Foto: Đorđe Tomić
Foto: Đorđe Tomić

Ruske rezerve su navodno negde oko 500 milijardi dolara. Novac je u najvećoj meri u takozvanim suverenim fondovima, kakve imaju zemlje koje su izvoznice nafte i gasa. A ne mogu da se oslanjaju na sopstveni novac, pa rezerve drže u stranom. Pa, kaže se, sankcije ne mogu mnogo da naškode ruskoj privredi i budžetu. Ovo je pogrešno.

Nije isto, ali nije ni sasvim različito sa rezervama centralne banke u stranom novcu. Ukoliko bi one počele da se troše, recimo da bi se održao fiksni kurs, to bi u velikom broju slučajeva imalo za posledicu da bi se pritisak na kurs povećao. Pa su te rezerve korisne dok se ne troše.

Isto je i sa ruskim rezervama. Njihova je namena da pokriju promene u cenama izvoza, u ruskom slučaju u najvećoj meri nafte i gasa. Ukoliko bi se trošile za druge namene, recimo za potrošnju ili podršku bankama i preduzećima, to bi odmah imalo rđave posledice po cene i po finansijsko zdravlje banaka. Uz to, dugoročni nivo rezervi trebalo bi da je usklađen s postepenim smanjenjem izvoza nafte i gasa u skladu sa smanjenjem ponude jer ih nema u neograničenim količinama, a i zbog smanjenja tražnje zbog prelaska na alternativne izvore energije.

Naravno, ako se računa na rat i na to da se u njemu pobedi, rezerve bi mogle tome da posluže. Rat se, naravno, može i izgubiti, posle čega je sve mnogo gore. Ovde se greši jer se na ruske rezerve gleda kao na štednju domaćinstva. Ukoliko neko računa da će živeti određen broj godina i da mu štednju neće pojesti inflacija, može da izračuna da li je štednja dovoljna. Ali zemlje traju duže ili bi bar trebalo da računaju s tim da će trajati duže. Pa bi ruske rezerve trebalo da se ulože u vreme koje je to potrebno, recimo, da bi se zemlja oslobodila zavisnosti od izvoza energenata, a ne da se potroše kako bi se izbegle posledice sankcija.

Dodatan problem ruske privrede jeste u njenoj zavisnosti od svetske privrede. Ovo je problem ukoliko bi došlo do prekida odnosa usled ruskih teritorijalnih pretenzija na Ukrajinu. Opet se može ceniti kako svet, i posebno evropske privrede, zavise od uvoza ruskih energenata. Ovo je naravno tačno, ali opet je potrebno imati u vidu međuzavisnost sveta i Rusije.

Već pominjanje rezervi i njihovog nivoa ukazuje na zavisnost Rusije od sveta. Čija je, međutim, zavisnost veća? Poređenja radi, zavisnost sveta od kineske privrede je velika, a tačno je i obratno. Svejedno je verovatno tačno da ostatak sveta manje zavisi od Kine nego Kina od ostatka sveta. Ova međuzavisnost je u najvećoj meri posledica činjenice da je Kina gotovo svetska fabrika. Pa su veze sveobuhvatne i višestruke.

U ruskom slučaju, svetska privreda je mnogo važnija Rusiji nego što je ruska privreda svetu. Ako se nađe zamena za rusku naftu i gas, svetska privreda može gotovo sasvim da nastavi da se razvija kao da Rusije nema. Obratno ne važi. Finansijski, industrijski, tehnološki svetska privreda je veoma važna ruskoj. I ta asimetrija je razlog što Rusija mora da vodi računa da se veza sa svetskom privredom ne izgubi.

Naravno, stvari drukčije stoje ako se ceni značaj Rusije za evropsku i svetsku bezbednost. I ta nesrazmera u privrednom i vojnom značaju jeste zapravo najveći problem. Jer je mnogo veća verovatnoća da će Rusija posegnuti za vojnim sredstvima kako bi istakla svoje političke zahteve. Vojna sila, a ne rezerve novca je ono čime Rusija raspolaže. Da je snaga u novcu, sve bi bilo lakše.

Gospodin Vučić je iz Monaka izjavio da će Srbija imati hrane i vode šta bilo da bilo. Ne znam kako bi to trebalo razumeti.

Novi magazin, 27.02.2022.

Peščanik.net, 01.03.2022.

UKRAJINA