari osporavaju takvu upotrebu bar od 2018…
Evropska čudovišta
Bila je 1990. godina kada je hevi-metal sastav Scorpions objavio „Vetar promene“, pesmu punu nade posvećenu kraju Hladnog rata: „Neka tvoja balalajka zapeva / Ono što moja gitara želi da kaže“.
Američka desnica u Mađarskoj
Američki konzervativci su ove godine svoju konferenciju prvi put održali van SAD, u Budimpešti. Viktor Orban je bio glavna atrakcija, uz prateće vokale lidera evropske ekstremne desnice.
Orban ili autoritarni ekvilibrijum
Rezultati izbora u Mađarskoj, prvih velikih izbora organizovanih u Evropi od počeka rata u Ukrajini, dovode u pitanje našu pretpostavku o tome da svaka autokratija na kraju pada sama od sebe.
Muška prava
Napadači na Kapitol žele restauraciju privilegovanog statusa belih muškaraca koji veruju da su žene, priroda i mašinerija demokratije u krajnjoj instanci njihova privatna imovina.
Šta je danas politički centar
Centrizam bez procedure nema smisla. Ako neka od partija odbacuje sama demokratska načela, insistiranje na održavanju jednake distance čini nas saučesnicima u napadu na demokratiju.
Ostavština Angele Merkel
Za vreme Trampa proglašena je poslednjom branom liberalnog poretka. Čak se i Alexis Tsipras, grčki premijer koga je primorala da prihvati teške mere štednje, divio njenoj iskrenosti i poštenju.
Konzervativac bez svojstava
Sebastijan Kurc je po ugledu na Viktora Orbana nemilosrdno napadao nezavisne medije i pravosuđe dok je, kao Silvio Berluskoni, sebe prikazivao kao nevinu žrtvu zavere zlih levičara.
Dobre i loše vesti sa nemačkih izbora
To što su građani mogli da biraju između dve političke alternative opovrglo je tipičnu populističku pritužbu kako su sve mejnstrim stranke iste i da korumpirane elite vode istu politiku na štetu građana.
Kulturni rat i elite
Podela društva na „ljude koji mogu otići bilo kuda“ i „ljude koji ostaju vezani za mesto“ skriva činjenicu da su elite koje donose odluke i dalje više nacionalističke i manje liberalne nego što se misli.
Pruski Diznilend
Na ostrvu muzeja na reci Špre u Berlinu obnovljena je džinovska palata pruskih vladara. Kao spomenik zagušljivoj i filistejskoj kulturi ona je primerena kadenca na kraju ere u znaku Angele Merkel.
Šta stoji iza „krize demokratije“?
Iako je Trump otišao, niko ne bi rekao da je demokratija najzad bezbedna u svetu. Trumpov povratak se ne može isključiti, a imaćemo posla i s trampizovanom Republikanskom strankom.
Redefinisanje populizma
Intervju za Njujorker o novoj knjizi – Demokratija će opstati i bez obnove tradicionalnih kontrolnih mehanizama. Građani mogu da preoblikuju posredničke institucije, pre svega stranke i medije.
Ko ugrožava slobodu medija
Reporteri bez granica ocenjuju stanje medijskih sloboda kao „dobro“ u svega 12 zemalja sveta – što je manje nego ikada. Najočigledniju pretnju slobodi štampe predstavljaju autoritarni režimi.
Brisel je kriv za sve
Demokratiji je nužna opozicija koja vladu poziva na odgovornost i nudi rešenja – što na nivou EU kao celine ne postoji. Problem je i odsustvo jasne predstave građana EU o tome ko je za šta odgovoran.
Na kraju, ali ne i na cilju
Zaključak poslednje knjige: Da li je liberalizam zastareo? Zastarela je diskusija o njemu koja koristi pogrešne suprotnosti. Narativ o sukobu naroda i elite je naročito pogrešna dijagnoza o našoj epohi.
