Alexander Natruskin

 
Odesa. Desetine ljudi su u plamenu, guše se, skaču kroz prozor. Zapadni mediji nazivaju ih „proruskim snagama“. Napolju aplaudiraju njihovi protivnici. Ljudi koji su bacili zapaljive bombe su Ukrajinci. „Skočite, spasiće vas vaš Putin“, čuli su se povici. Nedavno smo građane Ukrajine slavili kao heroje slobode. Izgleda smo se prevarili.

U Ukrajini postoje zaraćene strane, a ne pristalice demokratije i despotije. U pitanju su moć i borba za teritorije, a ne sloboda. Da li su nam prozapadni piromani draži od proruskih batinaša?

Angela Merkel je ovih dana ugostila Petro Porošenka. Ovaj milijarder, koji se bavi proizvodnjom čokolade, brodovima i medijima, najizgledniji je kandidat na predstojećim predsedničkim izborima u Ukrajini. Bio je u vladi i kod Julije Timošenko i kod Viktora Janukoviča, kao ministar spoljnih poslova i ekonomije. To mu ide u prilog kod Angele Merkel – kancelarka je slaba na pragmatične ljude.

Zašto se mešamo u unutrašnju politiku ove podeljene zemlje? Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Walter Steinmeier nije dao odgovor na ovo pitanje u svom promišljenom tekstu u Frankfurter Allgemeine Zeiutng. Upozorio je na dinamiku sukoba koji sam generiše krivce i žrtve na obe strane, ali je prećutao da je Zapad odavno jedna od strana u ovom sukobu.

Rusi, Amerikanci, Evropljani ponovo učestvuju u ukrajinskoj „velikoj igri“ – otvorenom sukobu za sfere uticaja. Pitanje demokratije odgurnuto je u stranu, a interesi građana su na poslednjem mestu. I to je osnovna osobina imperijalne politike, bila ona zapadna ili istočna.

Čežnja majdanskih demonstranata da se konačno otarase korumpiranog režima, protivrečni snovi o Rusiji mladih ljudi u Donjecku i Lugansku – sve to više nije važno. Ako se u ovom regionu borite za mir, ubrzo shvatite da rat ima previše pristalica.

War! What is it good for? Absolutely nothing! Od rata nema koristi, pevao je nekada Edwin Starr. Pogrešio je. Ima mnogo onih koji od njega profitiraju. U Ukrajini je taj red podugačak: na prvom mestu stoji Vladimir Putin gonjen spoljnom i unutrašnjom politikom, iza njega je desničarska opozicija iz SAD koja svog predsednika naziva slabićem i gura ga u sukob, pa generalni sekretar NATO-a dok uživa u svojoj novootkrivenoj važnosti, a za njim idu istočnoevropske zemlje za koje veće vojno prisustvo Zapada znači više deviza.

U ukrajinskom sukobu učestvuju dve ratoborne strane slepe za sopstvene žrtve i podržane od spoljnih sila. Ova zemlja bi ubrzo mogla da se pretvori u bojno polje i tada bi se obistinilo Steinmeierovo mračno proročanstvo: „Ludilo je krenulo.“

Spiegel, 08.05.2014.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 09.05.2014.

TEMA – UKRAJINA