crna mačka
Foto: Predrag Trokicić

Najpre malo neformalne teorije. Reč je, zbog rata i sankcija, o smanjenju ponude, proizvodnje, slično kao kod pandemije, ali se tražnja, željena potrošnja, ne smanjuje, što je različito od pandemijske krize. Naime, kao što sam pisao, u pandemiji se potrošnja smanjuje sledeći pad proizvodnje, pa je promena u nivou cena mala ili čak izostaje ili drukčije rečeno inflacija se ne ubrzava.

U slučaju ratne krize, da je tako nazovem, inflacija se ubrzava jer je to način da se potrošnja uskladi sa proizvodnjom. Ovo je slično naftnoj krizi iz 70-ih godina prošloga veka. Koja je okončana intervencijom monetarnih vlasti, velikim povećanjem kamatnih stopa, što je dovelo do recesije u razvijenim zemljama, a do mnogo veće krize u manje razvijenim, a posebno u socijalističkim zemljama, sa dalekosežnim posledicama. Dalekosežan je bio i uticaj na ekonomsku teoriju, a i na ekonomsku i politiku uopšte, neoliberalizam i sve to, ali to je druga tema.

Jedno je dakle pitanje koliko će rat da košta, to je taj pad ponude, to jest proizvodnje, a drugo šta će da čine monetarne vlasti kako bi se umirila inflacija, to je pitanje usklađivanja potrošnje, to jest tražnje, sa stagnantnom ili čak sa privredom u recesiji.

Uz to je važno razlikovati kratkoročne ili krizne promene od dugoročnih koje će zavisiti od političkog ishoda te ih možemo nazvati politekonomskim. U krizi je inflacija, dakle brzina promena nominalnih cena, cena u novcu, važna, dugoročno su važne relativne cene, dakle primera radi odnos uvoznih i izvoznih cena ili uslovi razmene (terms of trade).

Koliko će dakle rat da košta? Koliko će se smanjiti proizvodnja? Trenutno je nezahvalno predviđati jer ne znamo koliko će rat da traje, koliko će biti surov, kako će se završiti i koji će biti politički ishod. Predviđanja će se menjati sa ratnom srećom i sa okupacijom ako ruska vojska zaume Ukrajinu. U ovom času se međunarodne finansijske ustanove i investicione banke uglavnom slažu da će Ukrajina stradati gotovo nezamislivo, da će ove godine ruska privreda imati pad proizvodnje (BDP) od oko 10 posto, što se smatra depresijom, a da će privrede Evropske unije, SAD, Britanije i Kine imati sporiji rast od onog koji se očekivao pre invazije na Ukrajinu, dok će zemlje koje mnogo trguju sa Rusijom iskusiti recesiju.

Ove su prognoze koje bi trebalo očekivati u aprilskim izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, mada je moguće da se u međuvremenu donekle promene, ali verovatno samo kvantitativno, dok će okvirno ostati ove procene privrednog rasta u ovoj godini.

Privredna kretanja u narednim godinama, pod pretpostavkom da se režim sankcija ne menja, zavisiće pre svega od smanjenja zavisnosti od trgovine sa Rusijom, a i od promena ruske trgovine i finansija u novom politekonomskom kontekstu koji više nije globalan ili je okrnjeno globalan ili protekcionistički. Sada je rano izraziti te promene u brojkama. Ali se one mogu predvideti kvalitativno.

Ukoliko se do kraja godine, kao što se namerava, zemlje Evropske unije odreknu uvoza nafte i uglja iz Rusije, to će imati negativne posledice na proizvodnju na obe strane. Dugoročnije posmatrano i ako se do 2027. odustane od evropskog uvoza ruskog gasa, kao što je najavljeno, to će imati negativne posledice po ruske relativne cene u spoljnoj trgovini. Da to objasnim.

Često se kaže da će se Rusija naprosto okrenuti Kini koja bi mogla da u potpunosti zameni evropske i američke kupce. Kao i u nekim drugim slučajevima, o čemu sam pisao, ne kaže se po kojoj ceni. Jer ako je Kina jedini kupac i ako se ostatak sveta okrene drugim izvorima energije i sirovina, to će voditi padu cena ruskog izvoza. Ovo može da bude nešto komplikovaniji račun u zavisnosti od ponašanja drugih prodavaca energetskih i sirovinskih izvora – reč je o oligopolima pa su mogući različiti ishodi – ali monopsonski karakter trgovine Rusije sa Kinom, gde je dakle Kina jedini kupaca, a prodavaca je više, trebalo bi da vodi dugoročnom pogoršanju ruskih uslova razmene, to jest nižim cenama izvoza u odnosu na uvozne cene. Ovo je daleko najvažnija posledica trajnog režima sankcija, ako se on održi.

Stvari stoje gore ako se promeni odnos prema obnovljivim izvorima energije i pogotovo prema nuklearnoj energiji u Evropi. A naravno i u Kini. Pored toga se potcenjuje uticaj otežanog pristupa zapadnoj tehnologiji i uslugama. Ovde ima smisla podsetiti da je Kina industrijalizovana zemlja i ruska privreda nema komparativne prednosti u industriji, ako je kinesko jedino veliko tržište koje je Rusiji dostupno. Pa ostaju sirovine i energenti.

Konačno, kada je reč o uslugama nije jasno da je Kini u interesu da ponese veći teret bankarskih finansija i juana kao rezervnog novca, jer rizikuje jačanje kursa juana u odnosu na druge svetske valute, a pre svega u odnosu na dolar, jer bi to uticalo negativno na kineski izvoz, a izvoz je veoma važan za kineski privredni napredak. Dok zamene za zapadne kupce nema.

Sankcije, da time završim, nemaju za cilj da zaustave rusku invaziju Ukrajine i eventualnu okupaciju, već bi trebalo da dugoročno oslabe rusku privredu sa nadom da će se umanjiti rizik od daljeg ruskog teritorijalnog širenja tako što će svima biti jasnije da rat košta.

Trošak će se u određenoj meri platiti inflacijom. U Rusiji se prelazi na ratnu privredu, pa će inflacija biti potisnuta. U ostatku sveta će monetarne vlasti morati da odluče da li da probaju da uspore rast cena višim kamatnim stopama ili da budu opreznije uz rizik da će kasnije morati da rizikuju recesiju kako bi obuzdale inflaciju. Ove će se odluke donositi tokom ove godine.

Potrebno je još uzeti u obzir povećane izdatke na vojsku i naoružanje pre svega u Evropi koji će podstaći proizvodnju i zaposlenost. Rat je skup, pripreme za odbranu, međutim, ubrzavaju privredni rast.

Peščanik.net, 15.03.2022.

UKRAJINA