Reut je učenica završnog razreda u jednoj srednjoj školi u okolini Modina. Ne poznajem je, ali mogu da pretpostavim da je dobra učenica i smerno dete, verovatno poseduje smartfon i nalog na fejsbuku, gotovo sigurno oblači brendiranu odeću i odlazi u klubove, kao i većina njenih prijatelja. Međutim, Reut je tražila dodatni smisao u svom životu i našla ga je u Omladinskoj pograničnoj policiji. „Tu se učim vrednostima“, ispričala je dopisnici Haaretza Talili Nešer, „Sviđa mi se da hvatam ljude koji nemaju dozvolu za boravak u našoj zemlji“.

Ne treba da se ljutimo na Reut, koja je možda šarmantna i dobronamerna devojka, kao ni na desetine drugih njenih vršnjaka kojima je ispran mozak u novom omladinskom pokretu. Tako je to kada puštamo ekstremiste u školu, tako je to kada je društvo kontaminirano. Dođe oficir pogranične policije, priča o vojnicima, ponosno priča o svojoj „svetoj dužnosti“ i zavodi učenike da volontiraju u ovom „istaknutom“ poslu. Roditelji su sigurno ponosni na Reut i njene prijatelje po oružju – oni već hodaju sa M16 – a i nastavnici su zadovoljni ovim časom o patriotizmu i odzivom na službu, a zadovoljna je i lokalna vlast. Dok većina dece provodi vreme na žurkama, članovi pokreta odlaze u noćne misije. Ura za njih.

Onaj ko ih je poslao u pograničnu policiju je odvratan. Onaj ko ih je zaveo, isprao im mozak i poslao ih u noćne misije možda ih je nepovratno pokvario. Da sam ja njihov otac rekao bih im sledeće: bolje vam je da bez prestanka buljite u televor, da četujete na fejsbuku ili da igrate do besvesti po klubovima – samo ne idite u pograničnu policiju. Ovaj pokret bi trebalo odmah zabraniti.

Pogranična policija je jedna od problematičnijih jedinica koje je država osnovala. Veliki deo njenih pripadnika, ne svi, dolazi iz siromašnih delova društva, to su potomci novih useljenika i pripadnika manjina koji svoje socijalne frustracije iskazuju na slabijima, na Palestincima. Nije slučajno Izrael izabrao da njih pošalje na liniju razgraničenja, nije slučajno da su pripadnici ove jedinice najagresivniji i da su najčešće predmet zvaničnih žalbi. Međutim, čak i ako pretpostavimo da je pogranična policija neophodno zlo, šta će joj, do đavola, omladinski pokret? Kakve on veze ima sa vrednostima? I zašto izraelski mladići i devojke moraju da dobiju dozu otrova i prljavštine i pre obaveznog služenja vojnog roka, koji će ih sasvim dovoljno kontaminirati ovim „vrednostima“.

Pogranična policija im neće reći ko su ti „ilegalni rezidenti“ koje oni uživaju da hvataju noću. Pa, to su ljudi kao i oni sami, kao njihovi roditelji, i ako ova vest nije dovoljno senzacionalna, reći ćemo im da su to nesrećni ljudi koji nemaju drugog načina da izdržavaju porodicu, već da noću ilegalno prelaze u Izrael. To je cilj većine njih. Oni žive kao životinje i progonjeni su kao životinje – u poslednje vreme se životinje i koriste za njihovo hvatanje: vojska i granična policija pujdaju svoje dresirane pse na njih. Oni se kriju po nezavršenim građevinama i iza buldožera, po vrućini i hladnoći, vraćaju se svojim kućama samo jednom u nekoliko nedelja, zbog straha od pogranične policije. Oni veoma retko viđaju svoju decu, zbog koje i dovode u opasnost živote i ponižavaju se do krajnjih granica.

Izraelski preduzimači iskorišćavaju njihov položaj i daju im sramotno niske dnevnice, ponekad odlažu isplatu ili im uopšte ne plate. Čak i kada se odvaže da tuže poslodavce, kao što je to nedavno pokušao radnik Muhamed Darabija iz Dura, bivaju uhapšeni zbog ilegalnog boravka. Darabija je osuđen na dvadeset dana zatvora, iako ga je policija u Kirjat Arbi poslala da podnese tužbu u Kirjat Gatu. Možda ga je uhapsila omladinska pogranična policija.

Neko ko šalje učenike srednje škole da love ljude prerano započinje njihovu militarizaciju, kao i demonizaciju i dehumanizaciju Palestinaca. Dovoljno će biti ono što će ih naučiti u vojsci. Onaj ko vidi u ovakvim aktivnostima „motivaciju“, koja je kod nas sinonim za militarizaciju, mora da odgovori na sledeće pitanje: kakvu motivaciju? Za lov na ljude? Pogledajte šta to radimo mladim ljudima (i nama samima). Umesto da ih ohrabrimo da pomažu drugima, da volontiraju kako bi pomogli društvu ili da ih učimo demokratiji i ljudskim pravima, mi ih šaljemo u pograničnu policiju. Bolje je da se vrate ispraznom životu. Sve je bolje od omladinske pogranične policije.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Haaretz, 08.01.2012.

Peščanik.net, 10.01.2012.

IZRAEL / PALESTINA