Deca su dobro

Gimnazija u Kraljevu se od četvrtka nalazi u blokadi nastave od strane đaka. Učenici su se, nakon protestne šetnje, okupljali ispred zgrade opštine da odaju počast nastradalima u Novom Sadu i da se pridruže zahtevima studenata. Blokada se nastavlja i danas, s tim da će đaci vreme provoditi u zgradi škole.

Dušebrižnik retko spava, ponajviše onaj koji pomaže komšiji, kada već ne može sebi. Ponegde provejava zapitanost: možda su prosvetni pregalnici mogli da iskažu inicijativu snažnije? Da preduprede proteste studenata i đaka, pa da sopstvena pleća pod pendreke postave?

Istina: veća nebuloza od cirkularnog štrajka teško da je viđena još od legendarnih dana kada smo javno „orošavali“ ministra Verbića. A konkurencija je zaista žestoka – srpska prosveta već decenijama proizvodi lakrdije na industrijskom nivou. Ministar Šarčević, u maniru modernog Šerloka, tražio je da svi policiji pokažu rezervne kese s testovima iz matematike – da se utvrdi „gde je procurilo.“¹ Sva je prilika da sistem pomahnitalo štrca na sve strane. „Ringišpil štrajk“ slika je i prilika iznemoglog obrazovanja.

Izum kružnog protesta po školskim upravama barem je zabavan. Ništa manje nije se ni očekivalo od podanika ministarstva koje se hrabro proklamuje kao evropski lider u inovacijama. Tako se nažalost bune oni koji osećaju, misle, i pamte, a nemaju dovoljno sredstava ni za svakodnevno bitisanje, kamoli za obustavu rada. Niti imaju vodstvo da ih u tome materijalno podrži, što je osnova cehovskih organizacija.

Nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Ministarstvo nam je prve sedmice nove nastavne godine nadobudno poručilo: „Razgovarajte s decom!“ Kao da smo do tada jezike pod ključem držali, da ne bismo deci oči otključali – jer šta bi deca videla? Sledeći nepisano slovo, silnici uvek smetnu s uma nešto suštinsko. Priroda sile takva je da se naposletku saplete o sopstvenu nadmenost u sistemu gde „rasuti delovi ubrzano putuju sve dalje od ljudskog središta.“² Brojne projekte u prosveti, već decenijama kao po pravilu kroje ljudi koji odlazak u pravu učionicu odlažu kao što Ministarstvo prolongira Malu maturu. U takvoj pometnji, nastavnik još ima prednost rada na terenu – sa realnom decom, i kompleksnim svakodnevnim problemima.

Ovih dana sam s razlogom ponosan na sapatnike iz prosvetne prakse. Verovali ili ne, dokazi pokazuju da su sve vreme razgovarali s decom. Bravo za obrazovanje! Govorili smo o suštinama, bez odlaganja, uvijanja i ispraznosti. Otvoreno i iskreno. Kontemplirali smo o pravdi, slobodi i lepoti, svim onim „malim“ i trenutno skrajnutim stvarima zahvaljujući kojima jedno zdravo društvo opstaje i traje. Iskoristili smo represiju i zanemarivanje obrazovanja za iskren dijalog. Možda je naša „prošlost bila burna i teška, ali nije bila ni bedna, ni besmislena…“³

Možda je još bitnije što smo čuli jedni druge. Nismo se oglušili na sveopštu zapitanost o usmerenju destruktivnog društva. Postoji još jedna jednostavna spoznaja do koje se iz sigurnosti fotelje ne dopire: nastava struji u oba smera. Onaj ko ne ume da sluša, ne treba ni da priča. Ovih dana staloženo osluškujemo: šta su stvarna postignuća prosvete? Kakvi su nam ishodi? Valjda je sada svima jasno.

A kako su deca? Za početak, deca su odrasla. Naučila su da duboko osećaju, ispravno misle i dugo pamte. S druge strane, nisu pritisnuta dnevnom politikom, kreditima, ucenama… Uzgred su „pokupili“ i protest kao nužni oblik bitisanja ljudi u nečovečnim okolnostima. „Postoji zvanično mišljenje, koje nije intelektualno već političko, i ne možemo ga uzdrmati,“⁴ pisao je Bodrijar. Deca su odlučila za zadrmaju dotrajalo drvo koje nas drži u tami. Ko će pasti, videćemo.

Hvala na pitanju, deca su dobro.

Autor je nastavnik matematike u odeljenju Matematičke gimnazije u Kraljevu.

Peščanik.net, 16.12.2024.

NADSTREŠNICA
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

1. BBC na srpskom, „Procurili“ zadaci iz matematike, đaci izašli na ulice, 2019.
2. Luis Mamford, Pentagon moći, 1970.
3. Radovan Popović, Poslednji srpski boljševik, Službeni glasnik, 2009.
4. Žan Bodrijar (1929-2007), prema: Nina Živančević, Iznenadni blesak, Službeni glasnik, 2009.