Fotografije čitateljki, Lazara Marinković

Fotografije čitateljki, Lazara Marinković

U petak, 24. aprila 2015. godine, nakon dogovora koji su u Ministarstvu prosvete trajali od 10 časova ujutru, u toku dana je potpisan sporazum o mirnom rešavanju spora i od strane najvećeg sindikata u prosveti, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Time je završen najduži, najmasovniji a verovatno i najborbeniji protest prosvetnih radnika u Srbiji.

Sporazum je ispred USPRS potpisao potpredsednik, profesor istorije iz Kragujevca, gospodin Milan Jeftić. Glavni odbor Unije dao je ovlašćenja za potpis gospodinu Jeftiću u sredu, 22. aprila 2015. godine, nakon što je tog dana dugogodišnji predsednik, profesor filozofije iz Čačka, gospodin Dragan Matijević, podneo ostavku.

Gospodin Matijević je u februaru, zajedno sa predsedništvom Unije predložio članstvu potpisivanje sporazuma, ali je štrajk nastavljen jer je Glavni odbor dvotrećinskom većinom glasao protiv tog predloga. Kada se ni nakon dva meseca produžetka štrajka ponuda Ministarstva prosvete nije promenila, isti sporazum je još jednom iznet na glasanje, da bi ga ovaj put Glavni odbor prihvatio. Gospodin Matijević nije želeo da ponovo menja sopstvenu odluku.

Iako se sama ponuda, osim dela o nadoknadi nastave i vraćanju oduzetih sredstava, ne razlikuje od prethodne koju su u februaru već potpisala dva sindikata u prosveti (SOS i Nezavisnost), promenile su se okolnosti. Primanja za februar i mart smanjena su onima koji su nastavili borbu. Kako nijedan zakonski akt ne precizira visinu umanjenja, ta odluka je od strane Ministarstva prosvete prepuštena individualnim odlukama direktora pojedinačnih škola. Tako su se i umanjenja kretala od 10 do 33 odsto od ukupnih primanja. Ni to nije dalo željene rezultate, te je Ministarstvo prilikom isplate primanja za mart pribeglo drugačijoj taktici. Prvi deo mesečne isplate nije umanjen, da bi od drugog dela bio oduzet kompletan iznos mesečnog umanjenja. Imajući u vidu da veliki deo prosvetnih radnika osim standardnih finansijskih obaveza otplaćuje i neku vrstu kredita, mnogi su bili u prilici da u utorak 21. aprila 2015. godine na računu dobiju priliv od samo nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara.

Već sutradan, ministar prosvete gospodin Srđan Verbić obratio se po prvi put direktno glavnim odborima dva sindikata u štrajku, kako bi ponovio priču koju je prethodno obrazlagao pregovaračima punih pet meseci. Do nastavka pregovora je došlo isključivo jer je Unija angažovala Agenciju za mirno rešavanje sporova i miritelja, profesora dr Živka Kulića.

Ministar Verbić je izneo stav da bi nastavak štrajka eventualno rezultovao njegovom smenom, što ne bi doprinelo ispunjavanju štrajkačkih zahteva. Dodao je da će svojevoljno podneti ostavku ukoliko se do kraja godine ne formiraju platni razredi, koje Ministarstvo finansija planira da isproba prvo u prosveti. Štrajkači treba da pokažu dobru volju i formalno prihvate nadoknadu propuštene nastave, nakon čega će biti vraćena oduzeta primanja.

Iscrpljeni duhovno, fizički i materijalno nakon petomesečne javne borbe koja ne daje nikakve konkretne pomake u pregovaračkim pozicijama, Glavni odbor Unije je nakon toga glasao za sporazum sa 15 glasova za potpisivanje na prema 9 glasova protiv.

Imajući u vidu da nije ispunjen zahtev za izuzimanjem prosvete od umanjenja primanja od 10 odsto, kao i da obećana novčana pomoć do kraja godine neće biti tema nikakvih pregovora, već će iz suficita tekućeg budžeta biti izdvojena određena minorna suma koju će odobriti premijer Vučić, kao i da uvođenje platnih razreda samo za prosvetu ne rešava ništa bitno, jer će ista sredstva samo na drugačiji način biti preraspodeljena, a uzimajući u obzir i činjenicu da je ministar Verbić izneo stav da je čak i PKU (Poseban kolektivni ugovor) za koji se smatra da je povoljan po prosvetne radnike, zapravo neizvodiv u praksi, što je mišljenje i Ministarstva rada i Ministarstva finansija, potpisivanje sporazuma može se smatrati klasičnom kapitulacijom.

Ne previđajući nagomilane nerešene probleme u prosveti i van materijalnog položaja zaposlenih, svaki prosvetni radnik u Srbiji sebi može da postavi pitanje: da li će napustiti obrazovanje ili će probati da prevaziđe mnoge nadolazeće promene poput racionalizacije, povećanja norme, ukidanja ugovora na neodređeno, neprimerenih obrazovnih reformi, neadekvatnog stručnog usavršavanja… Verujem da će veliki deo kvalitetnog kadra napustiti čak i državu, ukoliko se za to ukaže adekvatna prilika.

Info služba najbrojnijeg i najborbenijeg sindikata u prosveti, USPRS, na svom portalu je iznela stav da su dobijene „usmenim putem čvrste garancije o posvećenosti Vlade našim zahtevima“, uprkos činjenici da je ministar Verbić u sredu govorio upravo o nezainteresovanosti Vlade da rešava probleme u prosveti.

Trenutak je da se oni koji su se najhrabrije borili, uključujući i rukovodstvo Unije, pogledaju iskreno u oči i priznaju poraz, kako bi iz ove nevolje što pre izvukli nauk za predstojeće borbe.
U suprotnom, autentični prosvetni bunt će doživeti jedini nedopustivi poraz: ako se istina zameni neistinom.

Autor je profesor matematike i informatike u Matematičkoj gimnaziji u Kraljevu.

Peščanik.net, 25.04.2015.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Ministar bez „radne snage“

Dejan Ilić – Verbićeva škola za cinkaroše

Ružica Marjanović – Štrajkač kao šetač

Tatjana Paunović – Solidarnošć

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU