Samo naizgled je čudno što se Vučić, suprotno pritisku većine u SNS, a posle sastanka sa predstavnicima Kvinte, odlučio za ponavljanje izbora u Beogradu. Da li su u ovom trenutku za opoziciju jedina relevantna politička pitanja – datum održavanja izbora u Beogradu i primena preporuka ODIHR-a?
Pre svega, ponovljeni beogradski izbori se po zakonu mogu održati do 3. juna, pa je svako nametanje 21. ili 28. aprila kao datuma za njihovo održavanje – neprihvatljivo. Vlada je formalno 4. marta obnovila rad komisije za sprovođenje preporuka ODIHR-a, ali bez predstavnika opozicije i civilnog društva. To je znak potpune neodgovornosti i podeljenosti, ali i političke nespremnosti. Jedno se priča u javnosti, a u praksi opstrukcija. Ne radi se transparentno i inkluzivno.
Već ta činjenica ukazuje da je vlast počela sa razvodnjavanjem primene preporuka ODIHR-a i ubrzavanjem održavanja novog izbornog blickriga. Nove izbore treba održati u krajnjim zakonskim rokovima da bi bilo dovoljno vremena da se preporuke primene. Najbolje bi bilo da se novi beogradski izbori održe istovremeno sa redovnim lokalnim izborima, kako je to preporučio ProGlas.
Prethodno i hitno, opštinske uprave treba da sprovedu stvarnu reviziju biračkog spiska. Hitne su i izmene u medijskoj sferi. Javni servisi i svi drugi mediji koje pomažu sredstvima građani morali bi odmah da se otvore za opoziciju, kao što su otvoreni za vlast, a N1 ili Nova S da dobiju nacionalnu frekvenciju.
Uz sve to, treba podsetiti javnost da je na proteklim izborima bazično bila sporna odluka Aleksandra Vučića da on sa funkcije predsednika Republike bude nosilac svih izbornih lista i predvodnik izborne stranačke kampanje. Postojalo je svega desetak prigovora i par žalbi na ovu pojavu i tri prijave Agenciji za sprečavanje korupcije. Sve su odbijene ili odbačene, uz šturo obrazloženje.
Odluku da se ide na izbore tako da ponovo budu vanredni i objedinjeni, doneo je Aleksandar Vučić. Prethodno se konsultovao samo sa vrhom svoje političke stranke. Poniženi su građani 65 gradova i opština u Srbiji, jer ih niko ništa nije pitao, pre nego što su njihovi gradonačelnici iznenada i istovremeno podneli ostavke. Zloupotreba prava lokalnih zajednica.
Sve ovo je konstatovano Rezolucijom Evropskog parlamenta od 8. februara 2024. o situaciji u Srbiji nakon izbora. U njoj se potvrđuje da je vlast zloupotrebila institucije da bi pobedila na izborima. Vučić je taj dokument nazvao „rezolucijom sramote“ koju je inicirala opozicija, ali nije rekao da je to sramota pre svega za njega, njegovu stranku, ali i naš evropski put.
Ne naglašava se dovoljno činjenica da prethodni, a i ovogodišnji izbori nisu predsednički i da predsednik Republike koji prema našem Ustavu izražava državno jedinstvo Republike (član 111) i dužan je da predstavlja Republiku Srbiju, znači sve građane jednako, u zemlji i u inostranstvu (član 112) ne sme da učestvuje na njima na strani jedne stranke ili koalicije. To zabranjuju i važeći zakoni (na primer, članovi 40, 45, 46 i 50 Zakona o sprečavanju korupcije), ali ih naše institucije ne sprovode.
Mnogi predstavnici opozicije, poput Marinike Tepić u Utisku nedelje, u tome ne vide veliki problem, verovatno zbog toga što je i jedan broj opozicionih lidera bio nosilac liste na izborima na kojima nije kandidat. Greška. U Vučićevom slučaju ne radi se samo o kršenju principa za koji se zalaže ProGlas – nosilac liste mora biti na listi kandidata – nego o dužoj, dubljoj i široj zloupotrebi funkcija i moći.
Podsetimo se da je Vučić vanredne parlamentarne izbore 2023. raspisao sa funkcije predsednika Republike u drugom mandatu, a na zahtev opozicije i uz predlog Vlade. To je bilo nakon masovnih ubistava u OŠ „V. Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, višemesečnih protesta i neuslišenih zahteva nezadovoljnih građana pod sloganom „Srbija protiv nasilja“.
Uz brojne prigovore na najrazličitije neregularnosti tokom proteklih izbora, koji su redom bili odbijeni ili odbačeni, deo se odnosio i na neustavno i nezakonito postupanje predsednika Republike. Ustavnom sudu je tokom januara podneto devet zahteva za izborni spor koji još nisu rešeni, a ukoliko budu odbijeni, biće razmatrani i pred Evropskim sudom u Strazburu.
Podsetimo se da su posmatrači ODHIR-a, kao i posmatrači Crte, već u svom preliminarnom izveštaju konstatovali da je „dominiralo preovlađujuće prisustvo predsednika Republike čime su se uz sistemske prednosti vladajuće stranke, stvorili nejednaki uslovi“.
Zbog toga i 5. preporuka u konačnom izveštaju ODHIR glasi: „Zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije. Vlasti treba da preduzmu mere da spreče zloupotrebu položaja i državnih resursa.“
U svom govoru na predizbornom skupu SNS u Beogradu 3. marta kome se Vučić priključio, kako je to najavio predsednik stranke Vučević, na njihovu molbu kao „počasni predsednik stranke“, Vučić ništa od iznetog ne spominje. Istovremeno, iznosi iskonstruisanu tezu da je opozicija izbore tražila nakon događaja na KiM, čiju odbranu, kao i neuvođenje sankcija Rusiji i navodno „marionetski karakter“ svih vlada koje bi formirala opozicija, pokušava da nametne kao glavne teme za nove beogradske izbore.
Trebalo bi demantovati Vučića da je ponavljanje izbora u Beogradu samo njegov lični ustupak demokratiji, jer navodno ne želi da se ponovi 2008. kada ga je Dačić izdao (kao da Dačić 2012. nije izneverio i demokrate). Ako se ne reaguje na svaku sistemsku zloupotrebu i grubu neistinu, sledi neprimeren politički obračun sa svima koji drugačije misle o bilo kojoj temi, a sve umotano u navodnu demokratsku oblandu. Vučić je dokazano sklon, ali i sposoban, za još jedan ubitačni trening svoje manipulativne izborne mašinerije.
Ukoliko se odmah ne obratimo institucijama (Ustavnom sudu, Agenciji za sprečavanje korupcije, tužilaštvima) sa prijavama, zahtevima i građanskom neposlušnošću da se hitno zaustavi nedozvoljena stranačka kampanju koju sprovodi lično predsednik Republike, Vučić će nametnuti opštu referendumsku političku borbu prsa u prsa. Naizgled fer, ali u pozadini je nesmenjivost, zadržavanje monopola, korišćenje državnih resursa i ogroman koruptivni dobitak, donacije EU i netransparentni međunarodni ugovori. Da bi sve svoje pristalice i simpatizere mobilisao, ujedinio i namirio – učiniće sve. Pored ostalog, formiraće Pokret za narod i državu. Slično kampanji pred referendum o promenama Ustava. Da li će na sve to adekvatno, blagovremeno i sinhronizovano reagovati opozicija, struka i nevladin sektor – videćemo.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a. Podnosilac je zahteva o izbornom sporu pred Ustavnim sudom.
Danas, 07.03.2024.
Peščanik.net, 08.03.2024.
Srodni link: Sofija Mandić – Većina koje nema
